Na ovogodišnjem Gamescomu, izdavač 4Divinity je nastupio poprilično jako, sa pet sjajnih naslova, od koje smo mi imali šanse da testiramo, pa recimo sve. Ono šta jeste veoma zanimljivo je to što svih pet naslova dolazi iz Kine, studija koji su osnovani u proteklih nekoliko godina. I sećam se pre par godina, pre Black Myth Wukong, kada smo pominjali Kinu i igre, sve se svodilo ili na mobilne gluposti, ako mogu tako da ih nazovem, ili neuspele pokušaje. Ali u poslednjih par godina, to se promenilo u tolikoj meri da sada kineske igre polako preuzimaju primat na zapadnom tržištu. I to nije čudno, uzevši u obzir broj talentovanih programera, umetnika u ovoj najmnogoljudnijoj zemlji na svetu. Kada tu ubacimo i bogatu istoriju i toliko materijala koji može da se iskoriste za igre, kao rezultat dobijamo jedan ogroman inkubator sa miksom sjajnih ideja, odličnih realizacija sa pričama koje u nekim slučajevima po prvi put dobijaju zasluženu vidljivost na zapadu.
Sve u svemu, prva igra koju smo testirali nosi ime Sword Sage: Awakening, naslov iza koji stoji studio od 25 osoba pod nazivom Sword Panda Games. I sada, neki će se pitati, zašto sam na slepo hteo da vidim sve 4Divinity igre? Zato što svaka donosi nešto drugačije, drugu formu nečega poznatog, u ovom slučaju soulslike pristupa izvođenju igara, i nakon odigranih sat vremena ovog naslova, moram da priznam da nisam pogrešio.
Nisam toliko ulazio u priču ove igre, makar iz demoa koji sam igrao, jer sam priliku iskoristio da pričam sa ljudima koji su me ugostili kod 4Divinity o tome kako je igra skrojena i šta sve može da pruži igračima. Ali u osnovi, vi preuzimate ulogu Pei Sanniang na kojoj pada zadatak da pronađe otkopane nebeske knjige koje su načinile haos u svim oblastima drevne Kine.
Kao što rekoh, ovo je pre svega soulslike igra, ili bolje rečeno, još jedan pokušaj da se uvede nešto novo u ovaj već proslavljeni subžanr igara. I moram da priznam, ovo ne izgleda kao običan pokušaj, već kao uspeh jednog malenog studija. Jer koliko mi je igra delovala zbunjujuće na početku, toliko mi se svidela kada je sve kliknulo.
Za razliku od postojećih souslike igara gde imate dodge, roll ili parry i deflect, ili jednostavno sva četiri, ovde je situacija malo drugačija. Moram da priznam da sam se prvih 15tak minuta mučio da shvatim kako mogu da izbegavam napade neprijatelja, jer sam video da postoji samo block, koji iskren da budem i nije toliko efikasan kada neprijatelji krenu na vas. A ako uzmemo u obzir da običan neprijatelj može da vas ubije iz par udaraca, onda jednostavno taj block ničemu ne služi. Mučio sam se na početku sve dok slučajno nisam pomerio levi stick u trenutku kada sam držao block (LB). I onda, magija, Pei je uradila perfect dodge, ali onako iz mesta, taman toliko koliko je potrebno da se izbegne udarac. I na prvi pogled mi je blo, uh okej, ovo deluje komplikovano, ali kako sam se privikavao na ovu mehaniku, sve je delovalo nekako prirodno.
Delovalo je tako baš kako je potrebno, jer ako neko zamahne nekim velikim oružjem na vas, recimo u stvarnom životu, vi nećete moći da skočite i uradite barrel roll onako odmah, instant, već ćete imati vremena samo da reagujete tako što ćete telo pomeriti. Tako je i ovde, i najbolje od svega je što je taj potez jako responzivan u toku borbe. I iskren da budem, ne znam kako nekome ovo ranije nije palo na pamet. Još veće oduševljenje je bilo kada sam shvatio da svaki pravac od četiri na analogu dok držite block, izbegava udarce, pa u pravcu koji pritisnete.
I sada, imali smo slične mehanike, ali kada su u pitanju napadi, ne kada je u pitanju odbrana. Recimo For Honor ima sličan sistem kada želite da tučete nekog maljem i recimo blokirate udarac, ali ne i da izbegavate, i tu nije potreban neki savršen tajming. U Sword Sage Awakening, igra traži od vas da budete precizni, kao recimo Parry mehanika u Sekiru, možda čak i sa istim tajmingom kao tamo, što naravno ovu igru čini teškom, ali isto tako, neverovatno zabavnom, koja vas forsira da se priviknete i naučite da koristite ovu mehaniku što bolje kako vreme prolazi.
Ali kada jednom klikne, sve onda ide na svoje i svaka borba izgleda kao ples, jer animacije koje ima Pei deluju fantastično a svaki dodge ostavlja maleni trag iza vas i deluje kao da ste Neo iz Matriksa koji izbegava metke, samo vi u ovom slučaju izbegavate mačeve. I igra vas lepo upoznaje sa ovom igrom davajući vam na početku slabe protivnike, ali kako vi budete učili mehaniku, tako dolaze agresivniji protivnici koji su u stanju da naprave nekoliko brzih napada u deliću sekunde, i tada kreće prava zabava. Mislim, tako je bilo u ovom demou, ali verujem da će i puna igra imati sličan learning curve.
Mada, nije to jedina mehanika koja je sjajno odrađena. Tu je i mehanika napada. Vi imate faktički dva oružja koja će se „uništavati“ vašim napadima poprilično brzo. Kada se unište, onda jednostavno ne radite skoro nikakav damage protivnika, i tada je potrebno da „osvežite“ oružje koje nosite sa sobom, ili zamenite na drugo koje imate uvek kod sebe. Tako da ovaj princip deluje slično kao repetiranje puške u FPS igrama. I moram da priznam da sam i da ovo nisam baš dobro shvatao na početku, mislim nisam razumeo šta je tu zanimljivo, ali kako je vreme prolazilo, shvatio sam da je ovo samo još jedna mehanika koja će načiniti da taj ples na ekranu između Pei i neprijatelja bude još graciozniji, zanosniji, lepši, interesantniji i uzbudljivi.
Kada ove dve mehanike kliknu onako kako trebaju, igra se pretvara u mali spektakl svega šta se dešava na ekranu, a vaši prsti jednostavno igraju na kontroleru.
Pored toga, dizajn nivoa Sword Sage: Awakening me najviše podseća na Dark Souls naslove. Nije ovo open world, već svet koji je prepletan putanjama koje je potrebno da pronađete, prečice koje možete otkriti, i zaturenim mestima koje uvek kriju nešto vredno št možete koristiti u toku igranja. Isto važi i za dizajn neprijatelja. Iskreno nisam upoznat sa ovim pričama iz mitologije, ali svi neprijatelji izgledaju sjajno, kako oni ljudski tako i oni mitski koje ćete videti i sa kojima ćete se boriti.
Iako je ovo bila prva 4Divinity igra, postavila je visoke standarde i očekivanja za svaku sledeću koju sam trebao da vidim i probam na ovogodišnjem Gamescomu. Još veći wow mi je bilo kada sam shvatio da na igri rade samo 25 osoba, od toga je glavni čovek, osoba koja je ustvari mačevalac (kineski ples mačevima (i guess) u stvarnom životu, tako da čovek ima poprilično iskustva i viziju šta želi ova igra da bude, a ako je suditi po onome šta sam video, biće ovo sjajan naslov kada bude ugledao svetlost dana.
