Wraith: The Obilivion – je atmosferična horor VR igra gde igrate kao pokojni mladi fotograf koji pokušava da otkrije uzrok svoje smrti. Ovo kratko iskustvo od samo nekoliko sati će vas provesti kroz jednu veliku vilu gde ćete tražiti predmete, slušati razgovore iz prošlosti, i sakrivati se od par utvara koje žele da vam pokvare iskustvo. Iako je pomalo ograničeno i svakako ima svoje probleme, Wraith: The Oblivion – Afterlife je jedno zabavno i atmosferično iskustvo.
Duh koji ne može da ode u onaj svet
Nakon kratkog tutorijala koji vas uči kako da se pomerate, šunjate i koristite predmete, vi ste teleportovani u jednu raskošnu vilu u kojoj se desio neki tragični incident. Naime, vlasnik ove vile je zatražio da se odradi jedna Seansa (ili kako mi kažemo “Prizivanje duhova”) i zahtevao da određeni ljudi učestvuju, uključujući i fotografa – nas.
Sve što znamo na početku igre je da je nešto krenulo naopako i da smo mi stradali. Još gore, iako smo mrtvi, ne možemo da odemo na onaj svet jer nam sama vila to ne dozvoljava, a usput čujemo i glas u glavi koji tvrdi da je naša podsvest i daje nam savete kako da zbrišemo. Naš cilj je da otkrijemo šta se desilo u vili, da sastavimo celu priču i da, po mogućnosti, počivamo u miru. Iskreno, premisa me dosta podseća na onu sirotu “Murdered: Soul Suspect,” ali srećom, ova igra je svakako više zadovoljavajuća, nasuprot par promašaja.
Iako ste mrtvi, možete svašta da radite
Dok se probijate kroz ovu napuštenu vilu (koja malo podseća na Spencer Mansion iz Resident Evil-a) imate par specijalnih sposobnosti. Pre svega imate osećaj da vidite gde treba da odete kako bi potreali priču tako što pritisnete jedno dugme i uperite ruku u jednom pravcu. Ako vam žile zasijaju, idete gde treba. Možete da vidite stvari iz prošlosti, da otklanjate korenje, pa čak i sposobnost da prolazite kroz zidove.
Imate i inventar iz kojeg možete koristiti par predmeta kako biste napredovali kao što su foto aparat, diktafon i baterijska lampa. Sve ovo vam je potrebno kako biste sastavili priču i otkrili kako ste umrli. Mada, čak iako ste mrtvi, postoje stvari (bića) koja mogu da vam zagorčaju život.
Sakrij se… ili samo pobegni
Wraith: The Oblivion – Afterlife vas stavlja u vrlo ranjivu poziciju jer nemate ni jedno oružje tokom igre. Štaviše, jedini način da izbegnete opasnost je da se sakrijete, šunjate ili pobegnete. Dosta podseća na Amnesia: The Dark Descent, ali sa mnogo manje zagonetki. Za vreme istraživanja, naletećete na par monstruoznih utvara koje, ako vas vide, će vas vratiti na poslednji check-point. Možete da se prišunjate, da im odvučete pažnju, ili da jednostavno pobegnete. Ove sekcije su svakako jezive, ali kratko traju, i brzo ćete se vratiti na glavni gameplay loop, što je svakako istraživanje jezive vile. U početku su vam skoro sva vrata zaključana ali kako napredujete otključavaju se nove lokacije.
Par problema koje malo pokvare iskustvo
Generalno, imao sam vrlo prijatno iskustvo sa Wraith: The Oblivion – Afterlife. Atmosfera je bila jeziva, glasovi su dobri, priča je zanimljiva i igra ne gubi vreme kako bi doterala priču do svršetka. Mada, bilo je par navrataja koji su me frustrirali, i uglavnom su se desili za vreme bežanja od neprijatelja.
Kao što sam rekao, vi niste u stanju da se borite, samo bežite i sakrivate se. U jednoj instanci me je igra upozorila da se odmah sakrijem, što sam i uradio u jednom ormaru, i tako sam čekao, čekao, i čekao i ništa nisam dočeka. Tek kada mi je dosadilo i kada sam izašao sam shvatio da se neprijatelj samo izgubio, što sam i iskoristio kako bi zbrisao iz te prostorije.
U još jednoj instanci je igra jako zamračila prostoriju do te mere da bukvalo nisam mogao ništa da vidim. Morao sam da nagađam gde je šta i manje-više napamet da naučim gde mogu da odem a da me uzput ne pojede utvara. Ovakve instance su svakako furstrirajuće, ali brzo se pređu i igra se vraća onome što najbolje ume, a to je da ispriča dobru priču.
Grafika i nije baš najlepša (igrao sam Meta Quest 3 verziju, bez linkovanja na PC), ali me je priča držala zakovanim do samog kraja. Mimo svega ovoga, malo sam razočaran kako je iskorišćen VR u Wraith: The Oblivion – Afterlife. Mimo par puta kada sam morao da se naginjem i vidim da li je sigurno da prođem od patrolirajućeg neprijatelja, delovalo mi je kao da bi ova igra mogla da radi i na ravnom ekranu. VR svakako dočarava atmosferu, i diže nivo strepnje kada se šunjate, ali osim ovoga, slabo sam koristio ruke i gornji deo tela dok sam istraživao vilu.
Wraith: The Oblivion - Afterlife je jedno jezivo ali svakako zabavno VR iskustvo, gde ćete se prošetati po raskošnoj vili dok sastavljate uzrok ubistva glavnog lika. Možda VR i nije baš najbolje iskorišćen, ali je dobra atmosfera (osim kada je mrkli mrak) i priča je sasvim solidna, naročito kada uzmete u obzir cenu igre.
