Odličan humor? Tu je. Fluidne performanse? Da. Kompleksna mehanika koju treba savladati? Nego šta! Od ove tri stavke, jedna me samo muči, ali moraću da prihvatim da ovo nije opuštajući builder. Daleko od toga. U Sintopiji vi upravljate paklom, ali bogami, paklene su vam muke dok to radite. Ipak, francuski tim Piraknights Games, čija je ovo prva objavljena igra, uspeo je da sve te muke učini zabavnim.
Igru počinjete kao novi administrator Hell Inc. kompanije. Dočeka vas sam bog ovoga sveta, i kao tipičan direktor firme, zamaže vam oči sa par rečenica i ode na neki neodložni posao. Pod svoje vas onda preuzima Lili, demon podzemlja. Ona vam daje zadatke, maltene kroz pipetu. Isprva mi nije bilo jasno zašto je tutorijal toliko dugačak, ali kada sam uzela sama da igram Challenges, ubrzo mi je bilo jasno koliko mi je sve i dalje nejasno. Da me ne razumete pogrešno, ovo nije mana igre. Tutorijal temeljno obrađuje sve elemente i polako vas uvodi u kompleksnu birokratsku mehaniku igre.
Nejasnoće dolaze kada to znanje iz tutorijala pokušate da pretvorite u praksu. A to i jeste deo igre. Developeri i sami kažu da im je inspiracija bila paklena birokratija 80tih. Stoga, koliko god vi pažljivo pratili tutorijal, da razumete i uspešno igrate Challenges će vam trebati vreme i istrajnost. Ali za razliku od drugih strateških igara koje me vrlo brzo preplave i rage quitujem (gledam u tebe, Anno 1800), Sintopia me izaziva da nastavim dalje. Zasmeje me nekom rečenicom, natpisom, dizajnom, i sve poteškoće otplivaju rekom lave. Pa teram dalje.
Svet je podeljen na gornji svet i pakao. U gornjem svetu žive ljudi, odnosno Humus. Njih ne možete da mažete na lebac, jer iako su Humus, nisu dobri uopšte. Šta više, vrlo su nevaljali. Vaš zadatak je da ih ubijate na razne kreativne načine, koristeći se specijalnim moćima, i da ih tako mrtve šaljete u pakao. Ovaj aspekat igre neodoljivo podseća na staru dobru Black & White igricu u koju sam uložila dobar deo svog tinejdžerskog doba.
Novina Sintopije je u drugom aspektu igre – presvučenom city builderu. Naime, paklom upravljate tako što gradite strukture koje čiste duše od grehova i šalju ih dalje dugim putem do tornja za ponovno rođenje. Svaki put kada se duša čisti, vi dobijate novac koji onda koristite da plaćate zaposlene i gradite dalje. Vaš glavni cilj je da držite greh ponovo rođenih u određenom opsegu kako bi osvojili redak resurs koji se zove Hearos. Ovaj resurs zatim trošite na brojna unapređenja i nove građevine koje će vam pomoći da bolje obavljate svoj posao.
Ne dozvolite da vas prelep i simpatičan art prevari – ova igrica nije chill. U isto vreme vodite računa o dve regije, a u paklu brinete o dušama, ali i o zaposlenima. Vaši radnici se zovi imps, i imaju blesava imena poput Tiffany Flappywings i Roney Fraud, a pričaju rečenice kao što je: “It’s not me, I didn’t do it. I swear.” Voice acting je fantastičan i klikćem na impove konstantno samo da ih čujem kako pričaju. Šta ću, drma me nostalgija za Strongholdom i rečenicom koja se nikad ne zaboravlja: “More wood is needed.”
Koliko god impovi bili slatki, ako vi na kraju dana nemate novca da ih isplatite odmah nastaje štrajk. Još uvek nisam uspela živa da izađem sa druge strane štrajka. Jednostavno resetujem save i probam opet jer ne znam šta mi je drugo činiti. Ako vi skontate, javite mi da ne patim baš toliko.
Ono što me je posebno oduševilo u vezi igre jeste što možete da virnete u bilo koju zgradu i pratite šta se tamo dešava. A uvek je nešto što će da zasmeje. To virenje, i svi meniji koje imate, a ima ih na pretek jer ipak je ovo birokratija, pa muzika i efekti i tako dalje i tako dalje – sve to funkcioniše besprekorno. Nisam do sada imala nikakvih bagova ni lagova. Jedino što sam primetila jesu koje slovne greške, ali to je toliko mali problem da apsolutno ne utiče na igranje. Za jedan demo ovako čvrsta igra i core loop koji savršeno funcioniše izraz su velike profesionalnosti i ozbiljnosti tima u Piraknights Games.
Što se tiče glavnog menija, u Settings pored standardnih elemenata za audio, grafiku i kontrole, imamo i specijalnu game sekciju u okviru koje možemo da podešavamo stavke usko vezane za Hell, Overworld, kameru i vizualne efekte. Ovo je jako korisno jer možete da ugasite Liline savete ili da uključite da se health bar Humusa uvek prikazuje, itd. UI je čudo samo po sebi. Sve je u retro stilu i sve je savršeno uklopljeno, kako u dizajnu tako i u zvučnih efektima. Omiljeni deo mi je kada kliknete na neku stavku u glavnom meniju, preko se pečatira jedno: APPROVED. Genijalna ideja!
Ono na čemu treba da porade više su štrajkovi. Vrlo brzo nastanu, nemate šanse da ih zaustavite jer ne možete da uzmete neku pozajmicu para na primer, i kada se dese nije baš objašnjeno kao da se prekinu. Druga stvar jeste jedna greška koju sam primetila u tutorijalu. Naime, u jednom trenutku tutorijala vi imate oko 13000 novčića. Tu Lili krene da vam daje savete kako da sprečite štrajk ali vam da i zadatak da gradite i trošite pare. Uspem ja sve to da obavim, ali onda mi preostali novac od 8000 preko noći samo spadne na 2000, iako mi je dnevni trošak 2400. Ovde se verovatno radi o forsiranju štrajka da nam pokažu kako to funkcioniše, ali je vrlo frustrirajuće. Tri puta sam igrala tu sekciju tutorijala i nijednom nisam uspela da se izvučem iz štrajka i da nastavim dalje. Samo sam odustala i pokrenula Challenge mode da probam sama. Nadam se da je to samo mana demo verzije i da će to bolje da obrade kada igra izađe.
Do tada, administratori, uživajmo u drskom humoru, muzici 80tih, mukama birokratije i prelepom dizajnu Lili, jer čak i ja mogu da cenim linije njenih krila.
