U tem Sacru,
Svega na volju,
Svega ima,
To istina,
A i Cerim peca ribe,
U tem Sacru.
Jednostavno ću vam reći: No Rest for the Wicked je jedan koktel. Razvojni tim Moon Studios uzeo je nekoliko žanrova, promućkao ih dobro, dodavši malo ručno-crtanu grafiku, i stavio u jedno izometričnu čašu. Rezultat je jedan bled mnogih žanrova koji svakako ima jak i unikatan ukus. Nažalost, baš kao i svaki koktel, neki ih obožavaju a neki jednostavno ne mogu da ih podnesu.
Malo ovoga, malo onoga
Odmah ću vam priznati: Meni se jako sviđa No Rest for the Wicked. Prvi put sam imao zadovoljstvo da probam ovu early access igru, kada se pojavila na Steamu u aprilu 2024. Od tada je prošlo više od godinu dana i igra je dobila mnogo sadržaja, mnogo poliranja i mnogo Quality-of-Life poboljšanja. Takođe, ja sam unapredio kompjuter, pa možda i to ima veze. Kako bi proslavili više od godinu dana razvoja ove unikatne igre, najveći update do sada (The Breach), kao i otkup prava od bivših izdavača, razvojni tim nas je zamolio da ponovo posetimo ovu igru, i ja sam vrlo rado pristao. Baš kao i prvi put kada sam je probao, No Rest for the Wicked je fantastičan blend mnogih žanrova koje ja volim, ali… možda je baš to i problem?
Ukratko, No rest for the Wicked je akcioni RPG, sa souls-like borbama, nasumično generisanim oružjima, ručno crtanom grafikom (koja prebrutalno izgleda), survival-crafting mehanikama, pa čak i malo free-to-play kulture. Verujte mi, znam da zvuči mnogo, i stvarno jeste, ali igra uspeva u svemu ovome, ali samo pod uslovom da vi kao igrač možete sve da “podnesete”, a mnogi ne mogu, i ja lično ne mogu da krivim takve igrače, jer su ovo sve žanrovi koji ne bi trebali da imaju veze jedni sa drugim.
Cerim dolazi u Sacru
Igra počinje tako što se budite na brodu koji služi kao mali tutorijal. Vi ste, navodno, jedan od svetih ratnika pod nazivom Cerim koji se uputio na ostrvo Sacra kako bi oslobodio stanovnike od kuge pod nazivom Pestilence. Od ove kuge, ljudi gube razum, postaju agresivni, razboljevaju se, a neki se čak pretvore u monstruozne mutante. Ovo ćete raditi, tako što ćete uništavati monstrume, raditi questove, unapređivati obližnji grad, pronalaziti skrivene predmete, i onda sve to ispočetka (pa čak i na istim mestima). Priča je, zapravo, prilično dobro urađena, ali igra već ima toliko drugih aktivnosti da će vam se često desiti da je kompletno zapostavite.
Pre svega, iako se igra iz izometrijskog ugla, borbe dosta podsećaju na souls igre. Neprijatelji udaraju jako, i ako niste pažljivi mogu vas iz svega par udarca uništiti. Isto važi i za njih. Morate izbegavati napade, blokirati, (ako ste vešti) koristiti parry, i paziti da vam ne ponestane stamine. Naravno, vrlo je bitno i kakvo oružje koristite, koji oklop ste obukli, i kakve rune ste okačili o odevne predmete.
Već ovde No Rest for the Wicked može da vas “otera” jer souls-like borbe nisu baš zabavne za sve igrače, a pogotovo ne u ARPG igrama koje. Da vas ne lažem, igra uopšte nije lagana. Tokom prvih par sati dosta sam se namučio i umirao često, dok nisam savladao borbene mehanike. Srećom, baš kao i u Souls igrama, što više vežbate, to postajete bolji, a smrt nema preveliku kaznu. Iako su se nekada oružja i oklop kvarili jako brzo nakon što vas neko ubije, ovo je znatno smanjeno čak do te mere da vam možda neće ni smetati.
Nažalost čak i da volite souls borbe, morećete malo i da preživljavate u Sacru.
Obučen za borbu, šumarstvo, kulinarstvo, ribolov, arhitekturu, ekonomiju…
Kada niste u borbi protiv zlikovaca, MORAĆETE da sakupljate sastojke za kuvanje, rudarite, sečete drva, kopate rupe, uinapređujete glavni grad, i još mnogo toga. Ako vam sve ovo zvuči previše, ne brinitie, jer ima još mnogo toga.
Iako deluju kao neke neobavezne aktivnosti, sve ovo ćete morati da radite. Pre svega, ako želite da se lečite tokom borbe, a sigurno želite, morate da skuvate hranu. Tako je, nema Estus Flaskova, dok su napici za lečenje izuzetno retki, a bogami ni magiju za lečenje nećete tako brzo naći. Hodajte po svetu, berite biljke, čupajte pečurke, lovite divljač i onda sve to lepo na vatricu. Iako je kuvanje brzo i jednostavno, činjenica je da uvek imate ograničen broj predmeta za lečenje. A u souls igri, gde je umiranje česta pojava, ovo može itekako da vam ometa napredak. Sasvim je moguće da će vas težak boss srediti dovoljno puta da istrošite sve što ste skuvali, i da onda morate da provedete vreme pripremajući nova jela. Iako je sada mnogo lakše naći sastojke za kuvanje nakon poslednjeg patcha, ovo je i dalje problem.
Rudarenje, sečenje drva, kao i kopanje gline vam je manje-više obavezno jer na ovaj način sakupljate resurse da biste unapredili glavni grad (takođe i hub zonu), Sacrament. Ako vam se ovo čini dosadno, onda ćete propustiti sistem pravljenja oružja i oklopa, dodatne questove, prečice do određenih mesta, i još mnogo mehanika. Drugim rečima, morate i o ovome da vodite računa.
Osim ovoga, zapravo imate i dnevne, pa čak i nedeljne izazove i zadatke. Svaki dan kada uđete u igru, čekaju vas par jednostavnih zadataka gde treba da skupite neke resurse, pobijete par neprijatelja ili možda unapredite određene delove grada. Ovo definitivno treba iskoristiti jer vam donosi dodatne pare, opremu i puno iskustvenih poena.
Ne samo da dobijate nove zadatke svaki put, nego se čak i svet “resetuje”. Naime, kovčege koje ste otvorili, manje neprijatelje koje ste sredili pa čak i drva i rude koje ste isušili se posle nekog vremena oporave i možete ih ponovo koristiti. Ovo je super, jer možete da usavršavate svoje sposobnosti i bolje se pripremite za teže delove koje vas čekaju. Na neki način, iako ima i početak i kraj, No Rest for the Wicked često deluje kao sandbox igra.
Što se tiče novina u ovom update-u, dodate su nove regije, novi prodavci i bossevi. Meni lično najinteresantija mehanika je tek nakon što pređete igru (skoro kao New Game+). Ako se vratite u zone koje ste već obišli, možete naći nove neprijatelje, novu opremu ili čak videti da je zona prekrivena kugom. Ove zone daju malo dodatnih izazova i svakako su zabavne ako vam treba još više razloga da igrate. Opet… sandbox igra!
Ne mogu se nagledati ovog sveta
Meni lično najimpresivnija stvar koju je Moon Studios napravio je svet u No Rest for the Wicked. Ovo je jedan depresivan, tmuran, svakako opasan, ali prelep svet, i ne pričam samo o ručno crtanoj grafici. Skoro svaki ćošak u ovom svetu krije neku tajnu, a na vama je da istražujete i pronađete ih. Nije samo u pitanju skrivena pećina iza vodopada, već i prelaženje preko labave daske na vrhu kule koja iako izglelda da ne vodi nigde, može da sadrži nešto zanimljivo. Ne šalim se kada kažem da je pravo zadovoljstvo istraživati ovaj svet.
Iako je fast travel limitiran samo na grad, i poslednji checkpoint, igra vas nagrađuje i sa prečicama koji vam skraćuju put, koje su po meni najbolja nagrada od svih. U sve ovo dodajte i ambijentalnu muziku koja se menja po potrebi, kvalitetnu glasovnu glumu kao i monstruozni dizajn nekih neprijatelja, i imate recept za jedno stvarno unikatno iskustvo. Naravno, uslov za ovo je da ste u stanju da podnesete sve navedene žanrove igara odjednom.
No Rest for the Wicked (PC)
Koliko god mi se svideo No Rest for the Wicked, lagao bih kada bih rekao da je igra za svakog igrača. Blend souls-like borbi, survival mehanika, sakupljanja resursa i drugih žanrova stvarno može da bude velik zalogaj za mnoge. Ali, ako mislite da možete da podnesete sve ovo, čeka vas jedno izuzetno kvalitetno, lepo i nezaboravno iskustvo.
-
Gameplay
-
Grafika
-
Priča
-
Zvuk
