Još jedan extraction shooter je pred nama. Jedna kooperativna horor igra sa naglaskom na stealth, timski rad, oprez, veliku neizvesnost i to na veoma australijski način. Extraction horor je možda ovde bolje opis za igru Macabre, australijskog indie studija Weforge. Reč “makabre” bi se mogla prevesti kao nešto “jezivo, morbidno ili povezano sa smrću na način koji izaziva nelagodu ili strah”. Hm, ime odgovara.
EXTRACTION NOĆNA MORA
U Macabre ulaziš na mapu sam ili sa do 3 saigrača u coop varijanti. Ovo je jedna PvE (Player versus Environment) noćna mora, gde je tvoj cilj da nadmudriš čudovište koje se prilagođava na svaki tvoj pokret i vreba iz mraka. U Macabre ćeš ulaziti u nestabilne riftove koji nude promenljive mape i objektive. Na njima ćeš skupljati retke resurse, raditi zadatke i pokušati zajedno sa tvojom ekipom da pobegneš živ… ili je uvek tu opcija da izdaš svoju ekipu i pobegneš sa celokupno skupljenim loot-om, odnosno resurima… odluka je na tebi.
Priča igre je jedan veoma lagan materijal i fokus je definitivno na nekim drugim elementima, kao što je atmosfera sa njenim konstantim pokušajem da vas pogura u neku zonu nelagodnosti. Ali od priče vredi spomenuti da se sve vrti oko pojma nestabilnih vremenskih riftova, koji dovode igrače u različite “proceduralno generisane” biome, odakle je vaš zadatak da ekstraktujete različite resurse. Možda je “lore” bolji opis za narativ koji se može pronaći za ovu igru, nego neka konkretna linearna priča. Priča se prenosi preko atmosfere i doživljaja. Od nekih NPC karaktera osim čudovišta koji vas juri je slika takođe ne baš najšarenija, za sada naravno, u ovoj early access verziji. Različitija i novija čudovišta su već u development planu. Igra vas upoznaje sa rift entuzijastom po imenu Bendžo, ekscentričnog preživelog koji vas vodi svojim znanjem i opremom. On je vaš spas, nudeći opremu i nadogradnje koje vam daju šansu za borbu.
SOCIJALNA DINAMIKA
Osvrnimo se na trenutak šta je konkretni gameplay, i šta te u praksi očekuje kada pokreneš igru. Po vođstvom gore pomenutog, ekscentričnog Bedžoa, ti sam ili još poželjnije sa ekipom prijatelja se pojavljuješ u jednom od vremenskih riftova. Tvoj karakter je opremljen sa određenom opremom, i tvoj zadatak je da navigiraš kroz mapu, istražujući različite anomalije. Opremu možeš sam da biraš u obliku loadout-a koji možeš da sklopiš u lobiju igre pre nego što uletiš na server. Naravno, počinješ od nule, tako na početku imaš samo jednu jedinu alatku, u obliku “Atomic Space Shifter-a”. U pitanju je osnovna alatka (ne oružje) igre koje koristiš kao mini radar u ruci da lociraš specijalne fragmente i pokreneš rift za ekstrakciju sa mape. Igrajući igru radiš zadatke, i kupuješ novu opremu kod Bendža. Vremenom na raspolaganju ti stoje različite kategorije alatki: primarna alatka, seeker alatka, ranged i deployable. Svaka ima svoju ulogu u ekploraciji ili odbrani od čudovišta. Ni jedan od njih nije klasično oružje, jer se od tebe ne očekuje da se boriš sa čudovištem nego da pokušaš tiho da ga zabiđeš, ili da pobegneš. Dok tražiš resurse po mapi isto tako imaš različite objekte za loot i resurse, koje možeš kasnije na ovaj ili onaj način unovčiti u svoju korist.
Mapa ili pre rečeno njeni elementi su proceduralno generisani. Što znači da kada prođeš kroz rift, bitne tačke na mapi koje se trebaju istražiti će uvek biti na nekoj drugoj lokaciji. U teoriji bi ovakav pristup dizajnu mape trebao da drži stvari svežim, na neko duže vreme. Samo dve ili tri lokacije se u startu vide na početku, inače je mapa blanko i tvojim kretanjem i istraživanjem pronalaziš interesantne lokacije koji koristiš za skupljanje loot-a ili obavljanje zadataka. Ovaj gameplay loop je defitivno više dizajniran za igranje u timskoj varijanti, ali ja sam mogao i sam sasvim ok da igram. Veoma često nalećemo u poslednje vreme na igre koje su jasno koncipirane za grupu igrača da igraju u kooperativnoj varijanti, ali je u neku ruku moguće igrati i solo. Ovde je ponovo isto naglašeno od strane developera, da je igra rađena takođe sa solo ljubiteljima horora na umu, odnosno da ni oni nisu zaboravljeni. Iako u sledećoj rečenici njhovog opisa ipak priznaju da je iskustvo najbolje kada imate ekipu. Ovo je sagledavajući celokupni koncept igre, ipak “no big deal” i veoma razumljivo! Ovo jeste veoma socijalno orijentisana igra po svom konceptu!
Ovakve igre igraju na kartu socijalne dinamike. Ona obuhvata tvoju komunikaciju sa saigračima, koje će u napetim situacijama igre nositi i svakojake nesporazume, dogovore, vrisku i pregovaranje. Socijalna dinamika ima verovatno i direktan uticaj na tvoj kvalitet iskustva, u zavisnosti koliko su tvoji saigrači pričljivi, šaljivi, pa jel, i plašljivi. Kovanje različitih strategija, raspodela uloga u zavisnosti od alatki i uloge koje vaš karakter poseduje su kako bitni elementi igre tako i su i eksponentno vezani za užitak. Dobra vest je što Macabre nudi i public servere gde se možete pridružiti drugim igračima, ukoliko ste raspoloženi. Svaka runda će tebi i tvojoj ekipi doneti različite ciljeve, lokacije i pretnje kojima se moraš prilagoditi. Ono što će se još “prilagoditi” je čudovište koje te lovi, bar na papiru. Macabre ima adaptivni AI, i čudovište prati vaše ponašanje i prilagođava se vašim taktikama.
IGRA NAPETOSTI I TIŠINE
Klasična borba nije fokus ove igre. Pucaj, seci i uništi nije koristan, pa ni previše moguć pristup u Macabre. Fokus je na sporom i stealth kretanju, skrivanju, i kada potrebno – bežanju. Developeri su naveli da su oni inspirisani bili različitim igama i žele unikatne prednosti tih pojedinih igara da prenesu u Macabre. Osećaj neizvesnosti i straha iza svakog ćoška iz Alien: Isolation-a, rizik i nagrada krug koji je poznat iz igara kao što su Hunt Showdown i Escape from Tarkov, i socijalne dinamike bratstva, izdaje i haosa koje znamo iz DayZ-a i Phasmophobije… Macabre izgleda grafički odlično u svom Unreal Engine 5 ruhu i sound dizajn je odličan i sa svojim nelagodnim zvucima dočaravanja divljine planinske Australije zaista doprinosi jačanju atmosfere i stvaranju identiteta ove igre.
Za Macabre se pri igranju često oseti da je u fazi razvoja, ali se takođe oseti potencijal i može se u potpunosti razumeti “hype” za ovu igru na osnovu već nostupnih mehanika i vizije. Bugova je dosta, ideje su velike, u mnogim slučajevima dobre, ali zasad ne baš uvek spektakularno razrađene. Nedostatak mehanika kao što je običan skok je malo čudan izbor i značajno utiče na restrikciju kretanja igrača. Ako i skok postoji, ja ga nisam pronašao i trebao bi mi jedan od onih Atomic Space Shifter detektora i radara da bih ga pronašao. Šalu na stranu, igra ima defitivno dovoljno aduta da se izdvoji u moru Steam igara, što odražava i ogroman broj interesovanja igrača u obliku podatka wishlist brojke na Steam-u. Kako će se ovaj potencijal i dobre ideje razviti u konkretni “1.0” proizvod jedan dan teško je reći, ali moje lično mišljenje je optimistično, i vremena za poboljšanja i implementaciju novih mehanika ima dosta. Dodajmo još da igra ima onaj xfaktor koji bi se mogao svideti streamerima i što bi automatski moglo proizvesti stotine viralnih klipova na internetu zahvaljujući socijalnom elementu igre.
Ne može se osporiti dobra atmosfera, tenzija, solidne ideje i uspešno prenošenje osećaja nelagodnosti na igrača dok istražuje svet igre. Sve ostalo ostaje da se sačeka, prati, i drže palčevi da se transformiše u jednu kohezivnu i zaraznu igru vrednu naše pažnje.
