Hirogami – Recenzija – Svet od papira koji oživljava ispred vas

Malo po malo, pa se u industriji igara najavi, pa i izađe, neki naslov koji vas otopi… i to ne plamenobacačima iz neke brutalne FPS igre, ili vatrenim mačevima iz soulslike naslova, već po samom prikazu, toplini kojom igra zrači i feel-good osećajem dok je igrate, od početka do kraja. Moram da priznam da je master takvih igara Nintendo, ali evo, desi se nekada u 100 godina da neko izbaci igru koja može da parira njihovim naslovima. Dokaz za to je prošlogodišnji Astro Bot, recimo, a pre toga isto nešto što nam je stiglo iz PlayStation studija, igra zvana Tearaway. Namerno je pominjem, jer naslov o kojem ćemo sada pričati ima dosta sličnosti, možda ne u izvođenju, ali definitivno načinu na koji je odrađen. Čak i podiže kreativnu lestvicu u odnosu na ovu popularnu PlayStation ekskluzivu.

Hirogami je novi naslov koji nam dolazi od Bandai Namco Singapore studija. Da da, studio koji je radio na igrama kao što su Tekken 7 i 8, Ace Combat i tako dalje. Dakle, brutalno, zar ne? Krvavo, teško, skroz suprotno od opuštanja, chill atmosfere i feel good osećaja u toku igranja. Hirogami je praktično rezultat koji se dobije kada se talentovanim ljudima da kreativna sloboda i kaže im se “ej uradite igru koju ste oduvek želeli da napravite.” Kada se radi srcem i dušom, najčešće izlete ovakve igre kao rezultat.

Hirogami je 3D platformer čija se radnja odvija u Origami svetu, dakle sve je napravljeno od papira. Preko objekata, prepreka, likova koje susrećete, aposlutno sve. Sve se njiše i vijori na laganom povetarcu i kada gledate scenu daje taj osećaj jedne prelepe origami diorame koja oživljava ispred vas. Mada, ovaj divni, praktični, papirni svet upada u probleme. Napada ga digitalizacija! Zamislite. Razni glitch-evi i problemi koji žele da unište jedan prelep papirni svet, koji je nastao, jelte, pre te digitalizacije.

Vi preuzimate ulogu našeg heroja Hiroa, koji je performer, zabavljač u svom svetu, ali pošto su glavni heroji povređeni, na njega pada težak zadatak. Da pronađe i oslobodi sve origami shrine-ove od napada digitalnih napasti, glitch-eva i ostalog, kako bi ovaj origami svet, tehnika pravljenja svakojakih stvari od papira preživela moderno doba (okej makar sam ja tako shvatio poentu).

Hiro, naš junak, je običan origami zabavljač, sa svojom magičnom lepezom kojom radi trikove. On je nesiguran u sebe i prosto ne želi da problemi njegovog sveta padnu na njegova papirna ramena, ali, na žalost, nema izbor. Kako vreme prolazi, dolaze novi zadaci koji on mora da završi, i sa svakim sledećim je prvo sve nesigurniji, pita se zašto ja, a onda polako kreće da dobija malo samopouzdanja. Kada vidi da mu ide čišćenje glitch-eva kroz papirno kraljevstvo i revitalizacija ove divne tvorevine.

Hiro nije sam. Već na samom početku ćete upoznati starešine njegovog sveta koji će vam pomagati. Više će vam davati savete, nasmejati vas sjajno napisanim dijalozima i objašnjavati šta se ustvari dešava u ovom svetu i koliko ste vi, tj Hiro bitni u svemu tome. Mada, Hiro će vremenom oslobađati razne origami figure od glitch-eva, a tada će kao nagradu dobijati moć preobražaja u te stvari. Recimo na početku ćete osloboditi od digitalne napasti armadila, tako da ćete moći da se „preklopite u njega“. Svaka moć preklapanja u određenu figuru će vam dati mogućnosti koje pre toga niste imali. Armadilo može da se kotrlja, ima jak štit i time može da uništava prepreke. Žaba koja stalno upada u probleme će vam dati mogućnost da budete i vi sami žaba. Tada ćete moći da skačete visoko, preskačete prepreke i tako dalje. Tu je i gorila, a kada se preklopite u nju, moći ćete da iskoristite njenu snagu kako bi pomerali stvari i rešavali zagonetke.

Možete se pretvoriti i u list papira, bolje rečeno da se rasklopite u papir, i tada možete da lebdite na povetarcu i prolazite kroz uske prolaze. Animacija svake transformacije izgleda prelepo, kao i sama animacija Hiroa dok trčkarate, šetate, udarate neprijatelje vašom lepezom, pravite mali tornado kako bi uništili neprijatelje ili prepreke.

Preklapanje u druge figure, kao što ste mogli da shvatite, nije samo tu zbog, eto, vizualnog slatkog spektakla, već najviše zbog prelaska nivoa i prepreka na njima. Igra će vas stalno terati da menjate oblike kako bi rešavali neke zagonetke. Kada sam krenuo da igram, pomislio sam: “ah ovo je laganiji platformer, igraću opušteno i eto, uživaću.”, kad ono… Bilo je par zagonetki gde sam morao malo da mućnem glavom. I ne, ne kažem da je ovo težak platformer, ali jeste pametan, domišljat, a pre svega presladak.

Kamera u ovoj igri je fiksna iz jednog ugla, i prebacuje se u određeni ugao kako prelazite preko nivoa. Nivoe birate preko „overworlda“ koji izgleda kao još lepša diorama nego kada ste u igri, ako je to uopšte moguće. U tom overworldu možete šetkati, ulaziti u nivoe koje ste već završili kako bi uradili još neki zadatak ako ste nešto propustili.

Kontrole su sjajno odrađene, nema kašnjenja, nema nerviranja. Svaka figura i sam Hiro su super responzivni i to je velika pohvala za jednu platformsku igru. Ni u jednom trenutku se nećete osetiti kao da nešto nije fer i nećete imati problema da dođete do mesta gde ste naumili. Jeste da će vam trebati malo vremena da se priviknete da brzo prelazite iz jednog oblika u drugi, ali kada vam se prstići uvežbaju, sve će biti jako fluidno, lagano i jednostavno pravo uživanje.

A da, umalo da zaboravim nivoe. Svaki nivo je preslatko odrađen. Sve na nivou, kao što sam napomenuo u uvodu je od papira, sve se njiše na povetarcu i izgleda tako stvarno, ali ponovo dovoljno stilizovano da imate osećaj da se krećete u nekoj bajci od papira. Boje su suptilne, ali izražajne. Sve je nekako odmereno ali ponovo jarko i daje taj predivni osećaj dok se krećete preko nivoa. Svaki nivo ima šest ciljeva koji možete da ispunite, sa jednim primarnim. A verujte mi, nikada nećete svih šest odraditi iz prve, tako da ima potencijala za veliki replayability kada poželite da očistite sve nivoe 100%.