FYR: The Lost Island je još jedna potvrda da horor igre pripadaju VR platformi.
REALNA” OPASNOST
Da ste me pre 3 godine pitali da igram horor igru, dobili bi ste od mene kulturni osmeh, i lepo “neka hvala”. Naravno, da ste mi isto ponudili u VR okruženju to kulturno “neka hvala” bi bilo instantno “ne dolazi u obzir!”. Sećam se i dan danas “ponosno”, svog prvog pukušaja igranja Resident Evil 7, na starom dobrom PSVR1. Izašao sam ih automobila na samom početku igre, ušao u prvu sobu u kući koja je bila neka kuhinja, ako me sećanje ne vara. Sledeći korak je bio da sam skinuo VR kacigu sa glave i odustao od igre. Nije se ništa desilo, nije ništa strašno iskočilo ili me uplašilo. Horor igre u virtualnoj realnosti su zaista specijalni gaming užitak. Upijanje horora i strahota koju neki level dizajner želi da vam prenese razvijajći igru, je jedino savršeno moguće upravo u VR. Dovoljno mi je bilo da osetim svoje virtualno fizičko prisustvo u toj prostoriji koja prosto preliva se atmosferom i nekim osećajem nelagonosti. Ako ste ljubitelj VR platforme, a niste u mogućnosti da igrate horor igre, gubite u nekoj meri na vrednosti iste. Srećom, vremenom sam prebrodio ovu muku, i postao sam fan horor igara na VR platformi i van nje, i upravo Resident Evil 8 VR mi je jedna od omiljenih igara koje sam imao prilike da dotaknem.
OSTRVO U TAMI
Project Lost Island je psihološka VR horor igra za PCVR – SteamVR koja vas transportuje na jedno misteriozno napušteno norveško ostrvo. Ovo ribarsko ostrvo je nekada bilo živahno i aktivno. Od svega, ostala je samo duboka tama, delići nesrećnih sudbina prethodnih stanovnika, i naizgled misteriozno zlo koje vreba iz mraka. Vaš cilj je da navigirate kroz misteriju igre, razotkrijete nepoznato, preživite i pomognete nekim starim zarobljenim dušama ostrva.
Prvi utisak koji sam imao igrajući kratku demo verziju igre je duboka, sveprisutna tama. Upravo je ovo naizlgled cilj developera da ukaže na skupocenost svetla, čiji je značaj protkan kroz dalju igru. Svetlost će vam pomoći da naravno navigirate kroz ovu tamu, da se uspešno sakrijete ili pobegnete od stvorenja koje vas progoni, ali i da otkrijete dalju priču ove igre. Međutim ta svetlost koja je i blagoslov u tami, isto tako ukoliko je ne koristite savesno, dovešće vas u opasnost. Kako je ovo nepoznato stvorenje osetljivo na zvuk i svetlost, balas u upotrebi iste je definitivo tačka na koju se mora obratiti pažnja. Dok se krećete po ostrvu, osetite uvek da niste sami. Igra vam ne daje oružje, i morate se osloniti na vaše sposobnosti sakrivanja, vodeći veliku pažnju na zvukove koje proizvodite kretanjem i koristeći okolinu kao vašeg saveznika. Jedinu alatku koju sam imao prilike probati je ručna lampa koju možete u svakom momentu skinuti sa ramena i upotrebiti. Osim za očiglednu upotrebu osvetljenja okoline, nju koristite i da trigerujete tzv. Lumograph-s, fenomen u prostoru koji prenosi zvukove i razgovore stanovnika ostrva iz prošlosti. Dakle jedan način kako igra priča svoju priču.
Atmosfera igre će pretpostavljam biti jedan od glavnih aduta, što sam i mogao osetiti. Definitvno imate od samog početka osećaj da ste smešteni na neko nelagodno mesto, pravo u srce neke strašne misterije. Zvuk defitivno prinosi atmosferi. Dok se krećete po napuštenim kućama i ribarskim objektima skretaće vam pažnju neočekivani iznenadni zvukovi šaptanja, škripanja, što će vam definitvno uneti nelagodnost i uvek držati na ivici. Dok istražujete ovo ostrvo, pronalazićete raznorazne tragove, beleške i zapise koja korak po korak razjašnjavaju i opusuju prošla dešavanja na ostrvu.
VIRTUALNI SVET U VAŠIM RUKAMA
VR interakcije u Project Lost Island su za svaku pohvalu, upravo kako bi mogli dalje da se udubite u ovaj virtuelni horor svet. I to je fenomenalno. Skoro svaki objekat koji vidite u svetu se može uzeti u ruke i istražiti. Iako u ranoj verziji predstavljanja igre, ove interakcije nisu još najbolje ispeglane. Već pri prvoj interakciji sa jednom korpom, ruka mi se zaglavila u jedan prorez, i jedino sam naglim mlataranje ruke uspeo da se oslobodim. Uzimanjem u ruke pojedinih objekata je još bilo malo čudnih dešavanja gde mi je prst prolazio kroz objekat i definitvno je dodatno poliranje mehanike potrebno. Medjutim uprkos tome, ovo je bio mali problem, vredan pomena, i nikako nije pokvario prvi celokupni utisak. Za pohvaliti je fizičko prisustvo ruke u svetu, slično kao u Batman Arkham Shadow, gde ruka i prsti ne prolaze kroz objekte u svetu, nego odgovarajuće reaguju i savijaju se na dodir.
Ono što bih ja još lično voleo da se malo našteluje, je brzina kretanja. Ona je verovatno svesno sporija. Najverovatnije sa ciljem kako bi mogli da upijete svaki audio vizuelni delić atmosfere sveta, i kako bi osetili da brzi beg i nije baš moguć, ukoliko se nadjete u opasnosti. Ipak, mislim da bi igra profitirala od za trunku bržeg kretanja. Da, prisutno je “brže kretanje” pritiskom i držanjem analog dugmeta, ali sam tu opciju našao kao nelagodnu za generalno kretanje i istraživanje ostrva. Susret sa stvorenjem koje vas progoni je bio kratak, tako da njegovo poreklo ostaje misterija. Ali ruku na srce i ceo isečak igre koji sam mogao da probam je bio izuzetno kratak, svega nekih pola sata. I pored toga, ovo je sasvim dovoljno da se oseti o kakvoj igri pričamo, kakve su ambicije developera i otprilike šta da očekujemo od nje.
Ovo je veoma zanimljiv projekat norveškog studija Breach i definitivno totalno drugačiji od njihovog prethodnog poduhvata, Kartoffl , vedre, opuštajuće igare, sa šarenom paletom boja. Project Lost Island je totalni kontrast sa svojom tamom i misterijom. Sve vidjeno u ovom kratkom predstavljanju igre me je ostavilo zaintrigirano da pratim igru dalje i definitvno uskočim u razrešivanje misterije ostrva kada igra bude spremna da ugleda svetlost dana.
