Elden Ring Nightreign – Recenzija – U lovu na Nightlordove! Ako matchmaking nađe trećeg…

Moram da priznam, nisam neki souls igrač, makar Fromovih Souls igara. Druge igre u tom podžanru, pa i mogu ih igrati, ali Demon’s Souls, Dark Souls 1, 2, 3, Elden Ring, baš mi je potrebno dosta vremena kako bih ušao u te igre. Okej moram da napomenem, sem Dark Souls 3, iz nekog razloga to mi je leglo kao budali šamar. Par stvari me uvek odbijalo u tim naslovima, a to je ta potreba za strpljenjem, koje ja očigledno nemam. Elden Ring sam igrao jer je svet fantastičan, okej naravno i bossovi, kao i Shadow of the Erdtree. Ali uvek sam se pitao, kako bi bilo kul da igram sa nekim ko će raditi aggro nad bossom a u tom trenutku ja mogu da se fokusiram na svoj način igranja, recimo kao onaj u Sekiru, The Last Berserker Khazan i tako to, to su igre koje meni leže. Igre koje zahtevaju od tebe da budeš agresivan i aktivan, a ne da brojiš sekunde i pokrete pre nego što uradiš dodge roll i napraviš neku vrstu damagea.

Kada sam čuo da izlazi Elden Ring Nightreign, cela ideja mi se svidela! Fokus borbe na bossove, svet koji se menja u trenucima, runovi koji ne kažnjavaju toliko koliko normalna igra, i najviše od svega, to što je multiplayer only! Napokon mogu da uzmem nekog lika da bude moje žrtveno jagnje dok ja eksperimentišem sa Damage Dealerom i udarcima. Cela postavka mi je bila fantastična, ceo smisao igre, ali isto tako, taj smisao i postavka su takođe stvar koja ovaj naslov u neku ruku, sakate. Nego da krenemo ispočetka.

Radnja u Elden Ring Nighreign se odvija u Limveldu, mračnom, fragmentiranom svetu koji se konstantno menja, sjajna stvar i realno nikada ne može da dosadi. Jednom može da te dočeka močvara, drugi put tvrđava, treći put neka čudna lebdeća ostrva. Sve izgleda mračno i sumorno, ali ne na onaj način koji ti odmah pokaže šta se dešava. Više kao da si bačen u nešto što je već propalo, i sad samo gledaš šta je ostalo od tog nekada predivnog, velikog sveta. Limveld takođe nije ispunjen klasičnom naracijom kao u drugim igrama, već prati fazon Elden Ring SP igara. Kako bi naučili više o svetu, potrebno je da lutate njime, da pronalazite stare predmete, spisove, da dopustite da naučite nešto o njemu na osnovu onoga šta vidite. Takozvani world-building i narativa preko tog sveta, da ne kažem slika je i ovde fantastično odrađeno. Kada niste fokusirani na borbe, tada možete da se malo prepustite Limveldu, da upijete sve šta vidite, da saznate nešto više o njemu. Mada, to sve zavisi kakav ste tip igrača, ukoliko hoćete akciju, verujem da nećete imati previše vremena za razgledanje, ili bolje rečeno, ukoliko je većina za tako nešto u vašoj grupi.

Ti sa još dva prijatelja ili random igrača se bacate u ekspedicije iliti runove. Pre startovanja svake ekspedicije birate bossa koga jurite, koji vam je krajnji cilj. Kada porazite jednog bossa, otvaraju vam se drugi ciljevi koje možete birati iz vaše baze. Svaka ekspedicija traje tri dana (u igri naravno), dan je rezerviran za istraživanje i pripremu, noć donosi Nightlordove, jezive i fantastične bossove koje testiraju sve što ste do tada prikupili. Bossovi su kombinacija svega šta je do sada bilo u Elden Ringu plus će se pojaviti par njih iz drugih souls igara, kao šlag na tortu za sve fanove ili bolje rečeno, klasični fanfare za sve ljubitelje ove franšize.

Ceo sistem kako su postavljene ekspedicije u igri su stvarno super odrađeni. Svaka ekspedicija kreće od Level 1 za sve igrače. U toku danačete istraživati, sakupljati resurse, opremu, i levelovati likove. U svakom trenutku, ukoliko ih nađete na mapi, možete pokušati da ubijete neke side-bossove koji su isto extra odrađeni, ali ne toliko teški kao vaš glavni cilj svake ekspedicije, a to su Nightlordovi. Pošto je ovo kombinacija svega mogućeg, battle royale, roguelite, extraction, multiplayer only avantura u ovom svetu, to znači da sve šta sakupite u toku jedne ekspedicije, možete i da izgubite, ukoliko naravno ne završite ekspediciju uspešno. Isto tako, ne možete da lutate koliko god želite, već morate da požurite, jer se mapa sužava što znači da vas polako igra fokusira na jedno, krajnje mesto gde morate završiti partiju i ubijete vašu metu. Faktički cela mehanika je prenešena iz klasičnog Elden Ring naslova, samo spakovana u partije koje traju neuporedivo kraće nego igra od 100+ sati. Posle svake ekspedicije, nebitno da li ste uspešni ili ne, dobijate rune koje možete koristiti da nadogradite klase sa kojima volite da igrate. Rune ćete dobiti nebitno da li je ekspedicija bila uspešna ili ne, samo ćete dobiti više ukoliko je uspešno završite. Rune vam služe da nadograđujete klase i bolje se pripremite za sledeći dan. Neke rune mogu da vam daju i permanent boost za neku klasu, tako da je to stvarno super fora.

Lutanje po mapi je baš bitno u igri jer ćete tako nadograđivati sve šta imate na raspolaganju, i pronalaziti oružja koja mogu da vam pomognu da ubijete Nightlordove. Možete povećavati HP, Staminu, Magiju ukoliko igrate klasu koja koristi magije, pronalaziti Runes koje će vam davati druge bonuse. Dakle to lutanje je praktično obavezno ukoliko želite da budete spremni za bossa u prvom danu. A kada ga ubijete, ceo ciklus kreće ispočetka i započinjete drugi dan, gde dolazi druga noć, sa drugim Nightlordom, i sve dok ne dođete do trećeg dana, kada vam se otvara portal i idete da ubijete glavnog Nightlorda.

Sve to deluje poprilično jednostavno kada se stavi ovako na papir, samo je problem to što nemate samo jednu varijablu od koje zavisi vaš uspeh u ovoj igri. Rekoh da vi igrate sa prijateljima, ali stvar je u tome što na mapi mogu da budu još igrača koji će raditi apsolutno isto što i vi. Tako da sasvim je moguće, pa i očekivano da ćete u nekom trenutku naleteti na njih, a to znači da ćete morati da se obračunate sa pravim igračima a ne samo AI-em i bossovima. Najbolja iliti najgora stvar u svemu tome je što se ovi okršaji najčešće dešavaju kada vi pokušate da ubijete nekog bossa, ili možda vi skočite drugim timu na glavu dok je on oslabljen bitkom protiv nekog drugog bossa. Cela ta nepredvidiva mehanika doprinosi kako frustraciji tako i zadovoljstvu kada saznate da ste vi jedini preživeli tim na mapi koji ide ka Nightlordu.

Ok, nije samo jedna varijabla, već dve, a možda i više… Druga je činjenica o kojoj se gradio core sistem souls igara ,a to je učenje šablona napada bossova. Problem je u tome što u single player igrama koje su došle od From Software, sve je to okej jer umrete na bossu, učitate 2.3 sekunde dalje od njega pa onda ponovo u smrt dok ne naučite šabon. Ovde je to, pa mnogo gore! Fora je što su Nightlords na kraju svake runde, tako da faktički vi trebate da se levelujete, uništavate neprijatelje nekih 40tak minuta pre nego što dođete do bossa. A  onda imate pa to vreme u toku borbe da naučite sve o bossu i porazite ga, a ako poginete, nazad na početak i onda još 40tak minuta do bossa, pa ako ste zapamtili neki combo, super znate kako da ga counterujete, a ukoliko niste, ajde ponovo sve ispočetka. Upravo zbog ovoga, čini mi sek ao da je Nightreign fokusiran više na hardkor igrače nego na one koji bi hteli da okuse Elden Ring u drugom ruhu… što je na žalost, po malo tužno.

Treća stvar je to što svaka klasa ima neke class ciljeve u toku ekspedicije, recimo vi morate da završite nešto na jednom delu mape dok drugi član tima mora na drugom kraju mape. Kada se matchujete sa randomima, ovo može da bude pakao jer svako krene svojim putem, a voice chat ne postoji, već samo ping sistem. Tako da često se desi da svaki član tima ode na svoju stranu. Najgora stvar u svemu je to što ljudi nisu znali da ustvari samo se hostu pamti progres ovih questova… Retko kada mi se desilo da sam zajedno sa jednim timom išao kao jedna osoba i uništavali sve pred sobom, ili makar pokušavali da uništimo. To je po meni veliki problem, jer kako bi levelovali klase, koje imate osam, morate da završavate ove njihove „lične priče“.

Četvrta stvar je to što vi morate da ubijete određenog nightlorda da bi vam se otključali ostali. Recimo ne možete da izaberete iz matchmaking menija drugog ukoliko niste završili prvi, ali ako ste završili sve, možete selektovati sve kako bi vam brže našao partiju. Problem je u tome što je već na launchu ovo bio problem. Par dana posle releasea jednostavno nisam mogao da nađem grupu za prvog bossa. Dobili smo drugi ključ, ali ponovo trećeg lika nismo mogli da nađemo, što je stvarno frustrirajuće. Da, postoji opcija da igrate solo ali igra jednostavno nije balansirana za tako nešto, a Duos mod jeste najavljen sada, ali još uvek nije ubačen, što je prava šteta. Pored svega toga, ne postoji cross-platform matchmaking, prosto pakao. Mislio sam okej, na Xboxu nema previše igrača, hajde da kupimo igru na PlayStationu i tako probamo. Kupili smo dve digitalne kopije i dalje nismo mogli da nađemo trećeg čak nakon 40minuta traženja u matchmakingu. Ovo mi je prosto nedopustivo. Ovo je i glavni razlog zbog čega nam opis ovoliko kasni.

Što se samog gamepalya tiče, sve je super odrađeno, igra je malo brža u odnosu na Elden Ring što meni više prija. Osam klasa su prave klase za razliku od „soft-klasa“ u Elden Ringu koji su bile samo početne tačke kako bi želeli da razvijate lika. Ovde jednostavno možete da se forsirate jednu klasu ukoliko vam prija taj način igranja.