Cyberpunk 2077 Ultimate Edition – Switch 2 Recenzija – Night City i Dogtown u vašem džepu

Priznajem, bio sam skeptičan. Ne zato što ne verujem u Nintendo Switch 2, već zato što znam koliko je Cyberpunk 2077 zahtevna, pa prezahtevna igra i dan danas za sve konzole. Sećam se kada sam ga prvi put igrao na Xbox One X. Startovao igru, sleteo u Night City i samo stajao, pratio, divio se tom celom svetu. Iako se igra pa raspadala na launchu to je ipak bilo jedno magično iskustvo, sa celim svetom koji jednostavno živi ispred vas, savršena rekreacija Cyberpunka sa svim tim manama na launchu. A sada, nekoliko godina kasnije ležim u krevetu i igram na prenosnoj konzoli, iskreno to nisam mogao ni da zamislim! Moram da priznam da sam sličan osećaj imao i kada sam startovao The Witcher 3 na Switch 1 konzoli, okej, možda ne ovoliko oduševljenje ali isto mi je jedna misao prolazila kroz glavu… Kako? Kako?!

V je i dalje V tvoj, personalizovani haos sa stavom i prošlošću. Johnny Silverhand, sad već kultni lik, i dalje provocira, filozofira i brblja u tvojoj glavi. A u Ultimate Editionu, stvari su dovedene do nivoa koji se oseća zaokruženo. Imamo konačnu verziju ove igre, onu koju je CDPR želeo da napravi od početka, i ona je, iskreno, fantastična. Likovi su izrađeni, odnosi su komplikovani, a odluke nose težinu. I najlepše od svega, ti si i dalje taj koji bira. Nema „dobrog kraja“ ili „pravog puta“. Samo tvoja verzija istine. Cyberpunk 2077 Ultimate Edition je krcat. Bukvalno. Glavna kampanja, ogroman broj side questova, gigovi, ulične borbe, vožnja, frakcije, romance, Cyberpsycho lov, hakovanje, crafting, nadogradnje tela, stilizovanje lika, kupovina stana, sređivanje auta… I sad sve to plus Phantom Liberty. Ako ti neko kaže da se ovo ne isplati, slobodno ga pitaj da li je uopšte igrao igru. To su godine ubacivanja questova, eventova i svega i svačega kako bi igrači potpuno uživali. Iskren da budem, ne znam da li postoji igra u kojoj je ovoliko uloženo post-release kao u Cyberpunk 2077, savršen paket koji je kompletno zaokružen u svakom smislu te reči.

Zamislite ovo, kompletna, fixovana, poboljšana i sa Phantom Liberty dodatkom, najkompletnija verzija igre… na ručnoj konzoli. I ne samo da radi, nego radi više nego pristojno, pa čak i odlično! Kad sam prvi put upalio CP2077 na Switchu 2, u meni je proradio onaj osećaj, znate kao kada ste malo dete i sve ste ushićeni kada otpakujete neki poklon. I dalje imaš isti kvalitet, samo u drugačijem okruženju. I to je ono što me je prvo oduševilo, ne postoji taj „osećaj portovanog kompromisa“ koji često prati ovakve naslove. Ovo ne deluje kao isiljena verzija. Deluje kao ozbiljan port, u koji je uloženo puno truda i ljubavi. Iskren da budem, nisam mogao da verujem kada sam krenuo da igram, apsolutno sve u igri izgleda fantastično i prelepo. Prosto mi je neverovatno da se igra pokreće na ovako “slabašnom” hardveru.

Sve što volimo u Cyberpunku je tu. Prefinjenost u toku kretanja, sloboda izbora, te male odluke koje menjaju tok priče. Sve je tu za vas, nebitno da li preferirate tihi pristup igri, takozvani stealth, da li više volite da hakujete sve i svašta i tako rešavate probleme ili možda volite da rešavate na pravi diplomatski način, metkovima iz svega i svačeka, katanama, brutalnošću. Osećaj pucanja je i dalje odličan, oružja imaju onaj „kick“, a kombo sistemi i nadogradnje koje otključavaš kako napreduješ daju dodatnu dubinu. A ono što je još lepše, sve to je prebačeno bez većih kompromisa u izvođenju. Bolje rečeno, postoji još više izbora u izvođenju nego na drugim konzolama, pa čak i nego na PC-u. Najveće iznenađenje mi je to da teksture izgledaju kao na trenutnim konzolama, naravno gustina saobraćaja, pešaka i nekih efekata nije na nivou tih konzola, ali se to i ne primeti dok igrate ležeći u dnevnoj sobi, sedeći na WC šolji ili dok čekate da vam ručak izgori u rerni.

Night City i dalje izgleda neverovatno, možda i najdetaljnije virtualno mesto među igrama. Grad živi, diše i osećaš ga. Prolaziš pored uličnih prodavaca, vidiš bandite kako planiraju nešto u ćošku, pa onda upadaš u side-quest koji će ti pojesti dva sata jer je toliko dobar da ne možeš da ga preskočiš. I to je Cyberpunk 2077 u svom najboljem izdanju, svet koji ne pokušava da ti bude vodič, nego ti kaže: „Snađi se, brate.“ Jeste da, sve je ovo bilo tu, ali je neverovatno da imate sve to u krilu na konzoli koja vuče 21.5W struje u najzahtevnijim scenama, što je jedno 10x manje nego PlayStation 5.

U Ultimate Editionu imamo i Phantom Liberty, dodatak koji deluje kao potpuno nova kampanja. Nova zona (Dogtown), novi likovi, Idris Elba kao Solomon Reed (koji krade svaku scenu u kojoj se pojavi), i narativ koji je, bez šale, bolji nego dobar deo glavne priče. I da, sve to radi i ovde na Switch 2 konzoli, dok je sve to preskočilo Xbox One i PS4, gde je igra originalno izašla pored PC-a, naravno. Mada, za razliku od ispeglanog Night Citya, Dogtown ima malo više problema kada su u pitanju performanse. Možda je ovo “too big for Switch 2” mada nekako verujem da će CDPR uspeti da optimizuje i ovaj deo igre da ova konzolica gura kao originalnu priču.

Pomenuo sam kontrole i to je još jedan ekskluzivni dodatak za Switch 2 kada su u pitanju konzole, pa i PC. Mislim da su tastatura i miš već podržani na PS5 i Xbox Series konzolama, ali one nemaju motion zezancije kao Cyberpunk 2077 na Switch 2 konzoli. Ovo nije ništa groundbreaking niti toliko inovativno, ali je ipak skroz kul gimmick koji možete probati. Najviše kada koristite katanu, tako da možete seckati njome ili bolje rečeno, određeni pokreti Joyconova kada ih držite u vazduhu, aktiviraju određene pokrete u igri. Što je skroz kul. Rekao sam da konzole verovatno imaju već podršku za miša, ali sigurno ne ovako intuitivno kao na Switchu 2. Bukvalno je potrebno samo da izvučete joycon, stavite ga na tvrdu površinu i voila, igrate igru kao sa mišem. Skroz kul fazon!

Iskreno, još uvek ne znamo šta Switch 2 može, imamo neke predstave, nismo baš mogli da zamislimo da će CP2077 ovako raditi, ali sa druge strane, nije baš toliko slab, ali nije ni PS5. Ipak, Cyberpunk se na njemu ponaša više nego pristojno. U igri imate dva moda, jedan je Performance gde igra forsira 40 frejmova po sekundi, druga je Quality, sa lockom na 30. Tih 10 frejmova dosta znače u igri pogotovo u osnovnoj priči i baš da taj osećaj fluidnosti kada je najpotrebnije. Igra se u 1080p docked i negde između 720p i 900p handheld (dinamička rezolucija), ali vizuelni kvalitet je dobro balansiran. Nije mutno, ne lomi oči, nema agresivnih padova u kvalitetu slike, a loading vremena su kraća nego što su bila na PS4 kad je igra tek izašla. Jedini minus su neki NPC modeli u pozadini izgledaju kao da su renderovani na frižideru iz 2002. Ali, hajde, znaš šta igraš i znaš na čemu igraš.

Cyberpunk nikada ne bi bio to što jeste da nema fenomenalni dizajn zvuka. I Switch 2 to zna da iskoristi. Muzika iz bara, šum vetra u Dogtown-u, koraci u tišini tokom šunjanja, sve dolazi do izražaja. Još ako igraš sa slušalicama, zaboravićeš da sediš u vozu ili ležiš na krevetu. Što je još jedan plus Switch 2 konzole, jer sada možete povezati vaše omiljene Bluetooth slušalice na konzoli, bez ikakvih poteškoća i problema, tako da ako niste zadovoljni onim šta Switch 2 nudi malenim zvučnicima, uvek možete imati dobru alternativu.

Ne znam da li je veće iznenađenje što je Cyberpunk uopšte portovan na Switch 2, ili to što radi ovako dobro. Ne govorimo o nekoj maloj indie igri, nego o tehnički zahtevnom RPG-u sa dinamičnim svetom, vožnjom, pričom, stotinama sistema i misija, i sve to staje u torbicu, u džepu ako otkačite joyconove. Ako si voleo Cyberpunk ranije, ovo ti je šansa da ga ponovo oživiš. Ako ga nikad nisi igrao, Ultimate Edition na Switch 2 je možda i najbolji način da započneš. I ne, ne preterujem, nema ničeg lepšeg od osećaja kad na pet minuta pauze otvoriš igru i završiš misiju, ili u krevetu pokreneš Night City da bi „samo proverio nešto“ i ostaneš budan do pet ujutro.