Uvek je teško kada razvojni tim ima zadatak da napravi bolju igru od originala, jer, šta je potrebno uraditi, šta ispraviti, šta zameniti, šta ostaviti. Capcom je imao skoro pa nemoguć zadatak sa Dragon’s Dogma 2 i naravno originalom.
Original, iako ne savršen, imao je neku svoju magiju, svoje divne trenutke koje su oduševljavale igrače. Ma koliko to sve nesavršeno bilo, iskustvo je bilo nezaboravno. Upravo zbog toga, bilo je teško replicirati tako nešto, ali Capcom je uspeo. Dragon’s Dogma 2 nije samo nastavak, reskin originala što bi neko pomislio (kao ja na početku) nego unapređena verzija svega šta je bio kec, sa infuzijom novih fora i zezancija u igri koje ne možete videti na početku. Te nove stvari su tako divno i suptilno ubačene, okej većina njih, da će obogatiti celokupan gameplay svim igračima, ne samo onima koji su igrali keca i mislili da Capcom neće napraviti bolji nastavak od toga. Koliko slična igra bila prvom delu, toliko se razlikuje kada zagrebete površinu, a onda nastaje taj šok i prepuštanje uživanju.
Dragon’s Dogma 2 se odvija u zemljama Vermund i Battahl, postojeći u paralelnom univerzumu u odnosu na originalni Dragon’s Dogma. Iako se okruženje razlikuje, sudbina Arisena ostaje povezujuća nit između ova dva naslova. U oba slučaja, zmaj krade srce pojedinca, gurajući ga u ulogu Arisena. A to ste vi! Vaše srce je ukradeno, a vaš zadatak je jasan, vratiti ga. Na putu ćete se suočiti s teškoćama, sresti lažne Arisene i suočiti se sa misterioznom Dragonskom kugom. Svet obiluje tajnama koje možete istraživati, ali i ne morate, ukoliko želite da ostanu baš to gde su. Posledice vaših odluka, mogućnost vladavine ljudskim kraljevstvom Vermund, odražavaju mogućnosti koje je Arisen imao i u originalnoj igri. Put kojim koračate, savezi koje sklapate i žrtve koje pravite oblikovaće vašu sudbinu. Vaše putovanje i preživljavanje u istom nije zagarantovano, ali avantura čeka na svakom koraku. Sve je to jako dobro osmišljeno i napravljeno, toliko da kada krenete da igrate, prosto ne možete prestati. Taj prelepi intrigantni svet će vas toliko lako uvući u njega. Taj veličanstveni mračni fantazijski svet Dragon’s Dogma 2 poziva na istraživanje. Guste šume, prašnjave litice i neprohodni putevi čekaju sve one koji se usude da lutaju. Kriptični tragovi i zanimljivi likovi krase pejzaž, kako vizuelno tako i funkcionalno, svet put tajni koje mogu ostati skrivene ako ih ne potražite i rešite. Osećaj avanture je odličan, a open-world dizajn podstiče gotovo kontrolisani haos. Da, igra je čudna, svi sistemi kao da pripadaju nekim zasebnim igrama, ali nekako sve zajedno funkcioniše jako dobro. Možda baš zbog toga što su delimično namerno nesavršeni, je kada bi gledali svaki zasebno, sigurno bi uspeli da pronađete određene mane, ali kao celinu, onako kada pogledate iz daljine, skoro pa da mana nema.
Borba u Dragon’s Dogma 2 je složeni ples mačevanja i magija. Svaki vocation iliti profesija ima svoje specifične tehnike borbe, od brzih i prikrivenih napada kao kod Thiefa, do moćnih i snažnih udaraca kod Fightera. Mage Vocation baca razorne čini, prikazujući detaljan sistem magije koji utiče kako na neprijatelje, tako i na okolinu. U igri, suočavate se sa različitim vrstama neprijatelja, od velikih himera do teško dostupnih harpija, svaki sa svojim snagama i slabostima. Dragon’s Dogma 2 zadržava jedinstveni sistem borbe iz prvog dela, prikazujući igrača kako se penje na letećeg Grifona i nanosi mu štetu. Pored toga, korišćenje REngine-a omogućava napredniji fizikalni sistem, što je prikazano u trejleru interakcijom sa krhkim mostom tokom borbe. Takođe, novi engine omogućava kreativnije i maštovitije pristupe u uništavanju neprijatelja. Dinamika okoline omogućava igračima da je koriste na kreativne načine kako bi na kraju savladali protivnika pred sobom. Na primer, možete uništiti branu da poplavite neprijatelja ili naneti štetu nogama velikog protivnika kako biste ga oborili preko provalije. To omogućava Arisenu i njegovim Pawnsima da koriste protivnika kao most dok se on očajnički drži za liticu. Takođe, možete baciti eksplozivni barrel da uništite branu i posmatrati kako voda odnosi neprijatelja. Ova realistična fizika oživljava Pawns, neprijatelje i NPC-ove, pružajući beskrajne uzbudljive mogućnosti igračima. Tokom borbe, morate uzeti u obzir postavku i sposobnosti svoje sopstvene grupe, teren oko sebe i sposobnosti i slabosti Neprijatelja pred vama. Takođe, važno je pratiti svoj Stamina bar, jer iscrpljenost može imati ozbiljne posledice. Osim toga, ključna mehanika u Dragon’s Dogma serijalu je sposobnost hvatanja većih Neprijatelja i penjanje na njih kako biste nanosili štetu na bliskom rastojanju. Ovo je izuzetno korisno za borbu protiv ogromnih protivnika.
Zvanja iliti Vocations u igri služe kao vaša klasa, a u nastavku igre, iako pokrivaju slične oblasti kao i original, svaka opcija je redizajnirana. Sada postoji mnogo manje preklapanja između zvanja, što svakom daje jasniji identitet i olakšava razumevanje. Tokom mog igranja, promenio sam nekoliko zvanja i svaki put sam se dvoumio da li da to učinim jer mi je bilo izuzetno zabavno sa trenutnim. Novi pristup zvanjima ističe njihove posebne snage i borilački potencijal.
Posebno se vidi naglasak na razlikovanju zvanja kod potpuno novih, kao što su Mystic Spearhand i Trickster. Mistični Kopljanik spaja prednosti fizičkog napada i magije, ali se izdvaja od ostalih zvanja naglašavanjem koplja kao jedinstvenog oružja za ovo zvanje. Kombinacija mobilnosti Mističnog Kopljanika sa njegovom snažnom magijskom barijerom čini ga ofanzivnom silom koja retko prestaje sa napadima, osim da obnovi svoju odbranu. Prilično je moćan! Prevarant, pak, ne podseća ni na šta drugo u igri. Kao Trickster, stvarate iluzije i zamke za neprijatelje, što vas podstiče na kreativan pristup.
Svako zvanje nudi dovoljno jedinstvenih opcija da sam želeo da isprobam svako – na sreću, Dragon’s Dogma II to podstiče promenom načina povećanja statistika tokom napredovanja. Ranije su zvanja direktno uticala na rast vaših statistika, pa bi promena zvanja, recimo sa Magea na Fightera, značila veliko ograničenje. Ovde možete slobodno menjati zvanja bez brige o uticaju na statistike. Vaše statistike se sada automatski prilagođavaju zvanju koje izaberete, omogućavajući vam da bez brige isprobate šta god poželite. Iako to može umanjiti zabavu kreiranja sopstvenog lika, mislim da je to uopšteno dobra odluka za igru koja vam omogućava da slobodno istražujete sve opcije.
Nakon pravljenja vašeg lika na početku, možete napraviti i vašeg ličnog Pawna. U prvom delu nije bio toliki akcenat stavljen na ovaj deo igre, ali zato u drugom delu je to odrađeno toliko detaljno kao da pravite drugog lika za sebe. Vaš Pawn će vas pratiti od početka do kraja igre i pomagati u svemu šta radite u njoj. Ne zvuči kao generički lik i nekako je Capcom uspeo da da pravi život AI-u i u vašoj interakciji sa njim. Kada ne igrate igru, vaš Pawn može pomagati ili vašem prijatelju iz friends liste ili možda nekom random igraču, kada se vrati iz svoje avanture, prepričavaće vam priče svega šta je video, gde je bio, šta je radio, i otkrivati tajne koje možda vi još niste otkrili na mapama. Sajni trenuci i prosto sam se oduševio kada sam shvatio koliko je interakcija sa njima prirodna. Pored kreiranja jednog vašeg Pawna, možete i iznajmljivati druge.
Unajmljeni pešaci iliti Pawns i dalje dolaze i odlaze, ali ne deluju više tako prolazno kao u Dark Arisen, delimično zbog načina na koji sada međusobno komuniciraju. Kada su dva pešaka komentarisala koliko dobro funkcionišu kao tim, osetio sam grižu savesti znajući da je jedan od njih sada prenizak nivo da bi podržao moju grupu i moraće da ode. Međutim, ako putujete sa bilo kojim pešakom dovoljno dugo, njihove primedbe mogu postati ponavljajuće, posebno ako ne pratite njihove savete. Fraza “Ova lestvica nas može odvesti do novih visina!” postala je zamorna svaki put kada sam ulazio u Vernworth, toliko da sam na kraju popeo tu lestvicu samo da ih ućutkam. Pešaci takođe često reaguju na situacije zajedno, što dovodi do niza komentara koji izražavaju isti osećaj. Ova divlja promena između naklonosti i iritacije prema pešacima nije novost za dugogodišnje fanove serijala, i lako je oprostiti te iritacije kada slavite sa svojim pešakom na vrhu pobijeđenog ogru.
Ovaj fantastični svet je prepun opasnosti, i pitam se kako iko uopšte napušta gradove da nešto postigne. Grifoni se obrušavaju sa neba, ciklopi pokušavaju da zdrobe sve što vide, goblini vrebaju u zasedi na gotovo svakom putu, a harpije klize kako bi otimale ljude, samo su neke od opasnosti koje čekaju da vam pokvare dan. Ovo ipak nije igra poput Souls serijala. Iako neke klase koriste izmicanje ili pariranje, uglavnom je ovo igra o strateškim borbama gde su ključni pozicioniranje, sinergija tima i iskorišćavanje slabosti neprijatelja umesto sirove snage ili brzih refleksa. Čak i kada ste podnivoisani u nekom području, korišćenje znanja u svoju korist može desetkovati čak i najteže protivnike. Učenje stvari poput toga da određeni teški tip neprijatelja ima rep koji prvo morate odseći da biste nanosili pravu štetu, da se goblini plaše vatre, ili da je oko ciklopa njegova slaba tačka – dobro, možda je to očigledno – su promene koje igru čine efikasnijom u dobijanju bitaka. Isto važi i kada ste prenivoisani, gde preveliko samopouzdanje i nemar mogu značiti da vas čopor vukova pored puta može savladati za sekunde. Kada noć padne u ovom otvorenom svetu, to je potpuno drugačija priča. Noć je gotovo crna kao mastilo, gde čak i fenjeri osvetljavaju samo mali deo oko vašeg lika, što je ipak veliki plus. Nove opasnosti, uglavnom duhovske prirode, takođe vrebaju u uglovima pored uobičajenih zveri i bandita. Neki neprijatelji su privučeni svetlima kao moljci na plamen, pa čak i stalno paljenje fenjera je rizik.
Zaključak
Kada podvučemo crtu. Dragon’s Dogma 2 je objektivno odlična igra, bolje rečeno, sigurno GOTY contender. Subjektivno, nekome se možda ne svidi način borbe ili generalno igra ne legne ukoliko igra na konzoli zbog loših performansi. Ali kada zažmurimo na ove mane u igri, ona deluje prosto fantastično, kompletno i neverovatno. Svaki trenutak u igri je nezaboravan i svaka scena može da napravi spektakl ispred igrače, što je prosto za svaku pohvalu i nadam se da će igra nastaviti da oduševljava igrače i u budućnosti, kao što je i mene.
