Kada sam video najavu za Jusant, odmah sam pomislio. Oh ne, evo još jednog Death Strandinga samo malo neozbiljnije. Okej naravno, ta pomisao nije bila toliko ozbiljna, ali sama mehanika iz prvog trailera me je upravo podsetila na Kojimin blockbuster.
Ipak, iako se meni Death Stranding nije svideo, makar ne u prvih 10 sati, ovo me je privuklo. Odlična jednostavna ali divna grafika i sjajna okruženja, muzika koja me je kupila u traileru i jedna misterija. Sve šta je potrebno za jedan naslov, a pored toga, već u najavi je bilo očigledno da ovo neće biti igra gde ćete hodati ili penjati se negde pedeset plus sati kao u Kojiminom hitu, već da će iskustvo biti više fokusirano, jednostavnije, ali ujedno i prijatnije.
Jusant je podeljen na na šest različitih oblasti, i on vodi igrača na putovanje koje počinje u osušenim ostacima civilizacije fokusirane na pecanje i završava se na mestu koje je na tolikoj visini gde se ni jedan čovek nije ikada popeo. Zašto su okeani presušili? Zašto je ovaj penjač tako mrtav da stigne do vrha tornja? Igra se posebno ne bavi takvim pitanjima. Dnevnici koje su napisali davno mrtvi stanovnici tornja nude neke tragove, naravno, kao i niz murala koje igrač može pronaći razbacane po nivoima, ali to nije fokus. Ne, Jusant se bavi samo užitkom penjanja, i treba proceniti koliko efikasno tu radost deli sa igračem… Što je, zapravo, poprilično dobro.
Kada sam čuo da igra dolazi iz Dontnod kompanije, nadao sam se da igra nije nešto kao Life is Strange. Iako taj naslov ima odličnu naraciju i veliku priču, meni jednostavno nije legla. Jusant je ipak sasvim drugačiji od tih naslova. Umesto izbora dijaloga i direktnog pripovedanja, ovde smo izloženi priči preko elemenata životne sredine i beleški koje možete pronaći okeani su se povukli tako davno samo se najstariji članovi sada izgubljenog stanovništva čak i sećaju kako je to bilo. Sunce je toliko zagrejalo da ništa ne može da poraste. Besni vetrovi su odsekli sela od zaliha ili pomoći. A voda za piće je uspomena. Sve je to lepo obrađeno, nudi dovoljno intrige da nas natera da tražimo još beleški, a istovremeno ne teramo igrače da sede više nego što je potrebno da bi shvatili suštinu onoga što se dešava. Uparen sa odličnom upotrebom muzike koja pomaže da se naglasi ključne trenutke, Jusant uspeva da nas zadrži uloženim bez izgovaranja ijedne, čujne reči.
Ne mogu dovoljno pohvaliti penjanje. Iako sam mogao da se uhvatim za skoro sve dok sam se peo po kuli, stvarno nikada nisam imao ni jedan problem dok sam se vukao nagore. Što je za svaku pohvalu, s obzirom na to koliko je penjanje uključena i tolika sloboda kretanja, poprilično impresivno. Brzo postaje druga priroda uhvatiti se za rukohvate pomoću trigger dugmića na kontrolerima, pritiskajući ih kao da mi život zavisi od toga. I volim velikodušnu prirodu kontrolnih tačaka i iscrpljenost izdržljivosti. Samo tokom poslednjeg uspona sam se ikada zabrinuo da ću ostati bez konopca ili izgubiti taj stisak za stenu.
Usponi se povećavaju u zavisnosti od vremenskih uslova ili faune sa kojom se suočavate. Neke stene će se kretati po planinama zahvaljujući radoznalim bubama, što znači da ćete morati da pratite njihove stope dok skačete između više statičnih delova mape. Vetrovi se takođe pojačavaju u određenim fazama, gurajući vas gore, dole i sa strane na stranu u zavisnosti od momenta. Sunce takođe u jednom trenutku postaje elemenat u igri, oživljavajući određene biljke i izazivajući faunu da preraste u privremeno sredstvo za kretanje pre nego što ih svetlost postepeno nestane.
Vaše interakcije su ograničene tokom celog putovanja. Za razliku od većine igara, ne postoji sistem nadogradnje, skillovi, perkovi i tako to, pa umesto toga morate pronaći načine da manipulišete i koristite prirodno okruženje u okviru svojih ograničenih sredstava. Tu dolazi Blue. Malo stvorenje koje ima neku vrstu mistične veze sa tornjem, tako da možete da ga usmerite da pošalje impuls koji budi uspavani biljni život da stvori nove puteve istraživanja, bilo da džinovske loze izviru na nove visine , ili mini pupoljci koji niču u formacijama koje se mogu penjati duž zida. Međutim, ovo možete učiniti samo na unapred određenim tačkama, tako da morate paziti na odgovarajuću floru. Neke od faune ovde imaju svoje namene, kao što je sporo pokretni „šljunak“ koji skače po zidovima kao mravi radnici i omogućavaju vam da se vozite dok ih ne umorite, ili rojevi „varnica“ koje mogu da podignu tlo na maloj udaljenosti. Jusant nema mnogo trikova u rukavu, ali mali dodaci poput ovih uvode dovoljno varijacija da iskustvo ostane relativno sveže. Na kraju ćete koristiti sistem kontrolnih punktova koji vam vraća izdržljivost i pruža sigurnost, dok postoje neki kolekcionarski predmeti koji se mogu pronaći van utabanih staza ako ste voljni da – sasvim bukvalno – napravite skok u nepoznato. Ali s obzirom na to koliko je Jusant kratak, jer dolazi za nekoliko sati, više je nego dovoljno raznolik u pejzažu koji osvajate i pričama koje otkrivate da nikada ne nadmaše dobrodošlicu.
Ukoliko baš želite da saznate sve o priči, istoriji, ljudima koji su nekada živeli u ovom tornju, da, možete istraživati. Možete da pronalazite tajne putanje dolazeći do mesta gde su nekada oni živeli, gde ćete moći da pronađete njihove stare spise koje će detaljno objašnjavati šta se dešavalo, sve do trenutka dok nisu otišli iz tornja. Ovo definitivno produžava igru na još par sati, jer naravno, ne možete lako doći do mesta koja kriju tajne tornja, tako da je potrebno da istražujete što više i usudite se da skočite u nepoznato u bukvalno smislu kako bi otkrili tajne kule.
