Elden Ring: Tarnished Edition – Switch 2 Recenzija – Souslike avantura koja i dalje nema pravu konkurenciju

Elden Ring nikada nije bio my cup of tea. Bolje rečeno, ni jedna FromSoftware soulslike igra, iako su oni, pa izmislili taj podžanr. Nikada mi nije ležao, ili mi je bio prespor, ili jednostavno nisam imao ono šta je najpotrebnije neko da ima za ovaj tip igara, a to je strpljenje. Mada kada smo dobili ponudu za review Switch 2 verzije, nisam mogao da propustim, jer sam znao da ako sada ne nagazim i ne pređem celu igru, nikada neću, nije postojao više ni jedan izgovor da ne odigram kompletno ovaj sada već kultni naslov. Tako da pre desetak dana sam zagazio u Elden Ring Tarnished Edition, Switch 2 verziju koja dolazi sa base igrom i Shadow of the Erdtree ekspanzijom i ponovo, ispočetka započeo moju bolnu avanturu. I moram da kažem da mi se utisak ovog naslova odmah na početku totalno promenio, na bolje, naravno, ne na gore. Jer tek sam sada počeo da cenim tu slobodu koju vam Elden Ring daje, tek sam sada počeo da cenim taj osećaj avanture, da se izgubite u ovom fantastičnom svetu, istražujete i jednostavno zaboravite na sate u svetu oko vas.

Najveća stvar kod Elden Ringa je to što vam gotovo od samog početka daje slobodu, ali vas nikada ne tera da je koristite na određeni način. Izađee iz početne oblasti, ugledate Limgrave i praktično možete da krenete gde god želite. Naravno, postoje pravci koji su prirodniji i oblasti koje će vam igra indirektno preporučiti, ali niko vas ne sprečava da odlutate u potpuno drugom smeru. Možete da pratite glavnu priču, možete da krenete u istraživanje, možete da pronađete pećinu, završite u podzemnom svetu, pronađete potpuno novog bossa ili jednostavno odjašete u oblast za koju ste potpuno nespremni.

I upravo je to možda najveća razlika između Elden Ringa i mnogih drugih open-world igara. The Lands Between nije napravljen kao veliki prostor koji vas stalno zasipa ikonama i aktivnostima. Igra vrlo retko kaže da je nešto važno. Umesto toga, ona očekuje da sami pogledate nešto u daljini i odlučite da odete tamo. Vidite ruševinu? Možda je unutra trgovac. Možda je skrivena pećina. Možda ćete pronaći podzemni lift koji vas odvede kilometrima ispod površine. A možda ćete samo pronaći nekoliko neprijatelja i predmet koji vam trenutno uopšte ne treba.

I to je ono što Elden Ring radi bolje od gotovo bilo koje druge igre. Ne svodi svako istraživanje na garantovanu nagradu. Ponekad ćete krenuti u potpuno pogrešnom smeru. Ponekad ćete izgubiti mnogo runa. Ponekad ćete ubiti neprijatelja i dobiti predmet koji nema nikakvu vrednost za vaš trenutni build. Ali upravo zbog toga trenutak kada pronađete nešto stvarno važno ima mnogo veću težinu. Ne postoji osećaj da vam igra svakih nekoliko minuta baca novu nagradu samo da bi vas zadržala zainteresovanim. Morate da je pronađete sami.

Zbog toga sam se više puta tokom igranja vraćao na isti osećaj koji sam imao kada je Elden Ring prvi put izašao, krenete negde bez posebnog plana i završite potpuno negde drugde. Želite da pronađete određenu lokaciju, ali putem ugledate dvorac. Uđete unutra. Posle nekoliko borbi pronađete tunel. Tunel vas odvede do potpuno druge oblasti. Onda ugledate veliki lift koji vodi još dublje. Nekoliko sati kasnije shvatite da ste potpuno zaboravili zbog čega ste prvobitno krenuli na taj put. Takvi trenuci su razlog zbog kojeg Elden Ring i danas funkcioniše toliko dobro.

Ako ste igrali Dark Souls, Bloodborne ili Sekiro, osnovni princip će vam biti poznat. Napadate, blokirate, izbegavate, upravljate staminom i pokušavate da naučite ponašanje protivnika. Međutim, Elden Ring daje daleko više slobode od prethodnih igara studija. Možete da igrate sa ogromnim mačem, brzim mačevima, kopljem, čekićem, lukom, magijom, incantation sistemom ili praktično napravite kombinaciju svega toga. I tu dolazi jedna od najvećih prednosti igre, mislim da svaki igrač može da pronađe svoj način igranja, čak i ja. Ako želite klasičan melee build, možete ga napraviti. Ako želite da stojite na distanci i koristite magiju, i to je moguće. Ako želite da budete brzi i stalno izbegavate napade, možete napraviti build oko Dexteritya. Ako želite ogromno oružje koje će svakim udarcem skidati ogromne količine zdravlja, igra vam daje i tu opciju. A ako želite da kombinujete više različitih stilova, Elden Ring vam praktično kaže da slobodno eksperimentišete.

Ashes of War dodatno proširujje taj fajting sistem. Umesto da svako oružje bude definisano jednom posebnom sposobnošću, možete menjati određene sposobnosti i prilagođavati ponašanje svog arsenala. To znači da pronalaženje novog oružja nije samo pitanje njegovog osnovnog damagea. Možda će baš njegova forma, brzina, domet ili mogućnost kombinovanja sa određenim Ash of War potezom potpuno promeniti vaš build. A onda imate Spirit Ashes, jedan od najvažnijih dodataka koje je Elden Ring doneo Souls formuli. Možete prizvati različite duhove koji će vam pomoći tokom određenih borbi. Neki su praktično dodatni borci, neki koriste magiju, neki služe više kao distrakcija, a određeni summonovi mogu postati toliko korisni da potpuno promene tok pojedinih boss borbi. I upravo ovde se vidi koliko je Elden Ring pristupačniji od prethodnih FromSoftware igara, ali bez toga da izgubi svoju težinu. Ako vam je boss pretežak, ne morate samo da sedite ispred arene i ponavljate istu borbu dvadeset puta. Možete da odete negde drugde. Možete da pronađete bolje oružje. Možete da unapredite svoj Spirit Ash. Možete da promenite build. Možete da pronađete summon drugog igrača. Možete čak i da jednostavno odustanete od borbe i vratite se mnogo kasnije. To je sloboda koju Elden Ring koristi na izuzetno pametan način.

Težina je i dalje, pa teško je… Razočaraćete se ako ćete misliti da će igra postati lagana samo zato što imate više opcija. Bossovi mogu da vas ubiju za nekoliko sekundi, obični neprijatelji mogu da vas iznenade, a jedna pogrešna procena tokom borbe može značiti gubitak velikog broja runa. Međutim, sada gotovo uvek postoji alternativa. I upravo zbog toga Elden Ring retko deluje kao zid.

Možda ne možete da pobedite Margita. To je okej. Jer nisam uspeo ni ja iz prve, ni na jednoj platformi. Odite u drugom smeru, istražujte malo, levelujte se, nađite materijale za nadogradnju oružja, pa onda pokušajte. Ovakav pristup možda zvuči jednostavno, ali je potpuno promenio način na koji FromSoftware može da dizajnira izazov. Umesto da postoji samo jedan put napred, igra stalno nudi različite mogućnosti. I dalje morate da naučite borbu, ali ne morate uvek da je rešavate na potpuno isti način.

Bossovi su, naravno, i dalje jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi igraju Elden Ring. Od prvih velikih susreta do kasnijih borbi, FromSoftware je napravio neke od najimpresivnijih boss Borbi i dizajna koje smo videli u modernim igrama. Kada prvi put vidite nekog ogromnog protivnika i muzika krene, osećaj je i dalje nenad… fantastičan. Najbolji bossovi su oni koji vas teraju da postanete bolji igrač. Umrete nekoliko puta, počnete da primećujete obrasce, shvatite kada možete da napadnete i kada morate da se povučete. Zatim se polako približavate pobedi. Kada konačno uspete, taj osećaj je nešto što vrlo malo igara može da reprodukuje. Najbolji deo cele avanture je to što nikada ne znate šta vas čeka iza sledećeg ugla. Jedan trenutak se borite protiv relativno obične grupe vojnika. Sledeći završavate pred ogromnim zmajem. Nakon toga pronađete podzemni grad koji je toliko velik da počnete da se pitate kako ste uopšte uspeli da propustite čitav taj prostor. Igra je puna takvih trenutaka.

The Lands Between funkcioniše kao jedna ogromna sadistička slagalica. Površina sveta je samo jedan deo. Ispod nje postoje čitave podzemne oblasti, pećine, katakombe i tajne lokacije. Ponekad ćete pronaći mali prolaz koji vodi u prostor veći od nekoliko kompletnih mapa iz drugih igara. To je jedan od razloga zbog kojih je Elden Ring ostavio toliko veliki utisak na kritiku – istraživanje nije samo dodatni sadržaj između glavnih misija, već predstavlja samu osnovu iskustva.

Priča je, kao i u većini FromSoftware igara, potpuno drugačiji slučaj. Ako očekujete klasičnu RPG priču sa jasnim protagonistom, mnogo dugih scena i detaljno objašnjenim događajima, Elden Ring to nije. Vi ste Tarnished, ratnik koji se vraća u The Lands Between nakon što je Elden Ring razbijen, a svet je ostao podeljen između moćnih polubogova. Vaš cilj je da pronađete Great Runes, savladate ključne vladare sveta i na kraju odlučite kakva će biti sudbina Lands Between. Ali to je samo površina. Prava priča Elden Ringa nalazi se u dijalozima, opisima predmeta, lokacijama i detaljima koje možete potpuno propustiti. George R. R. Martin je napravio osnovu mitologije i istorije sveta, dok je FromSoftware sve to pretvorio u poznati fragmentirani način pripovedanja. Nećete dobiti celu priču u jednom trenutku. Moraćete sami da povezujete stvari. To neće odgovarati svakome. Čak i nakon završetka igre moguće je da ćete imati mnogo pitanja. Ali upravo taj pristup svetu daje posebnu atmosferu. Deluje kao da ste ušli u priču koja je počela mnogo pre vas i koja će se nastaviti bez obzira na to koliko vi razumete.

Likovi su takođe odličan primer toga. Susrećete ih u različitim trenucima, pomažete im ili ih potpuno ignorišete, a njihove priče se često razvijaju kroz questove koje je veoma lako propustiti. Neki NPC questovi su toliko nejasni da je teško zamisliti da će ih prosečan igrač završiti bez pomoći. To je jedan od retkih trenutaka kada FromSoftwareova filozofija može da postane nepotrebno frustrirajuća. Ali opet, kada sami uspete da povežete nekoliko tragova i pronađete nastavak neke priče, osećaj je fantastičan.

Shadow of the Erdtree dodatno proširuje sve ovo i predstavlja mnogo više od običnog DLC-a. Land of Shadow je nova oblast koja je istovremeno ogromna i mnogo nekako gušće dizajnirana od većeg dela osnovne igre. Umesto da samo napravi još jedan veliki prostor, FromSoftware je ovde dodatno naglasio vertikalnost i povezanost sveta. Lokacija koju vidite u daljini možda nije dostupna direktnim putem. Morate da pronađete pećinu, spustite se niz liticu, prođete kroz ruševine ili pronađete potpuno skriveni prolaz. I upravo tu DLC pokazuje koliko je FromSoftware naučio iz osnovne igre.

Land of Shadow ima manje osećaja da samo prelazite veliku udaljenost između zanimljivih lokacija. Mnogo češće ćete završiti na mestu gde jedno otkriće direktno vodi do drugog. Siđete niz stepenice, prođete kroz tunel i odjednom se nalazite u potpuno novoj oblasti. Krenete da istražite mali deo mape i nekoliko minuta kasnije shvatite da ste pronašli put do ogromne nove lokacije. To je isti osećaj istraživanja koji je Elden Ring imao od početka, samo koncentrisan na primetno manjoj površini. I naravno, DLC je čak i teži od originalne, base igre. Iako možete da uđete sa likom koji je već veoma snažan, Shadow of the Erdtree uvodi sopstveni sistem progresije kroz Scadutree Fragments i Revered Spirit Ashes. Prvi povećavaju vaš napad i otpornost na štetu, dok drugi unapređuju Torrent-a i Spirit Ash summonove unutar Land of Shadow oblasti. Zbog toga broj vašeg nivoa i količina prethodno sakupljenih runa nisu dovoljni da potpuno eliminišu izazov.

To je jedna od najboljih odluka koje je FromSoftware mogao da napravi. Da je DLC samo podigao težinu neprijatelja, igrači sa jsko visokim levelima mogli bi da ga prođu bez pravog osećaja opasnosti. Da je jednostavno sve postalo jače, novi igrači bi mogli da budu potpuno uništeni. Ovako progresija ponovo vraća fokus na istraživanje. Želite da budete jači? Morate da istražujete. Ipak, ovaj sistem ima i jednu manu. Scadutree Fragmenti su toliko važni da igra ponekad može da deluje nepravedno ako ih niste pronašli dovoljno. Ako krenete direktno prema određenom bossu bez ozbiljnijeg istraživanja, razlika u težini može biti ogromna. To je potpuno u skladu sa filozofijom igre, ali nije uvek idealno objašnjeno..

Pored svega toga, tu su novi tipovi oružja, borilačke tehnike, različite vrste magija i dodatne mogućnosti koje mogu potpuno promeniti vaš build. Najzanimljivije je to što Shadow of the Erdtree ne pokušava samo da doda još nekoliko mačeva sa većim brojevima. Mnoga nova oružja zaista menjaju osećaj borbe. Hand-to-hand stilovi, novi pokreti i neobične kombinacije dodatno pokazuju koliko prostora Elden Ring i dalje ima za eksperimentisanje. Dok su bossovi u DLC-u još teži nego što je sam DLC teži od base igre. Ne znam da li me razumete šta sam hteo reći. Brži su, agresivniji i često imaju mnogo duže kombinacije napada. Neki susreti izgledaju kao da FromSoftware želi da proveri sve što ste naučili tokom osnovne igre. Reakcije drugih recenzenata bile su veoma pozitivne upravo kada je reč o velikim borbama, iako je bilo i kritika da određeni bossovi prelaze granicu između izazovnog i frustrirajućeg.

Ja bih rekao da se ovde najviše vidi kome je Elden Ring namenjen. Jer ako vam je osnovna igra bila preteška, Shadow of the Erdtree će vas verovatno potpuno skršiti. Ovo nije DLC koji je napravljen da bude lagan završetak avanture. On očekuje da koristite sve sisteme koje igra ima. Spirit Ashes, različite buildove, nadogradnje i Scadutree Blessings. Ako pokušate da svaku borbu rešite na isti način na koji ste igrali pre 100 sati, vrlo brzo ćete shvatiti da možda više niste dovoljno fleksibilni. Ali kada sve to prihvatite, DLC postaje neverovatno iskustvo. Land of Shadow ima neke od najboljih lokacija koje je FromSoftware ikada napravio. Ogromni dvorci, ruševine, mračne šume, planinski prolazi i oblasti koje potpuno menjaju atmosferu igre. Najbolji deo je što DLC uspeva da ponovo stvori osećaj da ne znate šta vas čeka. To možda zvuči čudno, jer Elden Ring već ima ogroman svet koji ste prethodno istraživali desetinama sati. Ali Shadow of the Erdtree uspeva da vas vrati u onaj prvi trenutak kada ste izašli u Limgrave. Ponovo ugledate nešto u daljini. Ponovo pokušavate da shvatite kako da stignete tamo. Ponovo se spuštate u pećinu bez ikakve sigurnosti šta vas čeka na drugoj strani. I upravo zato DLC deluje kao prirodan završetak cele avanture, a ne kao sadržaj koji je jednostavno zalepljen na osnovnu igru.

Vizuelno, Elden Ring i dalje ima neverovatno snažan identitet. FromSoftware možda ne pravi igre koje će u svakom trenutku oduševiti bombastičnom grafikom i efektima, ali art direction je nešto potpuno drugo. Svaki deo igre, svaka mapa, ako mogu da kažem, ima svoj identitet. Kako u Base igri, tako i u Shadow of the Erdtree. Prosto je neverovatno koliko raznovrsnosti ima na ovoj ogromnoj mapi, koja mi na prvi pogled, apsolutno nikada nije izgledala nešto preveliko i impresivno, ali tek kada krenete da igrate ustvari vidite, osetite koliko je ovaj svet ogroman, grotestan, brutalan i naravno prelep i neodoljiv. I naravno, sada ono najvažnije pitanje. Kako radi na Switch 2 konzoli?

ISećam se kada sam podelio informaciju u redakciji da radim na Elden Ring Switch 2 recenziji, svi su mi rekli “Zašto to radiš sebi?!” I iskreno, zato što jednostavno volim da igram inferiornije igre, jer ruku na srce, Switch 2 verzija jeste inferiornija od Xbox Series X i PS5 verzije igre. Naraavno i od PC-a, ali to je suvišno naglašavati. Najveća stvar me je zanimala portabilnost, i kako je FromSoftware uspeo da sredi performanse koje na preview eventovima nisu bile baš najbolje i svi su se zbog toga plašili da će se igra raspadati na Switch 2 konzoli.

ALI! Igra radi fantastično! Prosto sam oduševljen bio koliko je iskustvo stabilno i zadovoljavajuće. Prosto mi je neverovatno da je FromSoftware portovao celu igru na Switch 2 sa celim sadržajem i da radi kako radi. Da se razumemo, to jesu 30 frejmova po sekundi, ali oni su u 99% slučajeva rock stolid stabilni. Makar meni, na moje gejmersko, sada već matoro oko. Postoje trenuci kada fps padne na recimo 15, ali to su delići sekunde kada neki boss tresne od zemlju i digne sve particles efekte u vazduhu. To traje bukvalno tih nekoliko stotinki. Postoji još jedan slučaj, tj oblik slučaja, a to je kada izlazite iz neke pećine ili podzemnih prostorija. Tada se isto desi da igra propusti neki frejm tu i tamo, ali rekoh, to ne utiče ni u jednom slučaju na sam gameplay i šta se dešava u borbi.

Neverovatno mi je da je FromSoftware uspeo ovo, i sve vreme dok sam igrao, skoro pa da sam zaboravio da igram na Switch 2 konzoli, na portabilnoj konzoli, i kako bi se uverio u to, uzimao sam konzolu u ruke kako bih igrao u handheld modu. I iskustvo je isto, bolje rečeno, fantastično za ovu konzolu. I da, da ne budu samo 30fps hvalospevi. Primetio sam par trenutaka kada DLSS rešenje Switch 2 konzole jednostavno prestane da funkcioniše tako dobro i da skriva nisku rezoluciju. To su trenuci kada se praktično ništa bitno nije dešavalo na ekranu, i nema veze da li je taj deo mape “zahtevan ili ne” jednostavno se desi da igra malo podbaci kada je upscaling u pitanju na sekund dva, i onda se stabilizuje. Ali pored toga, sve je fantastično.

Elden Ring: Tarnished Edition (Nintendo Switch 2)

9.3 Fantastično!

Na kraju, Elden Ring Tarnished Edition je možda za mene i najveće iznenađenje ove godine kada su portovi u pitanju. Jedno od najvećih iznenađenja. Ne zato što “leti” u “30 frejmova” već zato što je FromSoftware uspeo da prenese celu igru, kao što sam već nekoliko puta rekao, i to ne da je prenese, već da bude 100% playable bez ikakvih crasheva (makar ne u mom slučajevu čak i posle seansi od 5+ sati), sa svim sadržajem, sa fantastičnim svetom, sa predobrom muzikom i fantastičnim gameplayem. Upravo zbog toga što Switch 2 igrači mogu napokon da iskuse ovu neverovatnu soulslike avanturu je razlog za proslavu, a svako ko želi da se maltretira on the go ili jednostavno nikada ranije nije igrao Elden Ring, više nema izgovora.