Koliko često vam se desi da ne očekujete previše od neke igre, a ubrzo zatim postanete skoro pa opsednuti istom? Upravo ovo se meni dogodilo sa igrom Valor Mortis. Kao ljubitelju souls-like podžanra, ideja o igri koja spaja prepoznatljivu težinu i izazov ovog podžanra sa perspektivom iz prvog lica odmah mi je privukla pažnju. Demo koji sam odigrala pre nekoliko meseci dodatno je probudio moje interesovanje i nagovestio da bi ovde moglo da se krije nešto zaista posebno. Ipak, nakon septembra prepunog velikih izdanja, kao i brojnih naslova koji tek treba da stignu, teško je ne zapitati se hoće li neke igre nepravedno ostati u senci mnogo zvučnijih imena. Iskreno se nadam da Valor Mortis neće biti jedna od njih, jer je ovo naslov kojem zaista vredi pružiti priliku.
Iza igre stoji studio čiji su nam prethodni radovi doneli igru Ghostrunner, adrenalinsko iskustvo obeleženo munjevitom akcijom, futurističkim okruženjem i postapokaliptičnom atmosferom. Sa Valor Mortisom autori se okreću znatno drugačijem istorijskom kontekstu, smeštajući nas u alternativnu verziju Napoleonovih ratova, gde se istorija prepliće sa jezivim elementima natprirodnog horora. Međutim, nemojte da vas istorijsko okruženje zavara – ovo nije priča o vojniku koji se bori isključivo protiv ljudskih neprijatelja. Na bojnom polju čekaju vas zastrašujuća stvorenja, a da biste preživeli njihove napade, moraćete da se oslonite ne samo na svoje oružje, već i na natprirodne moći koje čitavo iskustvo čine još interesantnijim. Rezultat je spoj istorijske fikcije i souls-like mehanika koji već na prvi pogled obećava nešto drugačije.
Pakao Na Zemlji Ne Poznaje Pobednike
Vaša priča počinje na bojnom polju, gde se budite kao William Dowsett, okruženi gomilom mrtvih vojnika, bez ikakvog sećanja na to kako ste se tu našli. Dok pokušavate da sastavite delove slagalice i otkrijete šta se dogodilo, nailazite na vojnika čije ponašanje izaziva sumnju. Iako nosite iste boje i borite se na istoj strani, on se ubrzo okreće protiv vas. Tada postaje jasno da se iza ratnih strahota krije nešto mnogo gore od neprijateljske vojske – smrtonosna kuga koja vojnike pretvara u bića nalik zombijima.
Međutim, kuga nije jedina stvar sa kojom ćete se suočiti. Ubrzo nailazite na još jednog vojnika koji je gotovo u potpunosti podlegao njenom uticaju. Nakon što ga dodirnete, stičete moć da vatrom spaljujete svoje protivnike, čime započinje vaše upoznavanje sa natprirodnim sposobnostima koje će vam biti neophodne za opstanak. Kao pripadnik Napoleonove Velike armije, William postepeno počinje da preispituje ne samo svrhu rata u kojem učestvuje već i sopstveno postojanje. Zašto je njegov um ostao potpuno čist, netaknut kugom koja je progutala njegove saborce? Odgovori ne dolaze lako, ali situacija postaje još intrigantnija kada vam se obrati glas samog Napoleona. On vas usmerava kroz ovu noćnu moru i podstiče da nastavite dalje, u potrazi za istinom o događajima koji su doveli do ove tragedije. Šta je izazvalo kugu, kakve veze ona ima sa ratom i zašto ste baš vi pošteđeni njene pogubne moći? Upravo ova pitanja predstavljaju okosnicu priče koja se postepeno raspliće dok zalazite sve dublje u svet igre.
Tokom svog putovanja upoznaćete i nekoliko likova koji će vam pomoći da se snađete u ovom neprijateljskom okruženju. Lucjan Skawinski preuzima ulogu svojevrsnog vodiča, upoznajući vas sa svetom igre i njenim određenim mehanikama, dok vam se James Stewart, zajedno sa još jednim NPCem, pridružuje u HUB-u u koji ćete se često vraćati između svojih pohoda. Upravo će ovo mesto postati vaša baza za predah i pripremu dok pokušavate da otkrijete istinu skrivenu iza ratnog pakla.
Smrt Je Neminovna, Ali Poraz Je Izbor
Pre svega, vredi napomenuti da se konačna verzija igre u pojedinim segmentima razlikuje od demo verzije. Određena oružja, pa čak i boss iz prvog poglavlja protiv kojeg ste mogli da se borite u demou, u punoj verziji pomereni su na kasnije delove igre. Iako ove promene ne predstavljaju ništa drastično, lepo je videti da su developeri odlučili da neke elemente rasporede drugačije, čime se donekle menja i način na koji igra postepeno uvodi svoje mehanike.
Na samom početku na raspolaganju vam je sablja sa dve osnovne vrste napada – light i heavy. Iskreno, heavy napad koristila sam veoma retko, dok mi je kod light napada povremeno smetao pomalo neujednačen ritam zamaha. Prva tri udarca nižu se sasvim prirodno, ali četvrti, zakrivljeni zamah, deluje nešto sporije i neobičnije, dok je peti ujedno i najsporiji. Ovo nije problem koji će vam nužno pokvariti borbu, ali ćete morati da se naviknete na ritam animacija kako biste izvukli maksimum iz svog oružja.
Jedan od najvažnijih elemenata borbe jeste perfect parry. Kada uspešno parirate dovoljan broj puta, otvara vam se prilika da izvedete kritični napad koji protivniku oduzima značajnu količinu healtha. Ukoliko ne pogodite pravi trenutak, William će ipak blokirati udarac, ali će pritom izgubiti deo healtha, koji možete povratiti ako uzvratite napadom. Ovaj sistem podstiče agresivniji stil igranja, jer vas ne nagrađuje samo za uspešnu odbranu već i za spremnost da odmah pređete u protivnapad. Pored pariranja, na raspolaganju vam je i dodge. Ako uspešno izvedete perfect dodge, vreme će se na nekoliko sekundi usporiti, pružajući vam priliku da protivniku nanesete dodatnu štetu.
Kako budete napredovali, otključavaćete i nove sposobnosti. Jedna od njih je Fire Transmutation, koja vam omogućava da zapalite protivnike nakon što dovoljno povećate fire buildup. Ubrzo ćete dobiti i svoj prvi pištolj, koji nije tu samo da bi poslužio kao dodatno oružje. Njime možete da pogađate slabe tačke neprijatelja i nanosite ogromnu štetu, ali i da aktivirate određene objekte u okruženju koji će vam otvoriti nove prolaze.
Upravo je interakcija sa okruženjem jedan od elemenata u kojima Valor Mortis posebno blista. Developeri vam ostavljaju brojne mogućnosti da se rešite protivnika bez oslanjanja isključivo na sopstveno oružje. Eksplozivna burad mogu da raznesu neprijatelja, kolica mogu da ih pregaze, kutije da im padnu na glavu, dok zapaljivo ulje na zemlji može da posluži kao savršena zamka. Ovakvi detalji podstiču vas da pažljivo posmatrate prostor oko sebe i razmišljate nekoliko koraka unapred. Situacija postaje još zanimljivija kada u jednačinu uključimo parkur. William može da puca dok je u vazduhu, da eliminiše protivnike skokom na njih, trči po zidovima i skače sa jedne šipke na drugu, dok pojedine deonice zahtevaju da sve ove mehanike povežete u jednu celinu. Valor Mortis zaista uspešno kombinuje borbu i parkur, zbog čega retko kada imate osećaj da se gameplay svodi na jednolično ponavljanje istih poteza. Kako budete otključavali nova oružja i sposobnosti, broj mogućnosti nastavlja da raste, a susreti sa neprijateljima postaju sve raznovrsniji. Ipak, volela bih da je Williamu na raspolaganju nešto veći izbor moći. Pored vatre, moći ćete da zamrzavate određene objekte i protivnike, ali ćete otključati i sposobnosti koje vam omogućavaju da se bolje branite od neprijateljskih napada i projektila. Sve su one korisne, ali sam tokom igranja povremeno poželela da postoji još nekoliko moći koje bi dodatno proširile mogućnosti kombinovanja različitih pristupa borbi. Možda će nam neki budući DLC doneti još zanimljivih opcija.
Kada je reč o oružju, izbor je dovoljno zanimljiv da možete da prilagodite stil igranja sopstvenim preferencijama. Ipak, najčešće sam se oslanjala na sablju, dok sam povremeno posezala za Rapierom, koji je znatno brži i omogućava efikasno napadanje slabih tačaka neprijatelja iz neposredne blizine. Kada su vatrena oružja u pitanju, pored standardnog pištolja, posebno mi se dopao Blunderbuss. Ova puška je bila izuzetno efikasna protiv običnih neprijatelja koji bi uspeli da mi se previše približe, često ih eliminišući pre nego što bi imali priliku da uzvrate.
Što se tiče raznovrsnosti neprijatelja, smatram da je igra ponudila sasvim dovoljno za svoju dužinu. Tokom približno dvadeset sati igra postepeno uvodi nove protivnike kroz različita poglavlja i nivoe. Susretaćete se sa vojnicima, njihovim pobesnelim verzijama koje se ponašaju više kao divlje zveri nego kao nekadašnji ljudi, ali i sa potpuno mutiranim stvorenjima čiji izgled jasno pokazuje koliko ih je kuga izmenila.
Boss borbe su, s druge strane, pomalo neujednačene. Dizajn pojedinih bosseva izuzetno je upečatljiv, ali njihova težina ne prati uvek ambiciju koju njihova pojava nagoveštava. Neki susreti predstavljaju ozbiljan izazov, dok drugi prolaze toliko lako da jedva ostavljaju utisak. Zanimljivo je da mi je prvi boss, isti onaj protiv kojeg sam se borila u demo verziji, ostao u sećanju kao jedan od najtežih. Moguće je da je tome doprinela činjenica da sam se tada tek upoznavala sa mehanikama igre, ali kasniji susreti pokazali su mi koliko kvalitet boss borbi može da varira. Ipak, kada Valor Mortis pogodi pravu formulu, rezultat je zaista nezaboravan. Jedna od mojih omiljenih boss borbi primorala me je da upotrebim gotovo sve što sam do tog trenutka naučila. Morala sam pažljivo da izbegavam napade, koristim dostupne sposobnosti i oslonim se na brzinu i veštine stečene tokom prethodnih sati igranja kako bih se popela do protivnikove slabe tačke. A onda je usledila druga faza, u kojoj sam se našla oči u oči sa njim i morala da iskoristim gotovo svu municiju koju sam do tada sačuvala. Šteta je što ovakav nivo kreativnosti i izazova nije prisutan u svakoj boss borbi, jer su developeri ovim susretom pokazali koliko daleko njihova ideja može da ode.
Naravno, borba i istraživanje ne bi bili potpuni bez sistema napredovanja. William poseduje skill tree kojem možete pristupiti kada se nađete u blizini lampe. Na samom početku birate između povećanja max healtha, količine Nephtoglobina, resursa koji vam omogućava da češće koristite svoje sposobnosti, i max stamine. Kako budete dostizali određene nivoe, otključavaćete nove grane i dodatne mogućnosti za prilagođavanje lika. Posebno zanimljiv deo ovog sistema predstavljaju Amberi, kojih ima četiri vrste i koji se razlikuju po bojama i efektima. Neki vam omogućavaju da povratite health ili Nephtoglobin, drugi unapređuju vatrena oružja, dok pojedini povećavaju štetu koju nanosite melee oružjem. Napredovanje, međutim, nije naročito brzo. U kasnijim fazama igre biće vam potrebno sve više Catalysta za levelovanje, što može delovati pomalo sporo ako želite da otključate baš sve što vam je dostupno. Srećom, skill tree nije preterano veliki, pa ovaj sistem ne postaje ozbiljan problem. Igru sam završila na 53. nivou sa full unapređenim pištoljem i mačem, bez potrebe za farmovanjem samo da bih postala jača.
Pored main questa, Valor Mortis nudi i nekoliko side questova na koje ćete nailaziti tokom svojih misija. Iako uglavnom nisu naročito dugački, dovoljno su zanimljivi da opravdaju dodatno istraživanje. U jednom od njih moraćete da pronađete i eliminišete određene snažnije neprijatelje, a nagrada koju dobijate nakon što ih sve pobedite može se pokazati veoma korisnom u kasnijim fazama avanture. Drugi zadaci nude vam mogućnost izbora, pa ćete morati da odlučite da li ćete nekoga prevariti, ispuniti njegov zahtev ili pronaći drugačije rešenje. Ovakve situacije unose dodatnu raznovrsnost i daju vam priliku da nakratko skrenete sa glavnog puta, a da pritom nemate osećaj da samo popunjavate listu sporednih aktivnosti.
Sve u svemu, Valor Mortis uspešno spaja brzu borbu iz prvog lica, parkur i natprirodne sposobnosti u iskustvo koje retko ostavlja mnogo prostora za dosadu. Iako nisu svi elementi podjednako dobro izbalansirani, od povremeno neujednačenih animacija napada do boss borbi koje variraju po kvalitetu i težini, igra ima dovoljno kreativnih ideja da vas zadrži.
Atmosfera Koja Govori Više Od Reči
Ukoliko se tokom igre ikada izgubite ili zaboravite pojedine detalje priče, ne morate da brinete, William uredno beleži svoje misli, a njegov dnevnik predstavlja svojevrsnu enciklopediju svega što ste do tada otkrili. U njemu možete pronaći informacije o likovima koje ste upoznali, neprijateljima sa kojima ste se suočili, kao i nivoima koje ste istražili. A kada je reč o nivoima, Valor Mortis zaista ima čime da se pohvali. Nivoi su predivno osmišljeni, a njihova atmosfera često govori mnogo više od samih dijaloga. Na Twitteru sam naišla na objavu u kojoj je jedan od developera otkrio koliko mu je Resident Evil 4 drag, kao i želju da deo atmosfere te igre prenese u Valor Mortis. Nakon toga, verujem da vas neće iznenaditi ukoliko vam jedno malo selo probudi poznate uspomene i neodoljivo vas podseti na kultne predele iz Capcomovog horora. Ipak, ovde taj uticaj nije puko kopiranje poznatih motiva, već deo šire vizije sveta u kojem se istorijska tragedija prepliće sa natprirodnim užasom. Upravo je taj spoj ono što Valor Mortisu daje poseban identitet. Rat je sam po sebi ostavio dovoljno ožiljaka, ali kuga koja izobličava ljude i pretvara ih u čudovišta čitavoj tragediji daje gotovo nadrealnu dimenziju. Tela poginulih vojnika, razrušeni objekti i tragovi nekadašnjeg života stapaju se u prizore koji su istovremeno jezivi i neobično lepi. Ponekad imate utisak da se čitavo bojno polje pretvorilo u mračno umetničko delo, kao da su smrt i razaranje, uprkos svemu, pronašli način da stvore nešto gotovo očaravajuće. Ta lepota nikada ne umanjuje užas onoga što gledate, već ga čini još upečatljivijim.
Posebno mi se dopalo koliko se atmosfera menja od jednog područja do drugog. Na samom početku nalazite se na bojnom polju koje deluje zagušljivo, klaustrofobično i haotično. Sve oko vas ostavlja utisak nečega mnogo većeg i moćnijeg od samog Williama, a nagomilana tela, razaranje i osećaj bezizlaznosti stvaraju atmosferu koja vas gotovo fizički pritiska. Međutim, već nedugo zatim stižete u malu dolinu prekrivenu šarenim cvećem, čije tople boje i spokojan izgled predstavljaju gotovo nestvaran predah od užasa kojem ste do tada svedočili. Taj kontrast posebno je efektan jer vam pruža priliku da na trenutak odahnete, ali vas istovremeno podseća na ono što ste ostavili iza sebe. Kasnije ćete se naći i u oronuloj tvrđavi, gde mi je jedan od najupečatljivijih prizora bio onaj u kojem se sunčevi zraci probijaju kroz razbijeni prozor. U prostoru koji deluje potpuno mrtvo, taj tračak svetlosti izgleda gotovo kao pokušaj života da pronađe put do mesta koje je odavno izgubilo svaku nadu. Upravo ovakvi trenuci pokazuju koliko vizuelni dizajn može da doprinese pripovedanju bez ijedne izgovorene reči. Ni vizuelni efekti ne zaostaju za ostatkom prezentacije. Posebno su efektni u mračnim prostorima, gde možete aktivirati Fire Transmutation i vatrom osvetliti okolinu kako biste konačno videli kuda se krećete. Takođe, dizajn neprijatelja, likova, pa čak i najsitnijih stvari poput Ambera, gde možete videti kako određeni Amber ima nešto posebno u sebi, recimo roze Amber obično ima insekta, zeleni obično ima neku biljčicu…sve ovo samo dokazuje koliko pažnje je posvećeno vizuelnom identitetu igre.
Kada je reč o glasovnoj glumi, Valor Mortis može da se pohvali veoma impresivnom glumačkom postavom. Vincent Cassel pozajmljuje glas samom Napoleonu, dok Jennifer English, koju će mnogi igrači prepoznati po njenim prethodnim ulogama u svetu video igara, tumači The Shrike, nekoga ko je odlučan da stane na kraj Napoleonovoj vladavini. James Alexander daje glas protagonisti Williamu, a posebnu pažnju privlači i Adam „Nergal” Darski u ulozi kapetana Raphaela – lika koji će vam, verujem, dugo ostati u sećanju.
Nesavršenstvo Koje Obećava Velike Stvari
Valor Mortis je igra koja me je prijatno iznenadila i podsetila koliko je lepo kada neki naslov uspe da probudi interesovanje čak i onda kada od njega ne očekujete previše. Kombinacija souls-like mehanika, borbe iz prvog lica, parkura i natprirodnih sposobnosti pruža dovoljno svežine da se izdvoji iz mora igara koje pokušavaju da prate proverenu formulu žanra. Tome u velikoj meri doprinose i atmosferičan svet, upečatljiv vizuelni identitet i zanimljiva premisa koja Napoleonove ratove pretvara u nešto mnogo jezivije od istorijske tragedije.
Naravno, Valor Mortis nije bez mana. Pomalo sam se pomučila i sa tehničke strane i verujem da je patch neophodan. Kada skapirate kako igra funkcioniše, postaje izuzetno lako iskustvo i pomalo se gubi ona neizvesnost i adrenalin koju izazov može da pruži. Neujednačene animacije, određeni bossevi koji su pomalo zaboravni i sposobnosti koje jedva koristite, iako ne umanjuju interesantno iskustvo koje igra nudi, ipak ne mogu biti toliko zanemarene. No, moram biti iskrena, nijedan od ovih nedostataka nije uspeo da zaseni kreativnost koja se krije u osnovi čitavog iskustva. Kada se sve njegove mehanike povežu na pravi način, Valor Mortis pokazuje koliko potencijala ima ideja o souls-like igri iz prvog lica, smeštenoj u ovaj jedinstveni svet.
Onda kada se često zapitamo vredi li određena igra cene koja je zalepljena na njoj, valja napomenuti da je Valor Mortis vrlo svestan svega što nudi. Standardna edicija košta 40€, a Deluxe nešto malo više i nudi i DLC koji nam dolazi 2027., a NG+ bi trebalo da stigne uskoro!
Zahvaljujemo se Lyrical Games na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Valor Mortis (PlayStation 5)
Ako ste ljubitelj soulslike igara, mračne atmosfere i izazova koji od vas zahtevaju da učite iz sopstvenih grešaka, Valor Mortis svakako zaslužuje mesto na vašoj listi. Možda ne pogađa metu u svakom segmentu, ali ima dovoljno karaktera, ambicije i dobrih ideja da ostavi snažan utisak. A ako je ovo tek početak onoga što nas očekuje od studija koji nam je doneo Ghostrunner, jedva čekam da vidim šta će nam sledeće pripremiti.
