Zamislite da vas svet odbaci onog trenutka kada prvi put udahnete, ne zbog nečega što ste uradili, već zbog onoga što jeste, tačnije sa čim ste se rodili. Bez upozorenja i prava na izbor, bivate prognani sa Zemlje na potpuno nepoznato mesto gde vas čeka kazna duga 9100 dana.
,,Živeti znači patiti, a preživeti znači pronaći neki smisao u patnji.” Ovu rečenicu izgovorio je Niče, a austrijski psiholog Viktor Frankl ga je često citirao u svojoj knjizi ,,Čovekova potraga za smislom”, gde se nalazi i čuvena misao: ,,Onaj koji ima zašto da živi, može se nositi sa gotovo svakim kako.” Frankl je verovao da čovek može podneti gotovo svaku patnju ukoliko u njoj pronađe smisao. Čak i kada nam je oduzeta, recimo, sloboda i dalje imamo mogućnost da biramo svoj stav prema onome što nam se dešava.
Verovatno se pitate šta psihologija i filozofija uopšte traže u recenziji igre koja suštinski deluje kao bullet – hell pucačina, međutim ova igra, osim fantastičnog combata i akcije pune adrenalina, krije priču koja uspeva da ostavi mnogo dublji trag nego što biste očekivali.
Nakon igranja Sarosa i Returnala, tražila sam nešto slično što će mi podići adrenalin i sasvim slučajno sam naišla na ovu igru. Nisam znala mnogo o priči, dovoljno mi je bilo da vidim gameplay i da mi to privuče pažnju, međutim odigrala sam je gotovo u jednom dahu i sumnjam da ću uskoro prestati da razmišljam o svemu što sam u njoj videla i doživela jer me je u toj meri oduševila.
Luna Abyss dolazi nam od developera i izdavača po imenu Kwalee. Ovo je jedan mali, ali itekako pažnje vredan tim koji očigledno ulaže ogromnu količinu pažnje u narativ i atmosferu svojih igara i upravo to je ovde najviše došlo do izražaja.
Priča počinje u zatvoru. Niste ništa ukrali, nikoga niste ubili, zapravo ste zatvoreni samo zbog crvene boje svojih očiju. I niste čak ni u običnom zatvoru, zapravo se nalazite na mesecu. Ne na pravom mesecu, već na njegovoj kopiji – na veštačkom, krvavom satelitu koji je misteriozno nastao 250 godina pre početka igre i u sebi krije mnoštvo tajni, kao i biće pod nazivom Abyss. Naš protagonista po imenu Fawkes poseduje ,,znak Lune”, gore pomenute crvene oči, koje ljudi na Zemlji smatraju prokletstvom, te dobija zatvorsku kaznu od 9100 dana, a kako bi se ta kazna polako smanjivala, njen zatvorski čuvar Aylin, daje joj listu zadataka koje treba da obavi – da što dublje istraži ovo mesto, pronađe zaboravljenu tehnologiju, prikupi informacije i preživi. Svaka uspešna misija, smanjuje njenu zatvorsku kaznu na nekoliko dana, međutim, što duže istražujete, to polako počinjete da shvatate da vaše prisustvo ovde možda i nije baš slučajno i da se iza svega ovoga krije nešto mnogo dublje i malicioznije.
Trenutak kada filozofija sa samog početka ove recenzije dolazi u prvi plan jeste onda kada vas kontaktira biće po imenu All Father i daje vam zadatak da istražite nešto potpuno nepoznato. Nije vam dato previše informacija, a još bitnije, nije vam dat ni izbor. Sve što imate jeste mašina poput androida pod nazivom Warden koju Fawkes kontroliše putem neuralnog interfejsa. Upravo ovde počinje vaše putovanje i skok u nešto sasvim nepoznato gde se strah i zbunjenost pretvaraju u nešto daleko jezivije i komplikovanije.
Budući da je ovaj krvavi mesec nastao dosta pre vašeg dolaska, postaje vam jasno da iza sebe ima dugu i mračnu istoriju raznih dešavanja o kojima ćete saznati kroz razgovore sa likovima na koje ćete naići kroz ovu avanturu, ali i tekstove koji se kriju svuda oko vas i ima ih malo više od 80. Priča je vrlo zanimljiva i prepuna obrta i misterija, tako da definitivno savetujem da istražite svaki kutak kako biste pronašli što više informacija o istoj. Kako biste se lakše snašli, obično ćete na zidovima videti grafit zmije sa krilima što znači da je nešto vredno u blizini.
Sada malo o gameplayu. Igra nudi četiri oružja, prvo ćete dobiti na samom startu, zatim ostalo, a poslednje gotovo na samom kraju igre. Iako su sve puške drugačije, funkcionišu tako što imaju ,,overheat” mehaniku ukoliko predugo pucate. Koliko će taj cooldown trajati, zavisi od puške koju koristite. Recimo Scout Riffle ima najkraći cooldown, Shield Breaker kao pumparicaima nešto duži cooldown, ali vam pomaže oko neprijatelja koji imaju oko sebe plavi štit kao i da razbijate barijere plave boje, a Monarch’s Lance je snajper koji je tu da vam pomogne da se otarasite ljubičastog štita. Četvrto i ujedno poslednje oružje neka ostane iznenađenje.
Takođe, developeri su kao inspiraciju pomalo koristili i Metroid Prime, budući da pucanjem iz oružja otvarate vrata. Nekada ćete direktno pucati u njih, a nekada ćete morati da pucate na određeni okidač.
Osim intenzivne borbe i mnoštva neprijatelja čiji projektili lete na sve strane i raznih su boja poput onih u Sarosu, recimo, igra takođe nudi i dosta platforminga, te imate double jump, dash, a kasnije dobijate i sposobnosti da se kukom, koja deluje poput šake, zakačite za određene objekte i dospete s jednog mesta na drugo, stvorite ledene platforme u vazduhu ili čak prebacite svoju svest u robota koji će vas poput voza u obliku lopte neverovatnom brzinom odvesti na određenu destinaciju, a vi ćete morati da izbegavate prepreke ili u biomehaničkog pauka koji se uz pomoć dugih ruku lepi na platofrme ili čak u ogromnog robota pod nazivom Goliath koji svojim smrtonosnim oružjem uništava i ogromne zidove i neprijatelje u isto vreme.
Sve sposobnosti i oružja savršeno se uklapaju u brz i haotičan combat, a njihov pun potencijal dolazi do izražaja kada dođete do bosseva jer će tu biti testirano sve ono što ste prethodno na određenom nivou naučili – recimo kako da izbegavate napade uz pomoć kuke koju ste upravo dobili, kada je najpametnije iskoristiti štit koji ćete takođe imati na određeno vreme, kako da preko sante leda u vazduhu dođete do okidača dok oko vas leti gomila projektila i slično. A kad smo kod boss fajtova, sjajno su odrađeni. Na samom startu, igra mi je na Warden težini delovala pomalo jednostavno, međutim tokom prvog ,,pravog” boss fajta definitivno sam osetila izazov koji su developeri pripremili gde je fokus gameplaya pokret i kombinacija svega, u trenutku, naučenog. Videćete i sami koliko brutalno deluje kada se zaletite i proklizate do neprijatelja izbegavajući njegov napad kako biste ga puškom ubili na mestu.
Sve sposobnosti dolaze u obliku plavih ili crvenih kristala koje možete pronaći u kovčezima, međutim, takođe možete pronaći i health upgrade koji će vam dodati još jednu liniju healtha što uz sposobnost da crpite health iz ošamućenih neprijatelja koji su na ivici smrti borbi daje dodatnu agresivnost i ritam.
Nakon svake misije vraćate se u svoju ćeliju gde možete razgovarati sa Aylin. Upravo su ti trenuci mira između haotičnih misija ono što likove čini toliko ljudskim i bliskim. Developeri su odlično uspeli da vas emotivno povežu sa njima, pogotovo jer svet oko vas konstantno deluje hladno, neprijateljski i potpuno ravnodušno prema vašem postojanju.
Velika inspiracija za vizuelni stil ove igre bila je manga BLAME, igra deluje kao spoj biomehaničkog horora, ali se na nekim nivoima provlači i malo gotičke atmosfere. Večito je prisutno sivilo sa teškim crvenim osvetljenjem koje stvara osećaj opasnosti, ali i klaustrofobije dok skačete u razne rupe koje vas vode dublje i dublje u bezdan. Ipak, kako bi se razbila monotonija, nekada ćete se naći na otvorenom gde drveće i ruševine daju utisak izgubljenog sveta i sve deluje tiho i mrtvo, ali istovremeno i živo, kao da ovaj svet posmatra vas, a ne vi njega. Ono što igri s vremena na vreme može dati vajb kosmičkog horora jeste onaj vrlo dobro poznati hladni futurizam i religiozna estetika koja se može videti u određenim trenucima. Večito je prisutna melanholija i osećaj da ste gotovo sami i upravo zbog toga su developeri uspeli u tome da vam toliko približe likove kako biste se emotivno vezali za njih. Ceo svet je toliko stran i neprijateljski nastrojen da se naprosto obradujete kada vidite poznato lice koje nema nameru da vas povredi.
Voice acting je većinski odličan, Fawkes i Aylin, koju ćete često čuti, imaju vrlo prijatan glas, kao i ostali NPC likovi. Neki uspevaju da zvuče potpuno izgubljeno i beznadežno, neki kao da su davno izgubili razum i prihvatili stanje takvo kakvo jeste, neki apsolutno poraženo i izdano, neki tajnovito što još više pojačava napetu atmosferu. Voice acting tokom boss fajtova, pa i nakon njih gde ćete obično dobiti neku scenu je apsolutno izvanredan, a dijalog je priča za sebe. Neke rečenice vas udare poput brzog voza i nateraju da na trenutak zastanete i razmislite o svemu, pogotovo o osećaju da ste deo nečeg mnogo većeg od vas samih. Soundtrack na samom početku je pomalo i neprimetan, međutim totalno vas potrese pre prvog boss fajta i tako vas prati u svakom narednom i dopušta borbi da deluje epski.
Ovakve igre na koje slučajno naiđem mi često postanu vrlo drage. To su one igre gde, nakon što ih pređem, odem i pročitam apsolutno sve što mogu, a što je vezano za igru, ne bih li bolje povezala čitavu priču ili naučila nešto o onome što je inspirisalo developere da ovako nešto napišu, a onda o tim istim igrama pričam danima, mesecima jer ostave tako snažan utisak što zbog gameplaya, to zbog priče, likova i atmosfere koja je prati u stopu.
Zahvaljujemo se Kwalee na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
