Life is Strange nikada nije bila savršena igra, ali imala je svoju čar. Imala je likove uz čiju pomoć je mogla da iznese jednu interesantnu, emotivnu priču. Povučeni tinejdžer koji dobija moći da kontroliše vreme kako poželi i njena prijateljica buntovnica uz čiju pomoć obe pokušavaju da razotkriju šta se desilo liku koji naprosto uhodi čitav narativ. Ubacite u to i malo inspiracije iz serije Twin Peaks i filma The Butterfly Effect i možda imate odličnu kombinaciju za upečatljivu priču. A kada na sve to dodate i izbore koje vam igra pruža, jer upravo od vas mnogo toga zavisi, pa i sam kraj, dobićete nešto nabijeno emocijama. Sve to bilo je savršen recept da osvoji srca publike u kojoj sam bila i ja.
S nestrpljenjem sam očekivala svaku novu igru – Life is Strange: Before The Storm koja je prequel prvog dela i gde saznajemo više o Rachel Amber koja, iako nije u prvom delu fizički, pokretač je čitave priče, Life is Strange 2 koja, iako je imala sopstvene likove, nije bila uopšte loša (baš naprotiv), Life is Strange: True Colors koja je bila sasvim solidna, ali ne dovoljno upečatljiva i nakon toliko godina – Life is Strange: Double Exposure gde se moja najdraža protagonistkinja Max ponovo vraća. Očekivanja su bila previsoka, a igra, nažalost, i ne toliko dobra. Delovalo je kao da treba da se vežemo za likove koji su nam na brzinu predstavljeni, priča je delovala kao da ima početak, nešto zbrzano i kraj i jednostavno to nije bilo to. Istina, bilo je nekih ludačkih plot twistova, tenzija je rasla, samo da bi u jednom trenutku priča postala totalno nepovezana. Uz to, baš kao i ja, fanovi su bili izrevoltirani jer se ne pojavljuje jedan od glavnih likova kao i zbog činjenice da su pisci izmasakrirali njen lik. Radi svega toga, bila sam s pravom prilično skeptična kada su najavili novi deo igre – Life is Strange: Reunion. Ovde su na samom početku obećali da se lik Chloe Price vraća, ali je trebalo sačekati i videti kako su je upakovali u ovu priču. Bila sam sumnjičava, očekivala sam nešto slično True Colors i Double Exposure, međutim…dobila sam mnogo više nego što sam uopšte očekivala. Ovo je bio kraj jedne ere na gotovo bajkovit način.
Priča je prilično laka za praćenje, ima momenata koji će učiniti da se osećate vrlo nostalgično ukoliko ste fanovi prethodnih igara, koji će vas slatko nasmejati u nekim trenucima, ali ima i momenata kada postaje prilično napeta. U nekim delovima, igra dobija oblik ,,murder mistery”, deo priče gde je odjednom svako sumnjiv, pa i ljudi koji su vam veoma bliski i tada vaši izbori postaju izuzetno zanimljivi. Takođe, u odnosu na prethodni deo igre, radnja se odvija tečno, nećete imati osećaj da niste imali dovoljno vremena da razvijete odnose sa nekim likovima, niti da nešto u priči odjednom fali. Priča, tokom nekih desetak sati, drži pažnju, interesantna je i prepuna tenzije.
Kao što smo već rekli, Life is Strange: Reunion uz vaš uticaj u igri Life is Strange Double Exposure, je nastavak iste. Igru započinjete kao Chloe koja sada ima svoj bend, ali joj problem prave vizije u kojoj se pojavljuje misteriozna devojka i govori joj da su mrtve. Chloe biva totalno zbunjena jer ima sopstvena sećanja, ali su pomešana vizijama njene smrti, koje su direktna posledica spajanja dva univerzuma na čemu možemo zahvaliti Max, te više ne može da razazna stvarno od nestvarnog i odlučuje da iz tog razloga poseti Max kako bi joj stvari postale jasnije. Vrlo je bitno napomenuti da Reunion takođe čini da oba kraja u prvom delu postanu canon u isto vreme. Takođe, Double Exposure i Reunion su obe pomalo inspirisane temama iz Life is Strange stripova, posebno u vezi sa istraživanjem paralelnih dimenzija.
S druge strane ove priče imamo Max Caulfield i na osnovu njenog dnevnika i SMS poruka možemo primetiti da joj ide vrlo dobro u profesionalnom svetu. Max, koja je bila odsutna nekoliko dana sa univerziteta, dobija poruku od svog dobrog prijatelja koji joj govori da se nešto ozbiljno dešava na kampusu. Istog dana, Max se vraća, zatiče ceo kampus u haosu – razbacane transparente, sirene, obezbeđenje na sve strane – totalni kolaps. Nakon neuspešnog pokušaja da spase svoje prijatelje i učenike, Max ponovo koristi svoje moći kako bi se kroz fotografiju vratila tri dana unazad i dobila priliku da zaustavi požar koji preti celom univerzitetu i ljudima na kampusu i tu vaša priča zvanično počinje.
Ukoliko ste igrali Life is Strange: Double Exposure, mnogi likovi će vam biti već dobro poznati, kao na primer Moses Murphy, najbolji prijatelj naše glavne protagonistkinje koji od Max dobija sve informacije u vezi sa požarom i njenim vraćanjem kroz vreme. Ovde dolazi vrlo interesantan deo koji služi poput neke vrste tutorijala ukoliko vam je potrebno da se prisetite kako vaše moći funkcionišu. Nakon razgovora sa vašim prijateljem i testiranjem moći, na vama je da sakupite dokaze i razgovarate sa ljudima kako biste došli do informacija i saznali ko je kriv za protest i požar koji će se uskoro desiti. Što duže Max i njeni prijatelji istražuju to ih dokazi više vode ka famoznom Abraxas klubu i njegovim mračnim tajnama i tu igra dobija onaj prepoznatljivi ,,BUM” momenat i jedan sočan plot twist.
Kao što naslov igre govori, Max i Chloe se ponovo sastaju, ne samo kako bi rešile ovu misteriju, već i kako bi pomogle jedna drugoj. Chloe takođe ima priliku da upozna neke od ljudi sa kojima je Max postala vrlo bliska, pa čak i da sama postane bliska sa njima. Reunion nam je dozvolio da vidimo koliko se i sama Chloe razvila kao ličnost. Od večitog buntovnika i generalno impulsivnog lika postala je neko ko pre svega razume svoju majku Joyce te se njihov odnos konačno poboljšao, Max i koliko toga je morala da žrtvuje zbog svojih moći, a i ljude oko Max. U ovoj igri, razvoj njene ličnosti konačno sija i teško je ne primetiti ga. Konačno imate osećaj da je Chloe pisao neko kome je zapravo stalo do nje jer iako se vidi da je sazrela i dalje postoje sitnice koje nam govore da je to ista ona Chloe koju smo zavoleli u prvom delu.
Gameplay je manje više isti kao i u prethodnim igrama, fokusiran je na istraživanje vašeg okruženja i manipulaciju vremenom, ali ima i nekih noviteta. Pre svega, igra vam postavlja pitanje da li želite da nasumično izabere šta se u prethodnim delovima dešavalo ili ćete tu odluku ipak vi sami napraviti. Upravo od tih odluka zavise i određeni dijalozi u igri. Lična preporuka – za najbolje iskustvo pređite igru dva puta, ali neka vam ,,Bay i Bae” kraj tokom igranja budu različiti. To će vas čak nagraditi i trofejem!
Tokom igre, menjaćete se između Max i Chloe u određenim trenucima. Na primer, dok jedna vodi čas u prirodi, druga pokušava da odgonetne ko je misteriozna devojka koja joj se pojavljuje u vizijama i šta želi od nje. Da li je možda ona upletena u požar koji preti univerzitetu.
Kao što Max sakuplja fotografije kao i inače, Chloe sakuplja skice. Nekada ćete morati da istražite određeni predmet koji će vam poslužiti kao inspiracija za skicu. Osim toga, ova igra nudi i novu vrstu stvari koje ćete moći da sakupite i koje se računaju kao collectables, a to su podkasti koji će vam dati malo više informacija o univerzitetu i o ljudima na kampusu, a koji se računaju kao achievementi/trofeji, ukoliko želite da 100% kompletirate igru.
Takođe, svaka ima svoj dnevnik i SMS poruke koje vam pomažu da se malo bolje upoznate sa njihovim trenutnim životom i ljudima koji ih okružuju. Kao što Max ima moć da kontroliše vreme tako što ćete pritisnuti L2 ili L1 kako biste koristili ,,rewind” opciju duže ili kraće i tako sebe izvukli iz nezgodne situacije, iskoristili informaciju koju ste tek saznali protiv nekoga ili popravili nešto što se u trenutku pokvarilo, tako Chloe ima sposobnost zvanu ,,backtalk”, iliti sposobnost da odnese pobedu u argumentima i tako izvuče još više informacija iz određenih likova. Nažalost, koliko god ova sposobnost bila interesantna, ne koristi se dovoljno u igri. Kao i svaka Life is Strange igra do sada i ova u sebi sadrži nekoliko ključnih izbora. Podešavanja vam takođe nude opciju da ti izbori ne budu vremenski ograničeni pa samim tim možete i malo duže razmisliti o njima jer tok priče i sam kraj od istih zavisi.
I u ovom delu, priča nas vodi na isto mesto – Caledon Univerzitet, mirno mesto ušuškano između planina. Imaćete priliku da šetate po kampusu koji krasi opalo lišće i čini ga još lepšim, da se vratite u Snapping Turtle bar gde nas čeka super atmosfera i neki dragi likovi, ali možda i poneka barska tuča? Na kraju, imaćete priliku da posetite i jedno potpuno novo mesto koje krije ogromnu tajnu.
Life is Strange: Reunion vam takođe dopušta da uživate u prelepom pejzažu, nekada ćete imati priliku da na određenom mestu poslušate podkast ili muziku koja je u igri dok odmarate na klupici i posmatrate zalazak sunca. Kada smo kod muzike, ova franšiza je poznata po svom upečatljivom soundtracku, tako da vas ni ova igra neće ostaviti ravnodušnim po pitanju toga. Neki od izvođača su već poznati iz prethodnih igara, a jedna vrlo bitna pesma konačno pravi svoj comeback – Foals – ,,Spanish Sahara”. Ono što je vrlo interesantno jeste da u nekim trenucima možete čuti eho iz ove pesme što ostavlja još jači utisak na fanove ove igre i biće vam dovoljno da se s vremena na vreme naježite kada čujete. Veliki deo ovih igara jeste njena atmosfera koju muzika upotpunjuje i, neironično, vas vraća u vreme prve igre.
Na konzoli imate opciju da izaberete quality i performance mode. Takođe, pre same igre imate opciju da izaberete da li želite da vas igra upozori na neki sadržaj, da li želite da čujete zvuk kada je nešto što možete da pročitate, pogledate ili neko sa kim možete da razgovarate blizu kao i da li želite da vam pokaže gde možete, kao Max, uzeti određeni collectable u vidu fotografije.
Što se grafike tiče, nema mnogo promena u odnosu na prethodnu igru, ali osvetljenje ovde deluje nekako filmski uz toplije tonove, a animacije lica su prirodnije što neke scene čini uverljivijim. Desilo mi se da naiđem na par glitcheva, recimo kada kao Chloe ,,putujete” s jednog mesta na drugo teksture ponekad jednostavno nestanu što zahteva da se igra restartuje, ponekad su se lica neprirodno pokretala dok su likovi imali maske i svetlo je ponekad znalo da treperi. Voice acting u igri je sjajan, Hannah Telle je i dalje brilijantna kao Max Caulfield, ali i ostali likovi zvuče vrlo uverljivo.
Zahvaljujemo se ComputerLandu na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Life is Strange: Reunion (PlayStation 5)
Za kraj, Life is Strange: Reunion je jedno emotivno putovanje koje vešto kombinuje nostalgiju, misteriju i lične izbore. Ovo je priča koja istražuje i teme prijateljstva, gubitka, ali i iskupljenja. Kraj ove igre donosi osećaj kao da je priča dostigla pun krug, ali i dalje ostavlja prostor za razmišljanje o likovima i njihovim odlukama. Sve u svemu, Reunion je prelepo izvedeno i emotivno iskustvo koje dostojno nastavlja, ali i stavlja tačku na ovaj serijal.
Sudbina Max, Chloe, Caledon Univerziteta i ljudi koje ćete sresti zavisi upravo od vas. Iako finalni izbor pomaže igri da napravi pun krug, na vama je da odlučite da li će se taj krug večno vrteti ili ćete ga konačno zatvoriti.
