Prince je bio jedinstven iz mnoštva razloga. Bio je ikona stila, seksipila, i pre svega vraški fenomenalan muzičar koji se pojavi jednom u generaciji. Posle raspuštanja Prince and The Power Revolution i izdavanja Purple Rain albuma, on se sa svojih 29. godina (da, toliko ima na ovom snimku) odlučio da krene svoju muzičku priču iz početka. Sakupio je novi bend koji se sastojao od Cat Glover pevačice i plesačice, klavijaturiste Boni Boyer-a, basiste Levi-ja Seacer-a Jr-a, gitariste Miko Weaver, bubnjarke Sheila E., klavijaturiste Doctor-a Fink-a i probranih trubača Eric-a Leeds-a i Atlanta Bliss benda.
Prince je ujedno režirao film što mu nije bilo prvi put (Under The Cherry Moon, i razni spotovi benda) i pokazao je za to vreme da ima sjajan osećaj kako da napravi moderan koncertni film. To je uradio iz jednostavne pobude što je u Evropi te godine rasprodao svaki koncert, dok je u rodnoj Americi interesovanje za njim opadalo. I bio je potreban dokument, ovakve monumentalnosti da bi se vratio na tron i kod kuće.
Gledao sam prvi put film na VHS kaseti devedesetih i sećam se da sam bio oduševljen čitavom scenografijom na stejdžu, ulice natopljene neonskim znakovima i prljavštinom su dobile svoje noge i mogle su da obiđu čitav svet i da vam daju pravo Prince iskustvo. A on je oduvek bio čovek kojeg su zanimale bitne stvari o kojima inače i peva u pesmama: Ljubav, poverenje, priča, zabava, seks.
Što se stila ovog filma tiče, konstantni krupni kadrovi na purprunog, ili nekog od preharizmatičnih članova benda dok se gube u svirci i plesanju na stejdžu su radost svih ljudi koji vole muziku. Iznenađuje sa mnoštvom fejd out momenata, i kamerom koja je za osamdesete mnogo bliža modernijim rešenjima. Jer ona konstantno kruži okolo i hvata iz raznih uglova neverovatnu energiju kojom je čitav bend odisao tokom koncerta.
Film jeste remasterizovan, sama slika je spašena koliko je mogla biti, ali i dalje ostaju tragovi nesavršenstva iz tog doba. Zato je muzika prilagođena za IMAX zvuk, gde ćete imati osećaj kao da se koncert odigrava ispred vas i nateraće vas na konstatno micanje, i pevušenje, a možda čak i na ples kao jedan od parova na projekciji.
Iako koncertni filmovi uglavnom nemaju neku priču, Prince se potrudio i napravio je o ljubavnom trouglu koji se prožima kroz čitav nastup. Nije morao, ali ponovo zanimljiv dellić i koji se uklapa u pesme koje su izveli i ponovo prebogatu scenografiju za koju sam siguran da će mnoge iznenaditi ako se sa ovim filmom sretnu prvi put. Videćete iskrene i pomešane emocije, od smeha, čak i prolivene suze kao najemotivniji momenat.
Što se setliste tiče, čućete sve, od brzih fanki hitova, do laganih balada, čak i gospela, ona naprosto teče i nema pada u energiji tokom čitavog koncerta. I kada bi se povela priča o top deset najboljih koncertnih filmova, ovaj komotno može da se nađe na tim listama. Čak i u top pet. Nadam se da ćete gledanjem filma otići u dalje istraživanje njegovog muzičkog kataloga jer je svaka njegova era bila nešto zasebno, i nikada nije imao pad kvaliteta u golemoj diskografiji.
Isto je zanimljivo da Prince i ekipa na svakoj od pesama menjaju kostime, i naprosto ne zna se koji je više kul od prethodnog. Ako biste želeli da doživite muziku koja nadilazi vreme u kojem je nastala, i da čujete kako je tada Prince umeo da upari prošlost i tadašnju modernu muziku koju je pravio. Osetićete da je i dalje sveža, i čak u nekim instancama svetlosnim godinama ispred današnje muzike. Jer je organska i svirana od strane ljudi, muzičara koji vole to što rade. AI nikada neće moći da dostigne taj momenat.
Film igra danas 30. i 31. avgusta i dodata je čak još jedna projekcija 2. septembra jer se traži karta više za koncertni događaj u Cineplexx Galeriji u Beogradu.
Karte možete nabaviti na sledećem linku:
https://www.cineplexx.rs/film/prince-Sign-o-the-Times?date=2025-08-30&location=all
