Kada se pojavio prvi trejler u kojem smo imali priliku da vidimo grupu mladih protagonista, koji će po svemu sudeći proći kroz jako slične neugodnosti kao likovi iz prvog i drugog dela. Osetio sam da se dve stvari mogu desiti: 1) Da će nastavak u svojoj celosti emulirati prva dva dela, i sve će se zasnivati na nostalgiji. 2) Da će režiserka i scenaristi filma probati da urade svoju dekonstrukciju na slešere dvehiljaditih.
Imam i dobre i loše vesti, to je ipak ispala kombinacija oba predosećaja, ali nisam imao očekivanja u kojem smeru će otići u drugoj polovini filma. Ponovo se vraćamo u Sautport u Severnoj Karolini, 4 Juli je i četvoro jako bliskih prijatelja: Danica (Madlin Klajn), Ejva (Čejs Sui Vonders), Majlo (Džona Hauer-King), Tedi (Tajrik Viters) proslavljaju veridbu između Danice i Tedija. Kako veče odmiće odluče se da odu na vožnju i pijanku i tu sreću svoju prijateljicu iz detinjstva, Stivi (Sara Pidžon) koja im se pridružuje iako je lečena alkoholičarka i narkomanka. U toj ludoj noći, dok su stali nasred puta, izazivaju nesreću u kojoj se sa litice survaju kola i osoba u njima. Tedi ih sve nagovori na ćutanje jer je njegov otac uticajni političar u gradiću i drži sve u šaci.
Godinu dana kasnije, vidimo da se dosta toga promenilo, Danica je ponovo pred svadbenim oltarom i svi osim Tedija, su ostali da se druže zajedno posle tih nemilih događaja. Ali na dan otvaranja poklona, ona dobija misterioznu poruku koja joj stavlja do znanja da su njena dela iz prošle godine zapamćena. Ako vam sve ovo zvuči poznato, već ste to videli u prva dva dela, skoro isti način i dešavanja i mesto događaja. Čak ni ta prva dva dela (treći možemo preskočiti, jer niko ne želi da ga se seća!) zaista nisu bili bogzna kakvi. Imali su za to vreme popularne i mlade glumce i glumice koji su godili MTV generaciji i služili su svojoj svrsi da ispromovišu kul muziku koja je probrana za to vreme da bi se prodavali nosači zvuka.
I zaista je šteta što je IKWYDLS samo želeo da skoči na vozić oživljavanja starih franšiza, videli smo da se Vrisak (Scream) povampirio sa mladom krvlju, a i ujedno dugovečna horor frašiza Poslednja destinacija (Final Destination) takođe imala svoj povratnički film. Verujem da je odlazak u Sony studio išao ovakvim tokom: Prisutni su bili režiserka Dženifer Kejtin Robinson i njeni scenaristi Lea Mekenrik i Sem Lanski. Rekli su da mogu da ponovo ožive interesovanje za ovom franšizom, tako što će ići na kartu nostalgije, ali i obećavši studiju da će ujedno uraditi novu dekonstrukciju slešera i to iz vizure Gen Z-ija. Direktori studija su aminovali i ostatak je film koji igra u našim bioskopima.
Autori su samo želeli da naprave film, bez ikakvog truda i želje da osveže žanr. Znali su da hvatanje na nostalgiju neće biti dovoljno kod današnje publike, i šta su onda uradili? Ušli su u totalne kemp vode, to se da videti kroz tretman likova koji su potpuno bezlično topovsko meso. Niko od njih se ne ističe po njihovim karakternim osobinama, ili odnosima koje navodno imaju i grade kroz čitav film. Čak su u previše navrata toliko plastični da sam počeo da ih poimam kao lutke koje samo služe za ribarevo iživljavanje. Kada tome pridodate dijaloge koji su uvijeni u sočni sok ciničnosti do bola, bez ikakve pritajenosti da bilo šta ima smisla u motivacijama, zapletu ili barem pokušaju dekonstrukcije horora iz perspektive Gen Z generacije.
Horora ima malo, jer sve smo ovo već videli i doživeli mnogo puta na platnu. Ali ponovo moram sa jedne strane da im skinem kapu. Nisam pogodio kojim redosledom i na koji način će određeni likovi biti pogubljeni. Oseća se tu uticaj italijanskog i američkog horora sa kraja sedamdesetih i osamdesetih godina. Ribar koji tamani “nedužne” likove ko zečeve. Montaža Saire Hajder tu mnogo pomaže, koristeći razne uglove da naglasi nadmoć ubice i da zumira kada se rasprsne trodimenzionalna krv, ali ipak to nema težinu kao kada bi koristili praktične efekte. A snimtelj Eliša Kristijan je koristio digitalne kamere, koje su imale sočiva kao iz filma Ajkula, pa film dodatno deluje kao da je sniman na filmu, ali ipak je digitalno sve.
Film postaje mnogo zanimljiviji kada se u igru ubace stara i poznata lica, a to su Fredi Princ Junior kao Rej, i Dženifer Lav Hjuit kao Džuli, preživeli iz prvog dela, koji će biti mentori ovoj mladoj grupi. Moram priznati da mi je bilo drago da ih vidim ponovo na velikom platnu, barem iz nostalgičnih razloga. Nažalost oboje nikada nisu bili dobri glumci, i to se da videti iz ne baš zahvalnih uloga koji su im namenili. Ali oni će uvući starije generacije nazad u bioskope. Scenaristi su se baš potrudili da od njih urade neočekivane promene u karakteru likova, pogotovo kada imate predznanje iz prvenca.
Ali na stranu svih tih nedostataka, uspeo sam da uživam u filmu. Ako mene pitate, zaplet i motivacija su namerno glupavi. A završni govor koji je čist srednji prst uperen u publiku je ipak hrabar potez za jedan studijski film. I generalno odiše lošom energijom jer ne štedi ni legacy likove, a ni nove, i šalje i zbrčkanu poruku za koga mi tu na kraju dana trebamo da navijamo? Ipak mislim da je bilo najbolje tipu pored mene koji je zaspao na projekciji, preskočio najzabavnije delove i probudio se kada je ubica otkriven, i rekao, a ta osoba je ubica! Ako tražite laganu zabavu, i volite kemp, došli ste na pravi film.
