CyberCorp – Recenzija – Sjajni Twin-Stick Looter Shooter!

Kako vreme prolazi, sve manje i manje dobijamo lepe eksperimente sa mehanikama koje su nekada davno krasile igračku industriju. Neke od tih igara su doživele svoj procvat na mobilnim uređajima, te je malo njih ostalo na PC-u i konzolama. Ipak, sa vremena na vreme izađe kvalitetna akciona igra koja uspe da štiklira sve potrebne zahteve kako bi bila sjajna. Jedan od žanrova koji je možda malo zapostavljen su Twin-Stick Shooter. Ruku na srce, imamo par velikana koje su se pojavile u proteklih par godina, ali malo igara koje se fokusiraju na sve aspekte šta bi činilo igru sjajnom. CyberCorp, igra koja dolazi iz MegameLLC kompanije teži da se razlikuje i igra koju su sami razvili i zbacili

Priča u CyberCorp-u ima potencijala da bude pravi adut igre. OmniCity, distopijska megametropola smeštena negde u Istočnoj Evropi, preplavljena je stanovništvom i razorenim kriminalom. Da bi se uspostavio red, u igru stupaju Sintovi – futurističke, visoko razvijene borbene jedinice pod komandom privatne korporacije. Ideja je odlična i lako budi interesovanje, ali se ubrzo ispostavlja da priča ne ide dalje od solidnog koncepta. Iako sve na početku deluje dosta zanimljivo, kako vreme odmiče, dijalozi postanu nekako nezanimljivi. Glasovna gluma je sasvim okej, i u nekim trenucima doprinosi celoj priči, ali interakcija između likova bi mogla biti bolja. Ruku na srce, celokupna priča služi svrsi, a to je samoj gameplay mehanici.

Kada je u pitanju gameplay, CyberCorp j e u osnovi twin-stick shooter iz ptičije perspektive, okej više izometrijske kamere. Kontrole su sjajne, precizne i tačne , a oružja ima koliko god želite, od standardnih pištolja i pušaka do futurističkih lasera. Napucavanje je odlično, mada imao sam osećaj da se oružja nekako kasnije ponavljaju, iako predstavljaju različite tipove. Melee borba je slabija tačka u igri – animacije su malo krute, efekti udarca ne daju dovoljno veliki feedback, a u trenucima kada makljate nekog rukama ili melee oružjem, nećete baš imati osećaj kao da radite nešto prevelikog damagea. Mada iskreno mislim da većina igrača će se držati vatrenog oružja, i to s punim pravom.

Jedan od zanimljivijih aspekata igre je loot sistem. Posle svake misije dobijate opremu – oružje, pancire, dodatke – različitog kvaliteta i rariteta, i sa raznim bonusima, kao što su elementalni efekti ili veći damage. Sistem je baziran na sreći iliti bolje poznati RNG sistem, što može da bude zabavno ako volite da stalno menjate build, ali ume i da nervira, posebno kada nađete bolji predmet, ali morate da se odreknete nečega što vam više prija. Slatke muke, zar ne. Trgovina i krafting postoje, ali su gotovo beskorisni jer je loot sa misija uglavnom bolji od svega što se može kupiti.

Napredovanje kroz igru uključuje i klasično dizanje nivoa, uz modularno stablo veština. Ovde možete ulagati poene u pasivne bonuse i aktivne sposobnosti, brže punjenje oružja, veću otpornost ili čak da dobijete automatske turrete. Na papiru to zvuči sjajno, ali balans nije najbolje rešen. Neke veštine su jednostavno prejake, dok su druge potpuno zanemarljive, što vodi ka “meta” buildovima i sputava kreativnost igrača.

Misije se proceduralno generišu, što donosi raznovrsnost, ali i manjak fokusa u rešavanju istih. Sa jedne strane to može biti sjajno jer svaki put kada odigrate misiju, imaćete drugo iskustvo, ali sa druge strane, baš nedostaje taj fokus koji bi doprineo koherentnom razvijanju priče u celoj igri. Svakako, dosta je vremena trebalo da prođe da bih osetio tu “monotonost” u toku igranja, jer iskreno, u toku celokupne igre, nebitno da li sam igrao sam ili sa nekim, sam se baš zabavio, najviše zbog zadovoljavajućeg napucavanja neprijatelja.

Ipak, kada se igra u co-op modu, CyberCorp postaje nešto sasvim drugo. U društvu još trojice igrača, misije dobijaju pravi sjaj. Haotična razmena vatre, koordinacija napada i borba protiv sve većih talasa neprijatelja unose dobru dozu adrenalina. Težina je uglavnom solidno izbalansirana, ali ponekad broj neprijatelja naglo skoči, pa se dešava da misija koja je do tada bila rutinska postane potpuno nepredvidiva. Sve u svemu, CyberCorp ima čime da zabavi, ali samo ako ne očekujete previše. Solo kampanja nije najbolja strana ove igre, ali u co-op modu igra zaista pokazuje svoje pravo lice. Uz malo dodatnog peglanja, pogotovo u aspektima naracije, melee borbe i sistema napredovanja, igra bi mogla da postane jako dobar predstavnik svog žanra.

CyberCorp je naslov koji možete lagano krenuti sami, zabaviti se na početku skroz super, misleći, hej pa ovo nije tako teško. Ali kako vreme odmiče i sa drugim, težim misijama, shvatate da morate da iskombinujete sve šta vam igra pruža kako bi bili dobri u njoj. Iako je postavka nekih misija poprilično jednostavna, na većoj težini ili u coopu pruža nesvakidašnji izazov. Upravo zbog toga ova igra deluje kao da je lagana da uđete u nju, što i jeste, ali isto tako, poprilično je teška ukoliko želite da je masterujete, zbog toliko stvari koje morate da naučite kako da koristite, buildova sa kojima možete da eksperimentišete i oružja kojih nikada nije dosta.

Po svemu šta sam video na netu pre nego što sam zaigrao ovu igru, ona je imala dugi put u svojoj Early Access fazi, put koji je poslužio da se ona oblikuje u jedan sjajan naslov, koji ide preko jednostavne klasifikacije “twin stick shootera”. Early Access faza je dozvolila CyberCorpu da postane stvarno jedna kvalitetna i zanimljiva igra.

Grafika je jedna od boljih stvari u igri. Ambijenti su bogati detaljima – tamne ulice, neonska svetla, industrijski pejzaži i digitalni elementi uspešno dočaravaju hladan, futuristički svet u kojem se igra dešava. Dizajn likova je takođe maštovit – od Sintova i njihovih futurističkih oklopa do raznolikih neprijatelja, sve odiše distopijskom atmosferom i daje jak vizuelni identitet igri. Iskreno, posle prvog startovanja ove igre, grafika i ceo dizajn ove igre me je jako privukao, i moram da priznam pored sjajne mehanike, to je stvar koja me je zadržala, jer posle svakog nivoa sam želeo da vidim kako sledeći izgleda. Što je prosto sjajan osećaj. Sa druge strane, zvuk je zadovoljavajuć, ništa spektakularno ali moram da napomenem da muzička podloga se odlično uklapa u ceo svet u kome se dešava CyberCorp, tako da definitivno podiže atmosferu kako budete sve više i više igrali ovu sjajnu igru.