Phantom Breaker: Battle Grounds Ultimate – Reecenzija – Šareni, preslatki, japanski beat’em up

Kao neko ko je odrastao uz arkadne beat ‘em up igre, znaš ono, kad uzmeš žetone i ideš da lomiš neprijatelje u Streets of Rage, Cadillac & Dinosaurus, svaki pokušaj da se oživi taj žanr danas me zanima. Ali ne mogu da kažem da nisam skeptičan. Ima dosta pokušaja, ali malo toga uspe da uhvati onu istu energiju. Zato me je Phantom Breaker: Battle Grounds Ultimate, koji je danas zvanično izašao, iznenadio na najbolji mogući način. Ne samo da je zadržao retro dušu – uspeo je i da je podigne na viši nivo.

Ok, nećemo se lagati, niko ne ulazi u ovakve igre očekujući The Last of Us nivo pripovedanja. Ali Phantom Breakerzapravo ima svoju dozu šarma. Ti si u Tokyo-ju, i Phantom, misteriozni manipulator, deli ljudima “Fu-mension Artifakte” koji im daju moći u zamenu za borbu. Ako pobede, želja im se ispunjava. Ali naravno, sve ima cenu. Svaka borba cepa dimenzije, otvara rupe u realnosti i oslobađa nešto što definitivno ne želiš da bude oslobođeno. I tu se pojavi Waka, mlada egzorcistkinja, koja pokušava da spasi sestru Nagi i zajedno sa ekipom da zaustavi Phantoma. Sve to je upakovano kao anime serija, šareno, energično, sa likovima koji se međusobno zadirkuju, imaju svoje mini priče i one klasične “rival ali mi je drug” odnose. Sve je taman dovoljno razrađeno da te ne guši, ali i da se povežeš s likovima.

Prvo i osnovno, ovo nije samo neki „remaster s boljim teksturama“. Ovde je sve izgrađeno iznova u Unreal Engine 5, i rezultat je nešto što izgleda kao da si u anime verziji nekog klasičnog beat ‘em up naslova, ali sa modernim detaljima. Efekti svetla, glatke animacije, detaljni sprite-ovi, sve odiše pažnjom i ljubavlju prema originalu, ali i potrebom da se to unapredi za nove igrače. I ne samo vizuelno, igra i zvuči bolje. Imaš dva soundtrack moda: jedan moderni, urađen od strane izmišljenog benda „The Phantom Breakers“ , malo japanskog roka, znam da ga svi obožavate, i drugi za nostalgičare – klasični soundtrack iz prethodne verzije igre. Mogućnost da biraš soundtrack kao u nekom fighting naslovu je zapravo jako kul detalj koji pokazuje da je developerima stalo do iskustva, ne samo da „sve blješti“.

Svi znamo da u beat ‘em up igrama, kontrole i osećaj borbe znače sve. Tu se ne prašta mlitavost. Srećom, Battle Grounds Ultimate ne pravi te greške. Sve se odigrava brzo, responzivno i sa dovoljno dubine da ne bude samo “pritiskanje dugmeta dok ne pobediš”. Likovi imaju osnovne udarce, skokove, specijale, i što je još važnije – mogu da se leveluju. RPG elementi su ovde savršeno uklopljeni: stičeš XP, otključavaš nove poteze, unapređuješ statistike… A kad spojiš to s raznolikošću protivnika i brojnim karakterima koji imaju svaki svoj stil, dobiješ sistem koji tera da probaš različite pristupe. Znaš ono kad imaš igru u kojoj moraš da odigraš svaki lik jer ti svi deluju kul? E, to je ta igra.

Ovde igra stvarno sija. Imaš lokalni co-op za do 4 igrača – znači stara škola, svi na kauču, mlatimo – ali i online mod gde do 6 ljudi može zajedno da igra u co-op-u, i do 8 da se bije u PvP-u. I, ono što me posebno iznenadilo, crossplay. PC, Xbox, PlayStation, sve radi zajedno. Bez problema. Ovo je možda najvažniji dodatak koji ne deluje spektakularno na papiru, ali za gejmere koji imaju drugare na različitim platformama, ovo je čista pobeda. Matchmaking je brz, mečevi teku bez laga (bar za sada), i sve izgleda kao da su stvarno odradili domaći. A za jednu ovakvu igru, koja zavisi od kooperacije i timske energije, to je ključno.

Još jedan ozbiljan bonus je što sada možeš da igraš kao neki od glavnih negativaca iz igre u Arcade modu. I ne pričamo samo o kozmetici, ovi likovi imaju svoje poteze, animacije, stilove igre… I ako si neko ko voli da istražuje šta sve igra nudi, ovo će te zabaviti satima. Zapravo, ova funkcija u kombinaciji sa level-up sistemom, unlock-ovima, i raznim modovima igre daje ti pravi razlog da se vraćaš i posle što si “prešao” glavnu kampanju.

Naravno, nijedna igra nije savršena. I Battle Grounds Ultimate ima par mesta gde može bolje. Na primer, ako si igrao prethodne verzije igre, priča ti neće biti nešto novo. Ima par dodataka, ali u osnovi, znaš već šta se dešava. Takođe, iako je online sistem generalno stabilan, desi se ponekad neki lag, mada ništa strašno. Jedina stvar koju bih voleo da su više razvili jeste možda veći izbor modova, nešto kao time attack, survival, ili makar neka ludorija tipa “boss rush”. Možda to dodaju kasnije kao DLC, ko zna, potencijal postoji.