Koliko ste se godina unazad pitali – zašto ne izađe još jedan Command & Conquer naslov? Koliko ste puta priželjkivali da se EA smiluje i niotkuda najavi povratak legendarne franšize? Istina, jednim delom su to uradili sa Red Alert Collection pre par godina, ali od tada – apsolutno ništa. A znate kako kažu – ako neće EA koji drži C&C licencu, naći će se neko drugi ko hoće. Ne bukvalno i ne naslov koji je direktan naslednik ove franšize, ali nešto što makar malo podseća na nju.
Naravno, želja je jedno, mogućnosti drugo… ali šta ako je Slipgate Ironworks bio dovoljno uporan i tvrdoglav da nam dostavi duhovnog naslednika C&C serijala koji bi čak i legendarni Westwood Studios oduševio?
Tempest Rising je novi RTS studija Slipgate Ironworks koji uspeva upravo u tome – tera vas da zamislite kako bi izgledalo da je C&C nastavio da se razvija. Efikasno nas podseća zašto volimo žanr koji je bio nepravedno zanemaren godinama, kroz fantastično dizajniranu i osmišljenu strategiju koja izgleda i funkcioniše kao da je izašla iz zlatnog doba RTS-a. Naravno, tu je i modernizacija sistema i prilagođavanje savremenim standardima, ali celokupan doživljaj igranja Tempest Risinga je zaista epski u svakom smislu.
Priča je osmišljena u stilu C&C igara iz devedesetih. Nakon Kubanske raketne krize, sve kreće nizbrdo. Svet je doveden na ivicu globalne katastrofe – ili bolje rečeno, ona se već desila. Na planeti se pojavljuje organski resurs pod nazivom Tempest, koji postaje glavni pokretač tehnologije u alternativnoj „budućnosti“ smeštenoj u 1997. godinu. Formiraju se dve svetske sile:
– GDF – Global Defense Force, savez zapadnih sila koje žele da kontrolišu Tempest za “dobre” svrhe (nikako za vojnu upotrebu, naravno…);
– Tempest Dynasty – sila istočnoevropskih i azijskih država, prikazana kao antagonisti, koji žele da dominiraju svetom.
GDF koristi plavu kolor šemu, dok Tempest Dynasty dolazi u jarko crvenoj boji, sa retro UI dizajnom koji podseća na stare DOS interfejse – dodatna porcija nostalgije.
Naracija se odvija kroz 22 misije koje su podeljene u dve kampanje. U toku single player kampanje igra vas postepeno i vešto uči o svojim mehanikama. Nije preteško niti zamorno, ali izazov postepeno raste kako napredujete. Misije variraju – u nekima odmah gradite bazu i imate zadatak da uništite protivnika, dok u drugima upravljate ograničenim brojem jedinica i pokušavate da preživite bez mogućnosti pojačanja. Ono što naučite u kampanji biće tek osnova za Skirmish i Multiplayer mečeve, gde dinamika postaje drastično drugačija.
Ukoliko se predugo zadržite u svojoj bazi, protivnik će vas brzo rushovati, pa defanzivna strategija nije uvek najbolja opcija. Sve što ste naučili u kampanji moraćete da primenjujete pametno i brzo – posebno u multiplayer borbama.
Jedina mana koju bih izdvojio jesu sinematike između misija. Westwood Studios je u svoje vreme mogao da angažuje glumce i predstavi priču na duhovit, zanimljiv, a često i uverljiv način. Slipgate Ironworks je pokušao da replikuje taj osećaj, ali s obzirom da su svi likovi u sinematicima animirani – efekat je znatno slabiji. Tu su karakteristična prenaglašena ponašanja i arogancija likova, kao omaž C&C franšizi, ali jednostavno ne deluje isto. Nije dovoljno šarmantno. U nekim trenucima deluje kao imitacija – što, budimo realni, i jeste. Gameplay i mehanike verno prenose osećaj starih RTS igara, pa čak i idu korak dalje, ali narativni deo ne uspeva da dostigne isti nivo. Moguće je da novijim igračima to neće smetati, ali ako ste odrasli uz FMV snimke sa pravim glumcima, možda ćete osetiti manjak šarma.
A sada – gameplay.
Kao što sam već pisao u preview-u ove igre pre par meseci, igra se igra sjajno, izgleda odlično, i radi besprekorno čak i na slabijim računarima. Tempest Rising je fantastično optimizovan, iako je razvijen u Unreal Engine 5.
Najveća razlika u odnosu na C&C igre jeste u frakcijama. Ovde se dijametralno razlikuju, i to ne samo po jedinicama, već i po načinu razvoja, taktikama i stilu igre. Naravno, ima nekoliko jedinica koje liče na one iz C&C serijala, ali većina je nova i moderno dizajnirana.
GDF je frakcija koja se oslanja na informacije i taktiku. Imaju mnogo jedinica koje koriste dronove – za izviđanje, označavanje meta, i kasnije, kad nadogradite veštine, za daljinske napade. Ova frakcija zahteva strpljenje i planiranje. I da, možete i vi da radite rush, ali GDF jednostavno bolje funkcioniše u kontrolisanom, promišljenom tempu. Odbrambene strukture su vrlo funkcionalne i služe da vam kupe vreme dok izviđate i planirate sledeći napad. Ako volite tenkove, artiljeriju, dronove i vojnu disciplinu – GDF će vam leći kao kec na desetku. Oni predstavljaju ostatke sveta koji pokušavaju da sačuvaju red i zakon, uz pomoć vrhunske tehnologije i organizacije.
Tempest Dynasty, s druge strane, je… haos. Po lore-u, to su pobunjenici, fanatici, naučnici i ratnici koji koriste energiju Tempesta na ekstremne načine, uključujući mutacije jedinica. Dinastija kombinuje jeftine i brojčano nadmoćne jedinice za rane rushove, ali u kasnijoj fazi igre uvodi moćne, teško uništive jedinice. Njihova najveća snaga je u mobilnosti – mogu pomerati baze, harvestere, i samim tim se adaptirati trenutnoj situaciji na mapi. Njihova upotreba Tempesta za modifikovanje trupa i tehnologije daje ogroman taktički potencijal. Idealna su frakcija za eksperimentisanje, agresivne napade i brzo širenje.
Kada sam prvi put igrao, forsirao sam GDF u Skirmishu, dok mi nije dosadio – a onda sam prešao na Dinastiju. I tu je nastala prava zbrka. Iskreno, nisam očekivao da će se dve strane toliko razlikovati, pogotovo po pitanju razvoja baze, jedinica i veština.
Upravo o veštinama (skillovima) i nadogradnjama sada želim da pričam.
U Tempest Rising, nadogradnje nisu samo „+5% damage“ – to su pravi taktički alati. One menjaju sve – od osnovnih jedinica do superoružja, pa čak i struktura. Svaka frakcija ima sopstveno tehnološko stablo (Tech Tree) koje se otključava kroz gradnju i istraživanje. Nema linearnog razvoja – često birate granu koja odgovara vašoj taktici. U kampanji dodatno nadograđujete i atribute između misija, što daje bonus sposobnosti kako priča napreduje. Nakon svake misije, birate jedan buff koji vas dodatno jača.
Zanimljivo je što se određene nadogradnje mogu aktivirati tokom borbe, ako su prethodno istražene – što donosi dodatnu dinamiku. Zamislite da u sred bitke pojačate domet artiljeriji, ili da u hodu mutirate pešadiju i iznenadite protivnika. Upgrade sistem je osmi
šljen tako da je ključan za counter-build strategije – vidiš da protivnik gradi tenkove, ti ideš u anti-armor nadogradnje. Očekuješ rush? Unapredi odbranu pre nego što zakuca na vrata.
Drugim rečima – nadogradnje nisu samo kozmetički dodatak, već ključni deo strategije. Prava nadogradnja u pravo vreme može da ti donese dominaciju na mapi, ili da preokrene meč u tvoju korist.
I ono najlepše – osećaj dok igrate. I pored moderne grafike, taj C&C duh je u svakom pikselu. Izgubićete se u Tempest Risingu, baš kao nekada u Red Alertu.
U ovom tekstu sam se najviše fokusirao na single player kampanju i skirmish režim, najviše jer tokom review perioda multiplayer serveri nisu bili redovno aktivni, a i teško je bilo naći protivnika. Ali u narednim danima, objaviću i detaljan opis multiplayer komponente igre.
Do tada – single player je pravo mesto za uživanje.
Tempest Rising je tačno ono što sam očekivao – igra koja toliko jako udara na nostalgiju da nećete moći da je pustite. Gameplay flow je besprekoran, i iako će vam trebati malo vremena da savladate sve mehanike i trikove, upravo to vas tera da nastavite. Obe frakcije su dovoljno različite da će vas motivisati da ih potpuno savladate, što vam garantuje sate i sate zabave. Ne mogu da se setim nijednog trenutka tokom igranja da mi je ova igra bila dosadna – a i ako jeste, sve ostalo to je debelo nadjačalo. Tempest Rising je obavezna igra za sve ljubitelje old-school strategija, pogotovo za one koji su nekada živeli za C&C serijal.
-
Gameplay
-
Grafika
-
Zvuk
-
Priča
