Valorant je napravio prilično smelu stvar tokom pandemije COVID-a pre nekoliko godina, jer je spojio dotad nespojive elemente – hero shooter i taktički shooter. Mešavina Overwatcha i Counter Strikea.
Godinama niko nije pokušao nešto slično, sve do sada, kada se pojavila ekipa developera iz Mountaintop-a. Njihova prva igra, Spectre Divide, kombinuje sve ono što su CS, Valorant, Overwatch, pa donekle i Call of Duty, doneli u jedan naslov. Taj ubitačni spoj može biti odličan, ali istovremeno i gorko iskustvo za igrače koji su navikli na već pomenute igre i kojima je teško da se upuste u nešto potpuno drugačije. Ipak, Mountaintop je uspešno ubacio nekoliko vrlo zanimljivih mehanika u ovom naslovu, na kojima svi mogu da pozavide.
Spectre Divide je po gejmpleju sličan svojim uzorima, Counter Strikeu 2 i Valorantu, mada, koliko je Valorant “pitkiji”, ako se tako može reći, od CS-a, toliko Spectre Divide na prvi pogled deluje čak lakši od Valoranta, barem po prvim utiscima. Osećaj pucanja je više “arkadan” u poređenju sa gorepomenutim naslovima. U ovoj igri možete biti precizni čak i dok se krećete, nije potrebno stati ili čučnuti da biste nekome zadali headshot. Oružja se u određenim trenucima mogu prilično lako kontrolisati. Kao i u Valorantu, imate opciju Aim Down the Sight, i tada će rafal biti predvidiv, što znači da možete naučiti šablon i usavršiti kontrolu nad oružjem. Kada pucate “s kuka”, šablon rafala je potpuno nasumičan i tada se jednostavno molite da nešto pogodite. Ipak, takozvani bullet spread je znatno manji nego u igrama koje sam već pomenula. Naravno, bićete precizniji dok hodate ili stojite dok pucate, još više ako nišanite, ali to ne znači da prvi metak dok trčite ili hodate neće završiti tamo gde želite, što nije slučaj kod CS-a i Valoranta.
S jedne strane, ovo je sjajna stvar jer je prvi utisak igrača veoma bitan, a lakše mehanike su uvek dobrodošle za pridošlice. S druge strane, iskusniji CS igrači ne vole što je igra toliko “arkadna”. Ali to nije jedini element ove igre. Ono što je mnogo bitnije jeste takozvani Duality, koji je glavna fora ovog naslova. Ova mehanika prilično zbunjuje i otežava gejmplej novim igračima, pa čak i iskusnijim koji dolaze iz CS-a.
Fora je prilično jednostavna i veoma kul. Osnova igre je borba 3 na 3, dakle, nije 5 na 5 kao u CS-u i Valorantu. Broj od tri igrača je opravdan jer svaki igrač može kontrolisati dva lika u igri, tako da na mapi uvek imate šest likova s jedne i s druge strane. Najbolja stvar kod Duality mehanike je to što se u svakom trenutku možete prebaciti iz jednog lika u drugog. S jedne strane, to je jako kul i super nova fora, ali s druge strane, može zbuniti igrače. Jedan lik može stajati na mestu na mapi i služiti kao izviđač, jer kada neprijatelj prođe pored njega, on će vas alarmirati, pa se možete brzo prebaciti u njegovu ulogu i napraviti zasedu. Ovo ne funkcioniše ako se neko šunja i ne trči po mapi, jer tada vaš drugi lik ili Spektar neće biti alarmiran.
Ovaj mod u igri je poznat kao Bomb Defusal iz CS-a. Imate bombu, koja se ovde zove Zeus, i potrebno je probiti jedan od dva bomb sajta kako biste postavili bombu, a onda je branili. Kada ste odbrambeni igrač, branite sajtove od napadača. Duality mehanika može odlično poslužiti i napadačima i braniocima. Kod napadača može pomoći prilikom lažiranja napada na jedan sajt dok zapravo napadate drugi. Dva igrača mogu napraviti buku kako bi naveli neprijatelje da potrče na pogrešan sajt, dok ostatak tima napada onaj pravi. Kod odbrane je takođe zanimljivo, jer možete paziti jedan sajt, a kada neprijatelji napadnu, vaš spektrar će vas alarmirati, pa možete prebaciti drugog spektra da vam služi kao “drugi život”. Da, jednostavno rečeno, imate dva života, dva klona, koje morate kontrolisati na najbolji mogući način.
Problem nastaje jer igra može postati prilično haotična čak i sa samo tri igrača po timu, i verujem da je to bio idealan broj prilikom planiranja ovog naslova. Dizajn mapa takođe nije baš prijateljski nastrojen prema pridošlicama. Mesta za postavljanje Zeusa imaju previše prilaza, a tri igrača teško mogu sve čuvati. Takođe, ako je potrebno rotirati sa jednog mesta na drugo, napadači koji već postave bombu teško će biti zaustavljeni, pogotovo ako igrate protiv dobro uigranog tima.
Sada malo o klasama, jer taj deo više podseća na Valorant nego na bilo koju drugu igru. U igri imate osam sponzora, četiri su otključana odmah, dok četiri morate otključati napredovanjem. Svaki od njih funkcioniše kao određena klasa, iako nose drugačija imena. Sponzori praktično daju određenu opremu koju možete koristiti tokom mečeva. Imaćete healere, zone controllere, sakupljače informacija o neprijateljskom timu, anchor klasu, takozvane breachere koji olakšavaju proboj na bomb sajt kao napadač, i tako dalje. Sponzori unose dubinu i fleksibilnost u mečevima, ali je potrebno naučiti stil igre kako biste ih maksimalno iskoristili.
Sve u svemu, Spectre Divide je smeo pokušaj da se ugrozi, ili barem uzme deo kolača CS-u i Valorantu. Malo složeniji gejmplej nadomešćuje jednostavnijim pucanjem, što može biti i dobra i loša stvar. Spectre Divide je Free 2 Play naslov i definitivno ga vredi isprobati, jer jednom kad ga zaigrate, teško ćete prestati.
Ako želite biti u toku s najnovijim sadržajem, zapratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našem Discord serveru.
