Gamescom i njegova iznenađenja (razočarenja?) definitivno nisu obeležila ovu godinu, makar kada pričamo o velikim naslovima.
Sa druge strane, dobili smo nekoliko malenih i lepih iznenađenja od manjih developera, od kojih to nismo ni očekivali. Tu su igre kao Atlas Falling od Deck 13 studija, Wanted: Dead o kome ćemo pisati od Soleil studija, koji je radio na No More Heroes 3, a možda jedno od najprijatnijih malih iznađenja nam je priredio Ironbird Creations sa njihovim naslovom – Phantom Hellcat.
Kada smo dobili ponudu da vidimo ovu igru, pod kodnim imenom Project Raise, nismo očekivali nešto preterano, jer je baš taj poziv došao od strane PR agencije koja radi sa indie naslovima. Kada smo seli sa ljudima iza ove igre na Gamescomu, bili smo poprilično iznenađeni, prijatno iznenađeni. Ta iznenađenja su se nastavljala kako je prezentacija odmicala.
Na početku smo pomislili da je Phantom Hellcat klasična 2.5D side scrolling avantura, u kome vodite devojku sa zanimljivim outfitom, katanom i dobrim atletskim sposobnostima. Kako je vreme odmicalo, videli smo da se ovaj „2.5D platformer“ razlikuje od klasičnih naslova u tom sub-žanru. Kako je igra krenula, videli smo šta možemo očekivati, opušteno prelaženje prepreka uz odličan art dizajn u kombinaciji sa zanimljivim bojama i mirnom muzikicom. Onda je naša heroina sa imenom Jolene ušla u zatvorenu prostoriju i oko nje su počeli da se pojavljuju neprijatelji.
Na iznenađenje svih nas koji smo bili u prostoriji, igra se prebacila u totalno 3D okruženje i „makljanje“ je krenulo. U tom trenutku, pa apsolutno svi koji smo bili na prezentaciji smo bili i više nego oduševljeni onim šta smo videli. Heorina je pustila muziku na svom old school walkmenu i krenula u akciju! E sada, ovo je trenutak kada ćemo malo zastati. Da je igra samo 2.5D platformer, kao što smo i očekivali na prvu loptu, ponovo ne bi bio loš naslov u najavi niti bi bili manje iznenađenji. Sve šta smo videli je bilo na mestu. Kao što smo rekli, odličan art dizajn, odličan dizajn nivoa, pozadinske strukture koje su uvek u pokretu i imate osećaj kao da ste stvarno u ambijentu ove igre. Načini na kojima je Jolene rešavala neke sitne, logične probleme i prepreke je bilo odlično videti. Dash unapred, dash unazad kako bi izbegla zamke, neočekivane prepreke i tranzicija između nivoa na površini sa onim šta se nalazi unutar njih je bilo fantastično.
Sva sreća pa je tu taj drugi element, koji podiže oduševljenje više od bilo koje igre koje smo videli na Gamescomu. Makljanje, walkman, da, dotle smo stigli. Ispred naše heroine su se stvorila nekoliko neprijatelja. Kreature koji su jednostavnijeg dizajna ali koji služe svrsi u ovoj igri. Sledeće oduševljenje, fluidnost akcije i animacija kako neprijatelja tako i heroine. Ovo je trenutak kada igra više nije podsećala na neku modernu metroidvaniu, već je preuzela elemente Ninja Gaiden, Devil May Cry naslova. Svaki njen pokret je bio i više nego usklađen sa napadom, scenarijem, neprijateljima. Svaki sledeći combo koji je odradila je bio zadovoljavajući od prethodnih. Tada smo videli da razvojni timovi mogu biti itekako inovativni u bilo kom datom žanru, pa čak i u naizgled 2.5D platformerima koje ima i više nego dovoljno na tržištu.
Hm kada malo bolje razmislimo, ono šta smo dobili kao odgovor šta je bila inspiracija ove igre, okej donekle, je bio poprilično self-explanatory. Nier Automata i njena tranzicija između 2.5D u 3D okruženje u određenim momentima je bila osnovna inspiracija za kreiranje cele Phantom Hellcat igre.
Na kraju dana, u kome smo videli Phantom Hellcat, nam je ostao taj sladak ukus u ustima. Nešto šta nismo očekivali, nešto šta je nedostajalo igračkoj industriji, sve na jednom mestu. Dobar ritam, catchy muzika, odlična akcija i jako jako primamljivi platformer delovi. Sve šta možemo očekivati od jedne „igre“. Za sada nemamo datum izlaska, ali kako je razvojni tim rekao, ne bi trebalo predugo da čekamo dok se igra ne pojavi u online prodavnicama.
