Aphelion. Čuo sam da je dobro za SEO započeti tekst sa terminom koji ćeš često pominjati u tekstu, pa rekoh, hajde da krenem ove impresije na taj način. Aphelion je nova igra Don’t Nod studija, koji stoji iza nekih jako lepih, divnih i sada već kult klasika u industriji. Samo da nabrojimo neke, Remember Me, klasik sedme generacije igara, Life is Strange, neverovatni Vampyr, Banishers: Ghosts of New Eden, Jusant i tako dalje. Ne tako davno, imali smo privilegiju da prisustvojemo prikazivanju njihove nove igre, igre koja se meni svidela odmah nakon prve najave, Aphelion. I ne samo da smo imali priike da slušamo o igri od strane developera ove sjajne kompanije, već i da zaigramo sami, kod kuće, osetimo igru i naravno, napišemo ove impresije.
Tako da, u proteklih nekoliko nedelja, vreme smo provodili na Persefoni, ledenoj planeti koja bi trebala da se nalazi u našem sunčevom sistemu, negde nakon Plutoa. Kako bi videli da li ta neotkrivena, deveta planeta sunčevog sistema može da bude novi dom za čovečanstvo.
To je otprilike i glavna radnja ove igre. Dva astronauta, Ariane Montclair i Thomas Cross, poslata su od strane Evropske Svemirske Agencije na Persefoni, kako bi videli da li mi možemo da opstanemo tamo. Na nekoj dalekoj planeti, prekrivenoj ledom, jer je naša zemlja u poslednjim stadijuma postojanja zbog globalnog zagrevanja. Radnja u Aphelion se dešava nekih 30 i nešto godina u budućnosti. Samo dva astronauta na usamljenoj misiji na totalno nepoznatoj planeti, njihovom svemirskom brodu Hope-01, koji doživljava ktastrofalnu nesreću prilikom sletanja, ruši se i Thomas i Ariane jedva preživljavaju.
Imali smo prilike da igramo dva chaptera, koja, moram da napomenem, nisu povezana, nisu jedan za drugim u priči. Jedan se dešava na samom početku, Chapter 1, a drugi, nešto kasnije, u Chapteru 4. U igri ćemo moći da kontrolišemo oba astronauta, u njihovom pokušaju da se pronađu i nastave istraživanje, ali pre svega, prežive. Mada u demou koji smo igrali, kontrolisali smo samo Ariane, odmah nakon buđenja u olupini njihovog Hope-01 svemirskog broda, kada primećuje da Thomas nije sa njom.
Pre nego što krenem o Gameplayu i ono šta bi ovu igru trebalo da odvoji od drugih, moram da napomenem nekoliko stvari vezane za razvoj ovog naslova. Na razvoju igre je sarađivala ESA – Evropska Svemirska Agencija sa savetima i kako bi pomogli razvojnom timu da naprave prizeman sci-fi svet. Ovde se ne radi o naučnoj fantastici, da kažem, nemogućim stvarima, već dešavanjima i scenariju koji bi bio sasvim moguć da se desi za nekih 40tak godina u budućnosti. Uzmite na primer Interstellar, to je sci-fi film koji temelje ima na pravoj fizici i mogućim dešavanjima u budućnosti. Aphelion je nešto slično, a zanimljivo je da je Interstellar bio jedna od inspiracija za ovaj naslov. Dakle, više Interstellar, manje Event Horizon. Nadam se da znate šta je ustvari Event Horizon.Persefona je, takođe, trenutno u delu naučne fantastike, ali se već dugo priča da postoji deveta planeta u sunčevom sistemu, u pojasu asteroida koji se prostire nakon Pluto planete, ali da zbog upravo gustog pojasa svega i svačega, mi trenutno, ne možemo da je pronađemo. Ona bi trebalo da bude ledena planeta, koja je sačinjena od, nadamo se, vode. Mada, u igri postoji jedno čudovište, biće koje će vas proganjati. Zanimljivo je da je i ono čak sačinjeno, osmišljeno na osnovu mogućih scenarija. Nemesis, kako ga naziva razvojni tim, sačinjen je od vode i drugih agregatnih stanja vode. Dakle, tečno, gasovito, plazma, ledeno. Mada, Nemesis u ovoj igri će vas pratiti od trenutka kada ga susretnete, sve do kraja. Kada kažem pratiće vas, ne mislim kao dobar saputnik, već nešto kao vanzemaljski saputnik, kao Alien iz filmova. To je bila druga inspiracija razvojnog tima, jer Nemesis će vas proganjati kao Xenomorph u Alien: Isolation naslovu.
Sada da krenemo malo o gameplay mehanikama. Ovo je igra o istraživanju i preživljavanju. Ariane već na početku će vam pokazati šta ume i šta će biti neka osnova gameplaya. A to je mnogo penjanja i navigacije na nepoznatoj planeti. Pored toga, igra će imati i parkour elemente. U ovom demou, imali smo samo jednu instancu gde je ona ustvari trčala i bežala iz broda koji se ruši, preskakajući i slajdujući ispod prepreka nalik Mirrors Edge naslovu. Ostatak gameplaya je bio opšta navigacija, penjanje slično kao u Jusantu i recimo Uncharted naslovima, ali sa jednim dobrim trikom. Pošto je penjanje jedna od osnova, ono neće biti svedeno na držanje analoga kako bi se Ariane penjala i menjala oslonce. Već, svaki put kada pokuša da dohvati nešto, moraćete manualno da zgrabite tu ivicu, kamen, deo nečega za šta će se ona držati. Na početku, u uništenom brodu, svi delovi na koje je Ariane morala da se popne su bile ofarbane žutom bojom, ali to je isključivo zbog upoznavanja sa igrom. Kasnije, svi ti objekti će biti organski prilagođeni okolini u kojoj se nalazite. Sigurno neće biti žuto ofarbanih ivica i litica na nepoznatoj planeti, jer jelte, ne bi imalo nikakvog smisla.
Kontrolisanje Ariane je poprilično dobro i responzivno. U kombinaciji sa penjanjem i trčanjem je pravo uživanje istraživati na početku olupinu Hope-01 svemirskog broda. Moram da naglasim da se ovde radi o poprilično linearnoj avanturi, tako da neće biti mesta za istraživanje. Aphelion je priča koja želi da bude ispričana od početka do kraja, bez mogućih račvanja u naraciji i istraživanja tamo gde ne bi trebali da budete. Mada to mi nije predstavljalo ni najmanji problem u ovoj igri.
Dok je prvi nivo bio foksuiran na olupine Hope-01 svemirskog broda, četvrti koji sam igrao je bilo upoznavanje sa Nemesisom i navigacija i istraživajne na planeti. To je trenutak kada sam shvatio da narativne avanture ne mora da budu po izvođenju uske da bi stvorile taj klaustrofobičan osećaj. Don’t Nod je savršeno inkorporirao pustu planetu sa samoćom i mestom odakle ne možete da pobegnete, gde ste jednostavno stigli sa namerom da ostanete, i taj osećaj nelagodnosti će uvek biti tu negde ispod vaše kože. Dok će baš ta tiha, mirna atmosfera u kombinaciji sa, po onome šta sam čuo dok sam igrao, odličnim ambijentalnim zvucima i muzikom, pružati taj opuštajući osećaj, chill trenutke dok gledate planetu na kojoj se nalazite, koja je ruku na srce, odlično dizajnirana, kao i svaki okoliš koji sam mogao da vidim. Jeste sve sačinjeno od leda i snega, ali zanimljivo je kako okoliši čak i pored toga imaju tu lepotu neosvojenog sveta, iako u osnovi je sve pusto.
Dok se Ariane probija kroz ledene pukotine, dolazimo do upoznavanja sa Nemesisom, bića koje će vas pratiti gde god krenuli, i proganjati. Jedini entitet koji će stvarati opasnost u ovom naslovu, makar koliko znamo trenutno. Tu se otvara još jedan gameplay elemenat, a to je stealth izvođenje. Nemesis, biće od vode, gasa i svega ostalog, nema oči na sebi, već reaguje na vibracije i zvukove. Kada se ono pojavi, imaćete video distorziju na ekraju, znaćete da je tu iako ga vi ne vidite na ekranu. A kada jeste na ekranu, moraćete da budete tihi i pažljivi kako bi ga zaobišli i nastavili istraživanje. Kao u većini stealth igara, gde se neprijatelji kreću po šablonu, Nemesis će isto to raditi. Imaće svoju putanju gde će vas tražiti dok vi ne pređete tu deonicu. Putanja koja može biti promenjena ukoliko budete bučni, tada će se putanja menjati, na osovu gde vas je poslednji put čuo. Mada, po onome šta sam video, nećemo imati neke dublje interakcije, makar ne na početku sa njim, on će tu biti kako bi uneo taj dodatni nemir i stres, i moram da kažem, makar u delu koji sam ja igroa, to je poprilično dobro realizovano.
Don’t Nod se odlučio da na ekranu, dok igrate igru, nemate apsolutno ni jedan elemenat koji bi vam davao informacije gde se nalazite, i gde treba da idete. Sve radite preko Navigatora koji možete da aktivirate. Istražujete okolinu kako bi shvatili kojim putem treba da idete, tražite konačni cilj na nivou, dobijate inpute gde šta možete da koristite. Kada ne koristite navigator, prepušteni ste sami sebi. Ali, to je dobra stvar u ovom naslovu, jer kao što rekoh, doprinosi tom osećaju izolacije i usamljenosti na ovoj planeti, tako da nepostojeći HUD u ovoj igri je jedan veliki plus.
Ariane će pored parkoura imati i druge mogućnosti, alate koje će moći da koristi. Na početku smo videli grappling hook i naravno baterijsku lampu koja će pomoći prilikom navigacije u mračnim prostorima. Rečeno nam je da će Thomas imati drugačije alate pri sebi, ali mi nismo imali prilike da igramo sa njim. Ariane i Thomas, iako izgubljeni na planeti, su ustvari mnogo bliže nego što mogu da zamisle, ali kada se nalazite u jednom totalno nepoznatom okruženju, čak i da je između vas samo par minuta hoda, ako ne znate tačno gde je ko, traganje može da traje večno, i mislim da je to jedna od glavnih ideja ovde. Kako je sve tako blizu, a ustvari daleko.
Još jedna zanimljivost vezano za Ariane je to da je ona svoje ime u igri dobila ime po svemirskom programu u ESA. Ariane je ime raketa koje su kreirane od strane multinacionalne saradnje i predstavlja pravi podvig u svemirksom istraživanju, isto tako, prva raketa koja je lansirana sa evropske svemirske luke u Francuskoj Gvineji. Tako da, sve šta postoji u ovoj igri ima osnove iz naše realnosti, što je jako lep trenutak.
Aphelion se oblikuje da postane jedna od mojih omiljenih igara. Ne samo zato što se ovde radi o prizemnom Sci-Fi-u, već zbog toga na koji način je sa činjen svet u kojem se ova igra dešava. Ne samo na koji način, već i kako je predstavljen igračima, emocije koje budi dok igrate i osećanja koja se prožimaju kroz vašu glavu, da je ovo stvarno, sasvim mogući scenario za ne tako daleku budućnost. Okej, jedan od scenaria. Aphelion je u razvoju za PC, Xbox Series konzole i PlayStation 5, i mi smo igrali ovaj preview build na Xboxu. Izgledao je fantastično u svakom mogućem pogledu, što se može videti po tekstu, ali verujem da će igra izgledati jednako dobro na drugim platformama, a posebni sjaj će imati na PC platformi. Aphelion izlazi u toku 2026. i mi jedva čekamo da nastavimo Arianinu i Thomasovu avanturu na Persefoni.
Zahvaljujemo se DON’T NOD studiju na ukazanoj prilici i Hands-on demou
