NBA 2K27 – Recenzija – Sjajna košarka, iako bez ikakve konkurencije

Svake godine kada se pojavi nova NBA 2K igra, nekako imam isti osećaj. Sa jedne strane jedva čekam da da probam novo izdanje, vidim nove rostere, isprobam promene u gameplayu i provedem ko zna koliko sati u različitim modovima, dok se sa druge strane pitam šta je Visual Concepts ovog puta spremio i koliko će stvarno biti potrebno da bih primetio razliku u odnosu na prošlogodišnje izdanje. Kod sportskih igara taj problem je posebno izražen jer je veoma teško svake godine napraviti nešto što će promeniti kompletnu formulu. NBA 2K27 zato ne pokušava da izmisli košarku ponovo, već se uglavnom fokusira na ono što se dešava na samom terenu, dok oko toga gradi još veći broj modova i opcija. I moram da priznam da je ovo jedan od onih slučajeva kada se najveći deo promena stvarno oseća tamo gde je najbitnije.

NBA 2K27 je i dalje prepoznatljivo NBA 2K iskustvo, ali sama košarka deluje bolje. Kretanje je prirodnije, igrači imaju izraženiju težinu, tranzicije između animacija su fluidnije, a razlike između pojedinačnih košarkaša postaju još uočljivije. Stephen Curry ne deluje kao Giannis Antetokounmpo, niti će vam igranje sa snažnim krilnim centrom dati isti osećaj kao kada preuzmete brzog beka koji prostor pravi driblingom. Visual Concepts je poslednjih nekoliko godina išao upravo u ovom pravcu, ali NBA 2K27 pravi još jedan korak napred. Nekako mi se čini da je najveća razlika od prošlogodišnjeg izdanja u odbrani. Godinama je upravo ovaj deo umeo da bude pomalo u drugom planu u odnosu na napad, ali ovde konačno deluje da odbrana nije samo nešto što radite dok čekate da ponovo dobijete loptu. AI bolje reaguje na situacije na parketu, igrači se bolje pozicioniraju, a pokušaj da zaustavite nečiji prodor ili naterate protivnika na loš šut zahteva više pažnje. Nije dovoljno samo držati dugme za odbranu i nadati se da će igra sama uraditi ostatak. Morate da čitate protivnika, pratite njegove kretnje i na vreme reagujete. Kada pokušate da probijete do obruča, više nije dovoljno samo pronaći mali otvor i držati analog u pravom smeru. Odbrana bolje zatvara prostor, a napadač mora da pronađe način da promeni pravac, iskoristi blok ili napravi prostor driblingom. Zbog toga utakmice umeju da deluju nepredvidljivije, ali na dobar način. Nekada ćete imati osećaj da je sve pod kontrolom, a onda će protivnik pročitati vaš potez i primorati vas da promenite plan.

Isto tako, i šut je promenjen, ili bolje rečeno, unapređen. Novi sistem tajminga deluje prirodnije nego prošle godine. NBA 2K je već odavno napravio šut svojevrsnom mini-igrom u kojoj morate da pogodite pravi trenutak, ali ove godine taj osećaj je bolje uklopljen u sam tok akcije. Nema više toliko osećaja da se borite protiv linije koja vam meri jačinu šuta na ekranu umesto da pokušavate da pogodite koš. Naravno, i dalje je potrebno vreme da se naviknete na animacije pojedinačnih igrača, jer nije svaki šut isti, ali kada jednom uhvatite ritam, pogoci zaista umeju da pruže ono zadovoljstvo zbog kojeg se vraćate. Zakucavanja su dobila svoj novi sistem, što je promena koju sam iskreno očekivao mnogo ranije. Kada krenete prema obruču, tajming sada ima još izraženiju ulogu, pa zakucavanje nije samo pitanje toga da li ste uspeli da prođete pored protivnika. Morate da završite akciju kako treba, naročito kada je odbrana blizu. Kada uspete, osećaj je odličan, ali kada pogrešite u trenutku kada ste već videli sebe kako zakucavate preko čitave ekipe, ume da bude poprilično bolno. I upravo zbog toga ovaj sistem daje malo više napetosti situacijama koje su ranije bile prilično rutinske. Kada smo već krenuli o pojedinačnim promenama, dribling je takođe unapređen. Lopta deluje slobodnije, promene pravca su responzivnije, a animacije se bolje nadovezuju jedna na drugu. Najvažnije je što više nemate toliko izražen osećaj da ste pritisnuli određenu komandu i sada samo čekate da igra završi animaciju. Reakcija je brža i preciznija, što je naročito važno protiv kvalitetnih odbrambenih igrača. Naravno, ovo ne znači da ćete preko noći postati Kyrie Irving. I dalje morate da naučite šta vaš igrač može, koje poteze poseduje i koliko prostora imate pre nego što vas odbrana zatvori.

I sada kada uzmemo sve promene i stavimo na papir, možemo videti da je igra stvarno unapređena u odnosu na prošlu godinu, toliko da možemo da kažemo da ovogodišnje izdanje vredi. Ali najveća ironija ovogodišnjeg izdanja, ili možda bolje rečeno, svakog do sada, jeste što se vidi koliko Visual Concepts ume da napravi odličnu košarku, a zatim koliko često sam sebi zakomplikuje život svime što se dešava van parketa. Kada igram običan meč, bilo da je to Play Now, MyNBA ili neka od drugih opcija, veoma je lako zaboraviti na sve probleme serijala. Animacije, publika, komentatori, prezentacija i način na koji se igrači kreću zajedno daju utakmici veoma uverljiv televizijski osećaj. Igrači su takođe sve prepoznatljiviji po načinu na koji igraju, a ne samo po modelima i statistikama. To je jedna od stvari koje mi se kod NBA 2K serijala poslednjih godina najviše dopadaju. Kada uzmete različite zvezde, zaista imate osećaj da menjate stil igre. Neko će dominirati fizičkom snagom, drugi će vas uništavati šutem spolja, dok će treći konstantno pokušavati da vas izbaci iz ravnoteže driblingom. Dodatne animacije i ProPLAY tehnologija samo pojačavaju taj utisak. I sada, kada sve ovo pišem, pitam se, da li sam isto ovo pisao i prošle godine, i sećam se da jesam. Mada, nije kao da treba da se čudimo tome, jer svake godine bude sve ovo unapređeno, svake godine se približavamo tom savršenom obliku simulacije, a ova godina nije ni

Mada, promene su kul, ali nije sve šta sadrži NBA 2k27. Kao i svake godine, Visual Concepts je odlučio da nam ponudi neverovatno puno sadržaja. Ako ste neko ko voli da provodi stotine sati u jednoj sportskoj igri, teško je reći da ćete ostati bez stvari koje možete da radite.

MyCAREER je ponovo jedan od centralnih modova, a ove godine pokušava da ode još malo dalje nego prošle godine sa pričom i novim načinima igranja. Glavna kampanja, Fire & Concrete, sastoji se od jedanaest poglavlja i prati vašeg MyPLAYER lika kroz klasičan put od početnika do NBA zvezde. Priča je, kao i obično, miks košarke, drame, rivalstava i velikog broja scena koje vas povremeno odvlače od samog terena. Nekome će to biti zanimljivo, dok će drugi želeti samo da preskoče sve i nastave sa igranjem utakmica. Meni je ipak zanimljiviji dodatak MyCAREER Eras. Umesto da se vaša karijera odvija samo u savremenoj NBA ligi, možete da se vratite u različite istorijske periode i igrate u okruženjima koja predstavljaju različite ere NBA košarke. Možete da se susretnete sa legendama kao što su Michael Jordan, Magic Johnson, Larry Bird, Shaquille O’Neal ili Kobe Bryant i da svog igrača ubacite u potpuno drugačiji istorijski kontekst. Ovaj mod ima potencijal da bude jedan od onih u koje ćete se vraćati dugo nakon što završite glavnu MyCAREER priču, jer sama ideja da svog igrača ubacite u različite ere otvara veliki broj mogućnosti. Posebno mi se dopadaju izazovi vezani za određene istorijske igrače i trenutke, jer vas ne teraju samo da pobedite utakmicu, već da pokušate da ostvarite određene ciljeve Još jedna veoma kul i velika novost jeste mogućnost kooperativnog igranja MyCAREER-a. Prvi put možete da prođete deo ovog iskustva zajedno sa prijateljem, što je logičan potez za serijal koji već godinama ima ogroman fokus na društvenom aspektu. Ipak, ova funkcija nije baš onoliko slobodna koliko biste možda očekivali. Drugi igrač ima određena ograničenja u odnosu na glavnog lika, pa saradnja više deluje kao zanimljiv dodatak nego kao potpuna zajednička karijera u kojoj obojica imate identičan status.

Tu je ponovo i The City. Ako ste igrali prethodne NBA 2K igre, veoma dobro znate šta da očekujete. To je veliki društveni prostor u kojem možete da se krećete, igrate uličnu košarku, srećete druge igrače, kupujete kozmetiku i pristupate različitim aktivnostima. Dobra vest je da je ovogodišnji City kompaktniji, pa više ne morate da trčite preko pola virtuelnog grada samo da biste stigli do sledećeg zadatka. To možda zvuči kao sitnica, ali zapravo je veoma korisna promena. Još važnije, The City je sada co-ed prostor, pa muški i ženski MyPLAYER likovi mogu da se sreću i igraju zajedno u istom društvenom okruženju. To je promena koja je dugo bila tražena, a konačno omogućava da ženski avatar bude deo tog iskustva na mnogo prirodniji način. Ipak, integracija ženskih likova nije jednako duboka u svim modovima, što znači da postoji osećaj da je ovo tek prvi korak, a ne potpuno zaokružen sistem.

MyNBA je možda mod koji će najviše ceniti igrači koji ne žele da troše vreme u The Cityju i MyCAREER-u. Oduvek je bio jedan od najdubljih franchise modova u sportskim igrama, a NBA 2K27 nastavlja da ga proširuje. Najzanimljiviji dodatak je MyNBA Legacy, koji omogućava još detaljnije upravljanje istorijskim kontekstom lige i timova. Možete da se igrate sa različitim erama, rosterima i pravilima i praktično napravite svoju alternativnu istoriju NBA lige. Upravo u ovakvim modovima NBA 2K27 pokazuje koliko je sadržajno bogat. Ako želite samo da odigrate brzu utakmicu, možete. Ako želite da napravite sopstvenu NBA dinastiju, možete. Ako želite da napravite igrača i provedete stotine sati u njegovoj karijeri, možete. Ako želite da se vratite u istoriju NBA lige i promenite neke od njenih najpoznatijih trenutaka, možete i to. MyTEAM je, očekivano, ponovo tu. Sakupljate kartice igrača, pravite ekipe i pokušavate da sastavite što bolju postavu. Kao mod sam po sebi, MyTEAM ume da bude veoma zabavan, naročito kada volite da eksperimentišete sa različitim igračima iz različitih era. Problem je što je ovo i deo igre u kojem se najjasnije vidi koliko su mikrotransakcije postale sastavni deo NBA 2K iskustva.

VC, odnosno virtuelna valuta, ponovo je svuda. Možete je zaraditi igranjem, ali napredovanje je dovoljno sporo da ćete povremeno imati osećaj da vas igra suptilno gura prema prodavnici. Želite brže da razvijete MyPLAYER? VC. Želite bolju opremu? VC. Želite određene kozmetičke stvari? Ponovo VC. Naravno, možete igrati bez dodatnog trošenja novca, ali tempo napredovanja i količina sadržaja koji je vezan za valutu teško mogu da se ignorišu. To je posebno problematično u MyCAREER-u, jer je frustrirajuće kada odličan košarkaški sistem bude vezan za ekonomiju koja vas stalno podseća da možete da ubrzate proces dodatnom kupovinom. Game Informer je upravo mikrotransakcije izdvojio kao jednu od najvećih slabosti NBA 2K27, uz napomenu da čak i pojedini single-player delovi nisu potpuno izolovani od ovog sistema. A onda su tu i reklame i prezentacija koja ume da bude previše agresivna. NBA 2K27 želi da izgleda kao kompletan NBA svet, što uključuje televizijske prenose, reklame, sponzore i sve ostalo što vidimo oko pravih utakmica. Problem nastaje kada neke od tih stvari postanu prepreka između vas i same igre. Nekada samo želite da odigrate utakmicu, a pre toga morate da prođete kroz nekoliko ekrana, animacija ili scena koje ne možete odmah da preskočite.

Grafički, međutim, teško je pronaći mnogo razloga za prigovor. NBA 2K27 izgleda odlično na Xbox Series X. Modeli igrača, osvetljenje arena, animacije lica, publika i detalji na parketu i oko njega zajedno stvaraju jednu od najubedljivijih sportskih prezentacija koju trenutno možete dobiti. Posebno kada igrate iz televizijske kamere, vrlo lako možete zaboraviti da gledate video-igru. Naravno, kada se kamera približi, vide se pojedine nesavršenosti, ali celokupan utisak je i dalje impresivan. Isto važi i za zvuk. Komentatori, publika, zvuci patika na parketu, udarac lopte o obruč i reakcije tokom zakucavanja zajedno čine utakmicu veoma živom. Soundtrack je, kao i svake godine, veliki deo NBA 2K identiteta, mada je naravno stvar ukusa da li će vam ovogodišnji izbor pesama odgovarati. Ono što je važnije jeste da prezentacija ne deluje kao dodatak utakmici, već kao njen sastavni deo.