Marvel Tokon: Fighting Souls – Recenzija – Marvel univerzum u spektakularnom fighting anime izdanju

Arc System Works (ASW) je kompanija koja je prešla veoma zanimljiv put tokom prethodnih tridesetak godina. Tokom devedesetih su bili izazivač koji je sa svojim malim, ali originalnim Guilty Gear-om ciljao na gigante borilačkih igara, Capcom i SNK. Tokom dvehiljaditih, iako još uvek nisu ostvarili značajan uspeh na konzolama, uspeli su da se nametnu u japanskim arkadama i Guilty Gear je postao poštovan serijal među entuzijastama, poznat po kvalitetu, ali i veoma dubokom borilačkom sistemu i visokoj egzekuciji. Situacija je počela polako da se menja tokom sledeće generacije kada su razvili inovativnu tehniku 3D anime grafike i počeli da prave pristupačnije igre. To im je donelo lukrativnu saradnju sa Bandai Namco-m iz koje smo dobili fantastični Dragon Ball FighterZ, i to je bila prelomna tačka za ASW da konačno dobiju ugled i poštovanje koji su toliko želeli (i odavno zaslužili), i pridruže se svojim višedecenijskim uzorima.

To ih je konačno dovelo u vezu sa Sonijem, čija je ideja bila da se napravi borilačka igra sa likovima iz Marvel stripova, ali uz japanski twist. Ono što se prvo izdvaja su vizuelni dizajn i stil grafike. ASW je odavno doktorirao 3D anime grafiku, i Tokon je apsolutni praznik za oči. Sve pršti od specijalnih efekata, projektili lete na sve strane, a nije redak slučaj videti i po 5-6 likova istovremeno na ekranu. Ovo poslednje može da utiče i na preglednost igre jer u žaru borbe nije uvek lako diferencirati koji je borac trenutno aktivan.

Najveća vrlina Tokona je njegov roster. Iako 20 likova zvuči malo za tag igru, to nadoknađuju njihov izbor i raznovrsnost. Tu je naravno standardna ekipa fan favorita poput Spajdermena, Iron Man-a, Hulka, Wolverine-a i Doom-a, ali ovde ćete videti i solidan broj debitanata u žanru poput Magik, Loki, Blade-a, Peni Parker i Carnage-a. Pored toga, ni redovno viđena ekipa nije uvek prisutna u njihovim klasičnim iteracijama. Titulu Black Panther ovde drži Shuri, a Ghost Rider je Robbie Reyes. A kako je glavna ideja bila “japanizacija” Marvela, Iron Man oklop sada ima detalje koji neodoljivo podsećaju na Gundam robota. Posebna atrakcija je Deadpool koji svoje moći probijanja četvrtog zida koristi da “pozajmi” najpoznatije poteze iz drugih poznatih borilačkih igara.

Premisa igra je jednostavna i ne odstupa mnogo od mnogih drugih borilačkih igara i anime klišea. Moćni borac iz svemira, ni manje ni više nego šampion celog univerzuma, želi da testira najmoćnije heroje planete Zemlje, i ako se ne dokažu, njihova planeta će biti zbrisana. Kako to obično biva, heroji se dele na timove i odmeravaju snage za čast da se suoče sa Šampionom. Story mod je prilično jednostavan i ispričan je kroz kombinaciju sekvenci stripskih stranica i animiranog filma, uz povremene borbe gde kontrolišete vaš tim.

Tokon ima standardnu kontrolnu šemu Light, Medium i Heavy napada koji se tradicionalno vezuju jedni u druge po uzlaznom redosledu snage, ali ono što najviše diferencira likove, njihov glavni gimmick, se izražava kroz U taster. Za Spajdermena su to njegove mreže pomoću kojih može brzo da se kreće po areni i hvata protivnike, Loki kao trickster može kroz iluzije da prevari protivnika i navode ga na grešku, a možda i najinteresantniji je Green Goblin sa glider-om koji je fenomelano integrisan u njegov moveset.

Kako već današnja vremena nalažu, igra poseduje i jednostavnu kontrolnu šemu koju je već ugrađena u standardnu i koju je ASW već koristio u njihovim predhodnim igrama. Dovoljno je da mashujete dugme iste snage i vaš lik će izvoditi jednostavne kombinacije koje se završavaju probijanjem zida ili jačim specijalnim napadom, a individualni specijalni napadi se izvode na držanje nekog pravca i special tastera. Novim igračima će pomoći i veoma detaljan (ali i iscrpljujući) tutorial koji u sitna crevca objašnjava sve osnove borilačkih igara, ali i specifičnosti Tokona.

Ono što Tokon najviše izdvaja od drugih tag fightera je to što ceo tim deli isti health bar. Ovo bi, makar u teoriji, trebalo da malo olakša stvari jer je moguće igrati ceo meč sa samo jednim likom, dok ostali mogu da služe isključivo kao asistencije. Assist komande se razlikuju u zavisnosti od toga kako ste pozicionirali svoju ekipu pre početka meča (shooter, vertical i assault), ali i razvoja situacije tokom njega. Na početku nemate pristup svim borcima, već su dostupni samo dvoje, a dodatne otključavate ako uspete da izvedete kombo koji se završava lansiranjem protivnika u drugu arenu ili nakon što izgubite rundu.

Iako možete ceo meč igrati sa samo jednim likom, otključavanje ostalih je bitno jer vam to povećava health bar, daje dodatne upotrebe assist napada koji su izuzetno bitni da pokrijete nedostatke lika koji je trenutno u areni, držite protivnika pod konstantnim pritiskom i ostvarite veći damage. Još jedna izuzetno bitna sistemska mehanika je Crossover koji omogućava da borac koji je pod protiskom može da odbije napade protivničkog tima, ali uz određeni rizik jer protivnik može da ga kontrira sa Crossover Reflect-om kojim “rastura” njegov tim i privremeno mu onemogućava sve asistencije. Ovo mnogo doprinosi dinamici borbe i trenuci kada u toku meča uspete da prodrete u psihu protivnika i pravoremeno ga kontrirate su izuzetno zabavni i mogu totalno da promene ishod meča.

Dubina igre i ono oko čega će se najviše ogledati meta igre i ekspresija veštine igrača se najviše ogledaju u tome što nakon assist napada asistent ostaje u areni još nekoliko sekundi tokom kojih možete da odlučite da li želite da ga potpuno uključite u borbu, i da tokom tog vremena aktivirate specijalni napad glavnog lika koji će taj ulaz bezbedno da pokrije. Sve ovo zvuči, i jeste komplikovano, ali kako je igra generalno pristupačna i ne zahteva visok nivo egzekucije, donosi preko potrebnu dubinu koja je potrebna posvećenijim igračima.

Multiplayer mod je takođe urađen u maniru koji je ASW odavno počeo sa Guilty Gear Xrd igrama, gde vodite svog chibi lika kroz poznate lokacije Marvel univerzuma i tražite slobodne arkadne aparate gde ćete se suočiti sa protivnikom. U 2026. godini je ovo možda malo i luckasto jer su odavno stasale generacije koje arkadni aparat uživo nikada nisu ni videle, ali je i dalje simpatično i nostalgično iskustvo.

Multiplayer je trenutno i najproblematičniji aspekt igre. Matchmaking nekada može da potraje i po 10 – 15 minuta, a i kada počne meč rollback nekada vraća preveliku količinu frejmova da bi iskustvo bilo ugodno, pogotovo ako je u jednačinu uključena PC verzija igre. To delimično može da se reši isključivanjem crossplay opcije, ali ne i potpuno otkloni. PC verziju prate i mnogi problemi po pitanju performansi zbog veoma agresivne DRM zaštite. ASW je već rekao da rade na tome, ali je šteta već učinjena jer su prve nedelje kritične za sticanje jake baze igrača i ovakvi problemi u startu mogu da odseku noge igri koja bi trebalo da dugi niz godina živi od multiplayera.

Zahvaljujemo se PlayStationu na ustupljenoj igri za potrebe recenzije