Los Anđeles je grad u kojem možemo da dobijemo inspirativnu priču iz sveta kriminala gde se meša mnoštvo likova iz raznih staleža. Suštinski ništa novo, ali kada se tog posla prihvati dobar zanatlija koji poznaje i voli žanr, poput režisera Barta Lejtona, filmofili i poklonici trilera imaće čemu da se raduju tokom tanke februarske ponude.
Od uvodnog kadra gde na nebesima iznad grada koriste dron, koji se rotirajući oslikava noćni život Los Anđelesa, koji isijava svojim hipnotišućim neonom i konstantnim saobraćajem i stavlja nam na znanje da ovaj grad nikada ne spava. Odmah vidimo da kameramen, Erik Vilson (Paddington serijal, Better Man, The Submarine) priprema stilizovanu poslasticu, u kojoj ćemo videti sav sjaj i bedu tog grada.
Film započinje tako što pratimo tipa (Kris Hemsvort) koji se sam šiša i sređuje unutar svojeg stana pod osvetljenjem neona i teško diše i sprema se za opasni zadatak. Istovremeno vidimo i ženu (Hali Beri) koja se budi iz sna, uznemirenu i dok polaže svoju šaku da vidi aplikaciju koja joj govori da je spavala previše kratko, a imamo i uvid u razne knjige o samopomoći i nalaženju sreće. Dva rođaka, Samija, koji je stariji i iskusniji (Pajman Maadi) u poslu čuvara-kurira, dijamanata od milionske vrednosti. On uvodi svog mlađeg rođaka Alija (Babak Tafti) u posao, koji je vidno nervozan, i koji sa sobom nosi stari kolt revolver. Dok se sve ove priče mešaju, ide ženski glas, veštačke inteligencije koja širi poruke o boljem sutra i talasu pozitivnosti koji nadolazi.
I onda to sve kulminira intenzivnom pljačkom, koja nam razotkriva da je tip sa početka pljačkaš, Majk (Kris Hemsvort), metodičan lopov koji cilja bogataše, i pedantno isplanira svaku od pljački, ne ostavljajući bilo kakvu vrstu tragova za sobom. Susret sa Samijem i Alijem, će Majka, skoro koštati života. Počeće da preispituje svoju karijeru kriminalca i doći će u sukob sa svojim šefom, Lovom (Nik Nolti je živ!) i odustaće od poslednje pljačke u Santa Barbari.
Dobijamo veći fokus na ženu, ona se zove Šeron (Hali Beri) koja je prešla pedesete i radi u osiguravajućem društvu i klijenti su joj imućni bogataši. Ono što možemo videti da zbog vrste posla, ona mora da koristi kreme da izbeljuje svoju kožu, da se oblači provokativno i da koristi svoj intelekt i seksualnost da bi sredila klauzulu osiguranja kod potencijalnog klijenta Stivena Monroa (Tejt Donovan) koji ne trza od toga da joj se otvoreno nabacuje. Istovremeno očekuje i unapređenje u punokrvnog partnera, ali njen šef Mark (Pol Adelstin) joj godinama maše tom fiktivnom šargarepom unapređenja.
Istovremeno detektiv Lu Lubesnik (Mark Rafalo) sklapa kockice i pokušava da uđe u trag Majku, jer jedini u policiji ima teoriju kakav je pljačkašev modus operandi. I predviđa gde će mu biti sledeća pljačka. Pored toga dobijamo uvid da je njega pregazilo vreme, da ne koristi modernu tehnologiju i da nije baš na dobrom glasu u policiji, iako ga njegov partner Tilman (Kori Hokins) jedini podržava u njegovim teorijama. Majku se stvari u životu menjaju kada upoznaje i devojku pod imenom Maja (Monika Barbaro) i to otvara pogled na mogućnost novog života.
Da popričamo o bogatom kastingu koji smo dobili, jer oni nose šablonsku priču i arhetipske likove koje smo videli mnogo puta pre ove. Kris Hemsvort osim uloge Tora, u Osvetnicima i raznim sporednim filmovima iz Marvel Univerzuma. Tehnički nikada nije dostigao status zvezde. Većina pokušaja na tom polju se završila neslavno, uzmite za primer MIB: International, Bad Times at the El Royale i maestralnu Furiosu.
Njegov Mark je zanimljiv usamljeni vuk, iako je vidno inspirisan antiherojima iz klasičnih naslova poput Thief, The Driver i skorašnjeg Drive. Po prvi put vidim da Hemsvort, ima nijanse u izgradnji lika koji ima vid blagog autizma sa kompulsivnom željom da sve drži pod kontrolom i da bude uredno.
Kada se stvari zahuktaju i počne akcija, ima upečatljiv prisustvo i šteta je što film nije podario više takvih scena. Režiser Lejton je našao inspiraciju u ultimativnom stilizovanom kriminalističkom klasiku HEAT i liku kojeg je igrao Bobi De Niro. Ali umesto preslikavanja već viđenog arhetipa, iskalkulisanog, i hladnog tipa koji ima kodeks, odlučio se da Hemsvortu podari i najteži zadatak, a to je da bude human, i dopadljiv. To se da najbolje videti iz scena koje deli sa Majom, koju glumi Monika Barbaro.
Nužno njihova romansa nije baš najoriginalnija, niti su dijalozi između Majka i Maje inspirativni ili šmekerski, ali Monika Barbaro i njeno prisustvo koje je toliko prirodno, uveriće vas da ona može da dopre do čoveka koji ima hiljade zidova izgrađenih oko sebe. Njoj to svakako ide u prilog, jer ima jako prisustvo, i to nam daje do znanja da imamo jednu veliku glumicu u nastajanju i čiji rad treba ispratiti.
Mark Rafalov detektiv Lu, je već nešto što smo videli od njega u pređašnjim ulogama policajaca. Čangrizav je i slomljen od strane sistema koji ne ceni njegovu marljivost i predanost poslu. Ali kad god se pojavi u sceni, on pleni, mislim sve već znate u vezi njegovog lika, ali ipak to nije klasičan stereotipni automatizam ponavljanja jedne te iste uloge. Mnogo je jaka scena, pridodajem da nije spojler, jer su ubacili u trejleru, kada se Lu i Mark sretnu i opušteno krenu da pričaju o omiljenim trilerima. Mark kaže da mu je omiljeni krimić Bullit sa Stiv Mekvinom zbog jurnjavi, dok se Lu na to nadovezuje i kaže da je ovaj previše mlad da bi znao za taj film. I da mu je ipak draži sa Mekvinom, The Thomas Crown Affair, jer je lopov tu uglađen i metodičan. Ovo su zapravo sitni omaži bitnim naslovima, ali oduvek sam voleo kada se ubace reference na već postojeća dela.
Pored njih tu je i Nik Nolti, za kojeg sam mislio da se penzionisao. Njegov lik Love (na engleskom Money) je poput kakvog reptila koji jedva diše i samo što ne ispljuje svoje poslednje reči, ali jedna stvar mu je najbitnija, a to je da posao ide dalje i da se novac obrće. Pošto mu je Mark otkazao pljačku, Lova dovodi mladog bajkera kriminalca Ormona, kojeg igra Beri Kjogan, Ako želite nestabilne antagoniste, Kjogan je pravi glumac za to. Ne dobija dovoljno dijaloga, ali kroz fizičko prisustvo i frenetične akcione scene. Unosi dovoljno jak utisak opasnosti koji utiče na sve glavne likove. Simpatičan je detalj što nosi bajkerske kombinacije prenaglašene ružičaste boje pomešane sa grimiznom.
Istiće se i Hale Beri u ulozi Šeron. Kao što sam spomenuo, ovo je uloga za osobu njenih godina, jer ima jedan detalj kada joj šef kaže imaš 53. godine, šta je to da sačekaš još malo na napredovanje. I na jedan iskren način prikazuje kako u kapitalizmu prolaze žene kada dostignu određene godine i kako ih neće shvatiti ozbiljno za promocije, čak i da su najbolje radnice na svetu i da im zarađuju dovoljno novca. Pride njen lik je dosta toga proživeo u životu i Berijeva to uverljivo iznosi kada dođe u kontakt sa preostalim likovima.
Pojavljuje se tu još sijaset drugih likova, na primer partner od Lua, koji je slabo iskorišćen u priči, pogotovo u poslednjem segmentu. Takođe i kapetan policije koji se sudara sa Luom u vezi istrage jer mu kvari statistiku rešenih slučajeva. Moglo je tu štošta još da se doradi u vezi karakterizacije, ali mislim da je Bartu Lejtonu, bilo mnogo bitnije da napravi priču koja je svedena, i da funkcioniše sa tolikim brojem likova. Početak, razrada i kraj. A ponekada su takvi filmovi sami po sebi dovoljni da učine iskustvo gledanja istih vrlo dobrim.
Lejton takođe otvoreno radi i daje omaže, na način na koji sigurno režira akcione scene u vozilima i na mesta i scene koje podsećaju na prethodno pomenute klasike. Scene akcije su prepune tenzije, i jasno su koreografisane i osetićete kako se adrenalin diže i brinućete, šta će sledeće snaći naše heroje. Kroz siguran scenario, sa jako malo masti. Lejton dozvoljava da se svi likovi izgrade i da ostvare odnose. Nema žurbi, i uplivi akcije su neosetni, ali bih voleo da ih je bilo još par, jer imam neki predosećaj da su mu rekli, možeš dotle da trošiš budžet, a za više nemamo. Očekivao sam da će u svakom momentu uslediti neki neočekivani obrt, koji recimo vole da rade u poslednje vreme u novijim naslovima, međutim taj momenat nikada nije došao i to je došlo poput osveženja.
I sam grad je maksimalno iskorišćen da ispripoveda priču o velikom problemu koji ga je snašao. Sa jedne strane vidimo bogatstvo i razne parole koje su napisane po bilbordima koji prikrivaju grad i prizivaju sreću i nadu u bolje sutra. A onda u jednom trenutku vidimo da taj istri grad pati od gomile nezaposlenih ljudi koji jedva sklapaju kraj sa krajem i žive na ulici.
Jedna od centralnih tematika zašto su svi naterani na kriminal jeste ta trka sa kapitalizmom, gde čak i da ste najbolji u svojem poslu, uvek vam visi mač o glavi koji vas lako može baciti na tu istu ulicu. Nisam baš siguran da je film najbolje opravdao odluku da se likovi ogreznu u životu zločina da bi imali bolji i sigurniji život. To će verovatno neki drugi naslov i režiser uraditi efektivnije.
I šta bi jedan film bio bez zaista maestralnog albuma koji je osmislio namenski za film, muzičar Blanck Mass. On već godinama gradi karijeru avangardnog elektronskog muzičara koji je posle nekolicine albuma, prešao da radi muziku za filmove. I ovo je jedan prelep omaž osamdesetima i devedesetima, pulsirajući sintovi, efekti koji vrište kao poput guma koje će goreti dok se jure na ulicama Los Anđelesa i poput otkucaja srca, izgradiće neverovatnu atmosferu.
