Tormented Souls 2 – Recenzija – Savršenstvo Old School horora za novo doba

Survival horor scena možda nikada nije bila u boljoj situaciji. Fanovi imaju nikada lakši i pristupačniji pristup klasicima sa starih generacija konzola, ali isto tako dobijamo relativno redovno i dalje velike AAA naslove kao što su Resident Evil, Silent Hill, Cronos, i tako dalje. Možda pravo zlato leži u redu između starih nama dragih klasika i novih modernih verzija. Zahvaljujući velikom broju nezavisnih studija, dobijamo zaista fantastične igre koje se nekada čini pojave niotkuda i potpuno osvoje naša srca. Eh, ali kako i ne bi, verovatno sve ide na kartu da su naše malko starije generacije koje su se prvobitno zaljubile u ovaj žanr igrajući se još na Sega Dreamcast i Sega Saturn, sada nešto matoriji i imaju znanje i želju da sami naprave igre žanra koji ih je oduševio kao klince. Podžanr survival horora u smislu retro inspirisanog horora koji ima sve moderne mehanike ali igra na kartu nostalgije je definitivno jedna od mojih omiljenih gejming tvorevina.

Tormented Souls 2 od razvojnog tima Dual Effect je indie nastavak popularnog prvog dela iz 2021. godine. Vi se vraćate u ulogu Caroline Walker koja je preživela horor Wildberger bolnice iz prvog dela,  uspevši da spasi svoju sestru Anu.  Caroline se nada posle preživljenog užasa mirnom životu, ali nažalost stvari ne idu po planu. Njenu sestru proganjaju vizije smrti i nasilja, koje je navode da crta uznemiravajuće crteže koje prelaze u realnost. Očajna da pomogne svojoj sestri, Caroline je vodi u zabačeni grad Villa Hes koji se nalazi duboko u planinama Čilea. Nakon dolaska, sve deluje u redu, i osmesi i prijatni komentari manastirskog osoblja  joj daju nadu da možda dolaze bolji dani za njenu sestru i nju. Naravno kako to biva, stvari polaze veoma brzo  po zlu, i isto tako veoma brzo isto kao i u prvom delu, Caroline se budi iz nesvesti u veoma neugodnoj poziciji, sama u tamnoj prostoriji, i na njoj je da istraži novu sredinu u kojoj se našla i pokuša da spasi ponovo svoju sestru.

Tormented Souls 2 je isto kao i prethodnik survival horor igra koja odaje poštovanje klasicima kao što su Resident Evil , Silent Hill, Alone in the Dark koji smo igrali na Sega Saturn i Playstation konzolama. Ne samo što odaje poštovanje, nego je i veoma jasno inspiracija i razlog zašto ova igra i postoji. Da se igrači vrate u zlatno doba kada su prvi put iskusili osećaj pravog horora u medijumu video igara, ili bar većina tj. mnogi od nas. Tormented Souls 2 prenosi osećaj, atmosferu, akciju, kretanje i zagonetke koje poznajemo, ali joj daje svežu šminku Unreal Engine-a. Ukoliko ste kojim slučajem preskočili prvi deo, pa naravno prvo bih preporučio da ipak odigrate, ali kao drugo ukoliko ste u frci sa vremenom nemojte očajavati jer iako je ovde hronološki nastavak u pitanju, možete komotno igrati drugi deo bez neke potrebe da znate šta se dešavalo u prvom. Naravno poželjno je, radi boljeg razumevanja dešavanja ali i nije neophodno. Tormented Souls 2 je igra za sebe, i sa svojom novom lokacijom iskustvo samo za sebe.

Već od samog početka igranja udara vas u lice kao malj brutalnost igre, ali i “tenkovsko” upravljanje karakterom, kao “starih dobrih dana”. Da, tada baš i nismo imali dva analoga da fino i šarmantno upravljamo protogonistom kao što to radimo u modernim igrama, već se to većinski radilo dobrim starim d-pad dugmićima. Vaš karakter ide gore-dole, levo-desno u zavisnosti od “strelice” koje stisnete a kamera ostaje manje više fiksirana u sceni. Tako imate osećaj kao da upravljate vozilom a ne ljudskim bićem, ali ovo je naravno svesna dizajnerska odluka koja upravo daje poseban šmek ovoj igri. Ne znam koliko se snalaze nove generacije gejmera sa ovakvim kontrolama, ali ja sam se veoma brzo navikao i istrenirao mozak da se vrati koju dekadu u nazad. Sve se to veoma brzo zaboravlja odnosno prihvata zbog bogatstva drugih stvari koji se dešavaju oko vas. Ponekad u toku borbe, kada vas napadne više monstruma, bićete podsećeni nespretnom prirodom ovakvog načina kretanja, ali to se izuzeto brzo zanemari.

Caroline će u ovoj kompleksnoj vili-manastiru koja je protkana religioznim hrišćanskim motivima da radi sve ono što očekujemo od ovog žanra. Ukoliko ipak niste dobro upoznati, ono što je stub survival horor igara, novih ili starih, je inventar management, istraživanje mape u metrovenija stilu, rešavanje zagonetki, mozganje, između svega toga brutalna i krvava akcija. Vaš put kao Caroline manje više počinje u manastiru koji ima pregršt lokacija u sebi, ali će vas igra sprovesti još kroz neke druge. Tako ćete imati priliku još da preživite horor zapuštenog tržnog centra i napuštene škole. Svaki deo sa svojom dubokom atmosferom i moram reći pravim vizelnim spektaklom. Jedna od stvari koja definitivno takođe odmah udara oči je količina detalja koji se mogu pronaći u svetu. Da, upravljate protogonistom onako iz “drugog lica” i ne možete da kontrolišete položaj fiksirane kamere, da istražite svaki ćošak u detalje, ali količina detalja koji su dočarani u svetu vas svakako teraju da se osećate kao da se nalazite u jednom živom svetu.

Već početna lokacija manastira oduševljava jednostavnom količinom objekata u svetu, i detalja koji dočaravaju na fenomenalan način nelagodnost prisustva u ovom tamnom univerzumu. Bilo bi vam lako oprošteno da mislite da igrate neku visokobudžetnu AAA igru jer su detalji sveta više nego impresivni. Čini se kao da je svaki milimetar sveta sa pažnjom ručno sastavljen, od natrpanih soba sa različitim knjigama, ormarima, slikama, srednjevekovnim objektima, pa do suptilinijih detalja izgužvanog tepiha, prašine, izlomljenog patosa, izmeta goluba i tako dalje. Ceo svet je taman, i osvetljenje igra veliku ulogu. Tek po neko svetlo, sveće i vaš upaljač, će se pobrinuti da bar malo pobegnete od smrtonosne tame. Za vizelno sastavljen svet u Tormented Souls 2 možemo samo da se poklonimo i zaista mnoge druge samonazvane AAA igre bi mogle samo da zavide ovom produkcijskom kvalitetu.

Ovaj vizuelno za oči prijatan svet je takođe protkan svim mehanikama survival horor igara na koje ste navikli. Tako ćete trčati napred nazad i svaki put biti za korak dalje neko inače. Iako se često vrtite na neki način u krug, uvek se pronađe po jedan detalj koji će vas za korak sprovesti dalje u priči. Inače jeste celokupna igra neka vrsta velike zagonetke i progres je čvrsto vezan za isto. Često nailazite na zaključana vrata koja zahtevaju specijalni ključ, ili su zaključana “sa druge strane”. Zagonetke su izuzetno slojevite i ponekad ni malo lake, u stilu starih dana. Nadam se da ste spremni na mozganje jer će se to svakako očekivati od vas. Stvar veoma često nije jednostavna u pravcu, “aha pronašao sam ključ koji leži na stolu i njega mogu upotrebiti da otvorim vrata XY…“.

Slojevitost se odražava na korake između vašeg pronalaska lokacije ključa , na primer, i momenta do kojeg ga zaista možete upotrebiti. Blagi spoiler, ali u smislu boljeg objašnjenja, otvarate frižider u kojem pronalazite “ključ”, ali on ne leži jednostavno “na izvolte”, on je u ruci jednog zamrznutog tela. Da bi ste izvadili ključ morate prvo da pronađete delove za testeru, da odsečete zamrznutu ruku, pa ni onda još nije gotova priča. Smrznuta ruka se mora odmrznuti pa tek onda polazite u rešenje krajnje zagonetke koja je najteži stepen. U svrhu smanjivanja spoilera malko sam promenio tačne objekte i “šta – kako”, ali razumete da će pronalazak samo jednog objekta obuhvatiti jedan ceo talas kretanja i “to-do”-a dok ne stignete na cilj. I cela igra je protkana ovom poznatom mehanikom survival horora. Slojevitost je definitivno nešto što je srž doživljaja kako ove igre tako i sličnih u žanru.

Za kretanje kroz svet imate mapu na raspologanju, i nju koristite za neke osnovne smernice da se bar pomalo snađete u ovom lavirintu. Iako, mora se reći kada obrnete par krugova, osećate se kao kod kuće, i ove tamne hodnike užasa ćete poznavati kao vaš lični dom. Snimanje vašeg progresa je takođe mehanika koja je specialno prikrojena žanru. Umesto autosave sistema, checkpointa, ili još jednostavnijeg save dugmeta u vašem meni sistemu, ovde je moguće to odraditi samo na predestiniranim lokacijama na mapi. Slično poznajemo iz Silent Hill i Resident Evil serijala, gde pronalaskom pisaće mašine možete da sačuvate vaš progres u igri. Tormented Souls 2 i ovde dodaje još jedan sloj i dodatno ograničenje. Progres se može sačuvati samo na za to namenjenim lokacijama i to uz pomoć save kaseta koje čuvate u svom inventar sistemu i pronalazite ih po svetu. Naglasio bih samo da ovo važi za normal i najteži mode u igri, dok takozvani “assisted” mode sačuva svaki vaš napredak u igri autosave sistemom ulaska u novu sobu.

U svetu pronalazite različite objekte i resurse, koje možete da istražite u okviru vašeg inventar sistema. Ovi objekte možete ili naknadno spojiti sa drugima, ili iskoristiti direktno za dalji nastavak igre ili da saznate više detalja o priči odnosno svetu ovog horor sveta. Najčešu brigu ćete verovatno voditi o municiji i količini resursa za lečenje vašeg karaktera. To je svakako deo vaše virtualne torbe sa najviše fluktuacije. U borbi protiv groteskih čudovišta koristićete vatrena oružja i melee oružja, koja sahtevaju municiju u obliku eksera za ekser-pištolj ili municije za pumparicu.

Verovatno vam ovo sve napisano zvuči već poznato i viđeno iz sličnih igara prošlosti, i ukoliko je to tako sigurno ste već kupljeni pričitanim. Tormented Souls 2 je defintivno više nego dobar nastavak prvog dela. Ovaj put je sve na višem i jačem nivou kako to i dolikuje. Sa odličnim performansa koja je igra pružila na PC-u i više nego igrivim oblikom na Steam Deck-u (uz malo dodatnog čačkanja), Tormented Souls 2 je igra gde sam siguran da će fanovi žanra prosto uživati. Čak moram priznati da mi je teško pronaći neke prave mane, osim malo smotane prirode kretanja koja vas ometa u borbi, ali ipak daje nešto igri što je odvaja od ostalih. Nekada će biti frustrirajuće boriti se protiv brzih čudovišta, borba možda nije baš na nivou ostalih elemenata igre, ali paket koji je nama ovde isporučen je blizu survival horor perfekcije koliko je to moguće. Za priču će verovatno svako morati da odluči za sebe, i mislim da je u rangu prvog dela, može da prođe, ali nekako i nije najsvetlija tačka ovog doživljaja.

Zahvaljujemo se PQube na ustupljenoj igri za potrebe recenzije