Dosta vremena je prošlo otkad sam imala prilike da igram nešto tako lepo upakovano već u Early Access fazi. I ne samo da je lepo upakovano, već je i prezabavno, sa dovoljnom dozom izazova i zanimljivim mehanikama. I iskrena na budem, već sat vremena sedim i ne znam šta bih tačno rekla i kako bih uopšte krenula da opisujem Moonlighter 2. Očigledno, ne jer se radi o lošoj igri, već jednostavno nisam očekivala da se ovako lepo provedem igrajući roguelike dungeon crawler igru koja je ujedno i shopkeeper simulacija gde mogu da dekorišem svoju malu prodavnicu i putujem kroz dimenzije.
Ovo je toliko divna igra. Ozbiljno. Verujem da su fanovi prve igre iz 2018. godine jedva čekali ovaj nastavak. Ja s druge strane, nisam ni imala pojma o čemu se radi jer mi je prva igra nekako promakla.. Valjda sam tada opsesivno lutala ulicama League of Legends-a. To me nije sprečilo da isto tako opsesivno lutam ulicama Tresne, seoceta u kom odsedaju ljudi izbegli iz Rynoke, rodnog mesta našeg glavnog lika i trgovca, Willa. Zašto? Zato što ih je iz Rynoke proterao Moloch, međudimenzionalni kolekcionar koji hoće da se dočepa dimenzija upravo iz Willovog rodnog sela.. Will je inače svom selu doneo prosperitet tumarajući dungeon-ima i prodavajući ono što je u njima našao. Ironično, u istim je pronašao i put do drugih dimenzija pa se desilo to što se desilo i sada, u Tresni, Will ne uspeva baš da sastavi kraj s krajem, a njegovi prijatelji i komšije čeznu za svojom domovinom. Ni gospođa Scratch nije baš najsrećnija što Will ne zarađuje ništa, pa ga šalje u pustinju Kalina da nađe relikvije i prodaje ih. Tako se Will opet uposlio, pa je danju trgovac, a noću dungeon crawler.
Kalina nije tek jedna obična pustinja i njome vrebaju razna čudovišna bića koje Will mora da pobedi da bi nastvario dalje. Sve je strukturisano po principu “soba” (mada su to u ovom slučaju više plutajuća ostrva drugih dimenzija). Svaka soba ima određeni broj neprijatelja koje morate pobediti i nakon toga vas na kraju čeka kovčeg pun relikvija. Sobe možete vi birati i tako napredujete do Mini Boss-a i glavnog Boss-a, linearno. Na početku uvek imate izbor između tri putanje koje se kasnije često ukrštaju, ali opet, ne možete se vraćati nazad, pa, birajte pažljivo jer svaka soba ima nešto sebi posebno što vam mapa i pokazuje – da neke sobe imaju relikvije na kraju, ali druge imaju Perks (power up-ove), neke vam samo nude Weapon upgrade ili potion, a neke recept.
Neprijatelji dolaze u raznim veličinama, bojama i oblicima. Neki na vas bacaju vatru, drugi skaču, treći bacaju električne talase, magulne kugle. Sve zavisi od toga u kojoj dimenziji se nalazite, a trenutno ih u ranoj fazi igre ima ukupno tri. Kalina – pustinja; Galerija – zemlja robota; Aeolia – zemlja veštica. Ove druge dve morate tek otključati, doduše. Sve oblasti imaju unikatan dizajn i baš se lepo razlikuju. Zaista se vidi da je mnogo truda uloženo da atmosfera svake bude potpuno drugačija, polazeći od muzike, boja pa do dizajna samog mesta, neprijatelja i zamki (koje inače mogu da ubiju i vas i vaše neprijatelje). U Kalini sam se osećala kao da sam deo nekog drevnog plemena i da je na meni da sve odbranim, u Galeriji sam bila IT lik iz komšiluka, a u Aeolii sam se poistovetila sa vešticama, mada je poenta da se protiv njih borim, ali je atmosfera bila toliko čarobna, tako da.. Iskreno, o Aeolii bih mogla da pričam do sutra – kad sam po prvi put tamo kročila, mogla bih se zakleti da sam glasno uzdahnula od lepote tog mesta. Ako ste ikada gledali Ghibli filmove, ovde ćete osetiti taj vibe i bukvalno kao da ste kročili na lebdeće ostrvo Laputa. I sve je tako čarobnoo.. Ma, nemam reči, zaista. Galerija mi se najmanje svidela. Malo je, rekla bih, basic, bar što se tiče takve tematike.
Mini Bossevi su samo malo jači neprijatelji koje ste već videli iz prethodnih soba. Glavni Boss, s druge strane, dizajniran je posebno za svaku oblast. Posebni napadi, posebna muzika, posebno dizajnirana arena i neka quirky mehanika da ga pobedite. Recimo, u Kalini, da biste mogli da mu uopšte priđete, morate mu bukvalno davati golove odbijajući materijale koji vam padnu ispred. Nakon pobede dobijete relikvije i recept.
Relikvije imaju svoje quality brojeve i čim je broj veći, tu relikviju možete prodati za veću cenu. Isto važi i za njihov rarity – od common, preko uncommon, pa rare, epic i deluxe, što veći rarity, to bolja cena. One imaju svoje kletve – recimo u Kalini, relikvije mogu izgoreti druge relikvije u zavisnosti od toga gde je uperena strelica kada ih ubacite u ranac, u Aeolii neke mogu pretvoriti relikvije u kristale. Shvatate. Isto tako, razne vrste relikvija imaju svoje posebne moći koje mogu zavisiti od mesta gde ih stavite, efekata koje kombinujete i slično. Pomoću tih moći i kletvi, možete povećati quality broj i rarity relikvije. Sve možda zvuči prilično prosto, ali je mehanika jako zabavna i na neki način predstavlja vrstu slagalice gde možete izvesti neke lude combo-ove i interesantne kombinacije. Imate room for error, ali je i prilično lako slučajno ostati bez najdragocenije relikvije ako ne razmislite dovoljno dobro. Ako izgubite borbu, ne samo protiv Boss-a, već i u bilo kojoj drugoj sobi, kvalitet relikvija se “kvari”, ali dobra je stvar što se u Tresnu možete vratiti kad god vi želite.. pod uslovom da ste dovoljno vešti i brzi.
Perks su power up opcije koje dobijete kroz svaki dungeon. Ima ih više vrsta – fire, wound, foam, thunder, ice. Kroz jedan dungeon dobijete 2 random opcije perk-ova i do njih stižete kroz sobe. Pomoću nekih ćete i sami goreti neprijatelje, bacati gromove, lediti ih.. Kombinovanjem perk-ova često možete dobiti kul efekte ali zavisi šta vam bogovi RNG-a tog dana daruju. Nekad će i vas same slučajno pretvoriti u apsolutnog boga igre, pa će final Boss biti mačji kašalj. Tako da je mala zamerka to što sve te kombinacije treba još da se balansiraju, da ne bi bile ili jako dosadne, ili prosto prejake.
Weapon upgrade i potion sobe nemaju neprijatelje i tu su isključivo da bi vam malo pomogle. Potion sobu tek treba da otključate, ali je weapon upgrade tu od samog početka. A kad smo već ko oružja, Will je izvanredan borac, pa tako ume da barata s čak 4 vrste oružja. Minijaturni mač koji je prilično univerzalan i nije nešto posebno kada se radi o specijalnim moćima samog oružja; veliki mač koji treba stalno da oštrite pomoću sekundarnog attack-a kako bi uspeli da zadajete veći damage; koplje koje za sobom ostavlja svoje delove koje kasnije možete “pozvati” nazad i tako zadati damage; i bokserske rukavice s berserk/rage mehanikom gde vam je veći attack speed. Svako oružje možete dodatno poboljšati za novac i materijale nazad u Tresni. Ja sam iz nekog razloga baš dugo igrala koristeći samo veliki mač i prosto odbijala da probam i ostale opcije i to je bila jedna ogromna greška jer – svi su podjednako zabavni i playstyle se solidno razlikuje od oružja do oružja, ali baš zato mi je bilo teško da se kasnije naviknem na te razlike. Nikad više. A da. Pored tog glavnog oružja, imate i sekundarno – pušku. Njeni meci se troše pa da biste je opet napunili, morate koristiti glavno oružje i tako u krug. Opet, zabavna kombinacija i nije uopšte overwhelming. Volim da, kad sam malo lenja, pucam iz daljine i taman ne moram ništa da dodge-ujem. Ali, ni to nije sve jer.. možete čak i svoj ranac koristiti za napad i katapultirati veće neprijatelje čim im HP padne ispod 50%. U početku izgleda malo smešno kad Will krene da se mlatara rancem na sve strane, ali ume da bude korisno.
Recept vam dođe poput blaga. Pronađete recept i otključate neku novinu, bilo za svoju prodavnicu, oružje ili dekoracije koja vam daje specijalne bonuse u prodavnici. Imate i crafting sistem, a za to su vam potrebni materijali koje sakupljate uništavanjem neprijatelja.
E sad, mislim da bi bilo vreme da malo pričam i aspektu igre gde je glavna zvezva Willova prodavnica. Sve relikvije koje nađete u dungeonu i doneste nazad u Tresnu, možete i prodati. Lokalni stanovnici dolaze i kupuju ih po ceni koju vi stavite. Ali nisu ni oni naivni, pa tako imaju kriterijume za svaku relikviju i ne daju inflaciji da ih pređe. Postoji 4 kriterijuma – od “ma ovo je pravi steal” do “idem ja odavde”. Sistem je takav da lako možete pratiti koje cenu su bile prevelike, koje su bile taman, a koje su premale, pa shodno tome lako povećavate ili smanjujete cenu relikvije. I ne, samo zato što je kvalitet common relikvije 60, ne znači da je možete prodati za 6000, ali meni je “pohlepa” ovde bilo drugo ime.
I prodavnica ima Perks – kada nešto prodaje po jeftinoj ili taman ceni, skala se puni i kada se napuni dobijete izbor između 3 perks-a. Neki se odnose na povećani bakšiš, drugi na veću cenu koja može da se proda, neki na vrednost i tako to. Pored toga, možete poboljšati i druge aspekte prodavnice uz pomoć K33P3R-a, malog robota pomoćnika kog dobijete kasnije. On vam omogućava i da dekorišete i menjate izgled prodavnice, što je mene lično oduševilo jer uvek molim kada mogu nešto da personalizujem na ovaj ili onaj način. Ako hoćete više dekorativnih opcija, morate se prvo obratiti gospođi Scratch i dati joj vaučere koje nađete kroz dungeon. Ona vam za njih da nove zidove, podove, novu kasu. Blizu nje je i prodavnica gde možete još ponešto kupiti. Ono najbitnije – u prodavnici imate u ćošku i ljubimca, Bloblet-a, kog možete da mazite od jutra do sutra. Ma, prosto bih se istopila od slatkoće kad ga vidim.
Cela poenta je da zaradite dovoljno novca kako biste ispunili Questove koje vam zada Endless Vault. Kada sve završite, Vault će vam ispuniti jednu želju. Willu i njegovim ljudima je ta želja da se vrate nazad u svoju domovinu. Mnogo toga još uvek treba da osvane u igri ali je i u trenutnom stanju priča dovoljno zanimljiva. Pored tih glavnih Questova imate i Side Questove koje vam daju lokalci. To često umeju biti neke zagonetke koje, kada shvatite šta je u pitanju, kroz dungeon možete i rešiti, dobiti nagradu. Onda, recimo, shop upgrade, sakupljanje određenih materijala, posebni izazovi. Ma, svašta nešto.
Sve u svemu, ja sam se zaista, istinski, ozbiljno oduševila, posebno jer je igra, opet, još uvek u ranoj fazi. Pored ponekog bug-a tu i tamo, sve je bukvalno prelepo, zabavno i sa dovoljnom dozom izazova. Nećete postati roguelike bog jako dugo i treba dosta vremena da se igra “nauči” iako možda ne deluje tako, posebno kada se radi o combat-u. Kombinacija dungeon crawler-a i shopkeeper-a je jako interesantna, a igra se uvek trudi da vam uvede nešto novo. Celokupna atmosfera je melem za oči. Ja sam istinski uživala, a tek ću još uživati kada dođe full release, pa preporučujem i vama da se što pre bacite na posao i probate ovaj slatki, ne baš tako mali, roguelike.
