Hyrule Warriors: Age of Imprisonment – Recenzija – Najbolja Hyrule musou igra do sada!

Sa Hyrule Warriors: Age of Imprisonment, Nintendo i Koei Tecmo predstavljaju sledeći naslov u The Legend of Zelda musou spinoff serijalu, ekskluzivno za Nintendo Switch 2. Kao i Age of Calamity, koji je bio direktno vezan za priču Breath of the Wild-a, Age of Imprisonment je čvrsto povezan sa događajima iz Tears of the Kingdom. Međutim, umesto otvorenog sveta, gameplay se ponovo fokusira na klasičnu Warriors formulu sa velikim brojem jedinstvenih likova za igru, ali sada snažno prožetu mehanikama i okruženjima preuzetim iz Tears of the Kingdom-a.

Priča se odvija u prošlosti Hyrulea, počevši tačno u trenutku kada Zelda nestane u uvodu Tears of the Kingdom-a. Ali umesto da Link provede stotine sati pokušavajući ponovo da spase Zeldu i Hyrule, igrač preuzima kontrolu nad Zeldom koja biva prebačena u prošlost, gde ubrzo sreće Raurua, osnivača i kralja Hyrulea, kako bi se zajedno suprotstavili rastućoj pretnji Ganondorfa i njegovih snaga i konačno ga zapečatili.

Pored glavne radnje o Zeldi, pratite i misterioznog borbenog konstrakta, kao i hrabrog Koroka ratnika, koji u ključnim trenucima spašavaju glavnu ekipu i otkrivaju važne tajne o Ganondorfovoj moći.

Preporučio bih da prvo odigrate Tears of the Kingdom, jer Age of Imprisonment otkriva brojne zaplete i bitne delove priče iz TOTK-a. Ipak, Age of Imprisonment odlično funkcioniše i kao samostalna priča. Prikazana je kroz duge i vrlo detaljne cutscene sekvence, koje ne samo da izgledaju spektakularno na Switchu 2, već daju i dodatnu dubinu likovima—posebno onima koji nisu deo osnovne TOTK postave. Bio sam iskreno iznenađen koliko je narativ snažan i koliko bitno deluje za Tears of the Kingdom i za Zelda univerzum generalno. Nijednog trenutka nije delovao kao spinoff „sa strane“, već kao potpuno ravnopravan deo serijala. Priča jednostavno ne prestaje da bude zanimljiva.

Gameplay u Age of Imprisonment ostavlja utisak pravog nastavka Age of Calamity. Dok je prvi Hyrule Warriors delovao više kao Musou igra presvučena Zelda tematikom i ogromnim rosterom likova uz tipičan hack-and-slash pristup i zauzimanje tvrđava, Age of Calamity je već počeo da uvodi više elemenata iz Breath of the Wild-a—manje borbene susrete, fiziku, specifične trikove. Age of Imprisonment ide korak dalje. I dalje se borite protiv ogromnih hordi neprijatelja, zauzimate ključne pozicije i suprotstavljate se odlično osmišljenim boss-borbama, ali zahvaljujući potpuno različitim stilovima borbe svakog lika, ovo nije puko „mahanje tasterima“, već sistem sa naglaskom na specijalizovane komboe i taktiku.

Pored podizanja nivoa likova i unapređivanja njihovih komboa, centralni deo Age of Imprisonment sistema čine Zonai delovi koje skupljate. Oni bacaju potpuno novo strateško svetlo na borbe: ne borite se samo oružjem, već i uz pomoć Zonai uređaja poput elementalnih bacača, džinovskih ventilatora ili raketa. Kasnije možete čak kombinovati određene Zonai uređaje sa komboima.

Dodatno, ponovo možete prebacivati likove tokom borbe, što omogućava upravljanje različitim frontovima istovremeno. Sa mape možete odabrati likove, davati im osnovne komande, planirati unapred i prilagođavati strategiju zavisno od toga šta vam neprijatelji pripreme. U zavisnosti od mape i tipova protivnika, različiti heroji imaju određene prednosti, ali to lako možete neutralisati prostim levelovanjem i fokusiranjem na svoje omiljene likove. Unapređivanje njihovog oružja—koje takođe dobija nove sposobnosti—može ih potpuno pretvoriti u „mašine za čišćenje mape“. A likove koji zaostanu, možete vrlo brzo podići na željeni nivo—potrebno je samo malo rupija.

Baš kao u Age of Calamity, osećaj kada završite misiju pa se mapa ispuni novim zadacima je fantastičan. Od jednostavnih nadogradnji koje zahtevaju materijale—koje opet možete pratiti kao u prošlom delu—do manjih i većih borbenih izazova i bitnih glavnih misija, količina sadržaja deluje veoma dobro izbalansirano. Jedina vrsta misije koja me je povremeno nervirala bile su Defend varijante, gde morate da odbranite područje u ograničenom vremenu kako biste sprečili gubitak teritorije na neko vreme. Posebno zanimljive bile su Star Fox-u slične leteće misije, u kojima se Construct ratnik pretvara u leteću platformu sa projektilima, lock-on sistemom i svime što ide uz to—odlična promena tempa posle dugih story misija.

Što se tiče performansi, Age of Imprisonment radi sjajno. Igra je gotovo zaključana na 60fps, a u retkim momentima kada brojka padne, razlog su ogromne količine neprijatelja koje upravo brišete sa mape nekim spektakularnim napadom—i fps se vrlo brzo stabilizuje nazad na 60. Rezolucija se u dock modu kreće između 720p i 900p, a u handheldu oko 648p i niže. Međutim, rezolucija mi ni u jednom trenutku nije zasmetala, jer je u Musou igrama framerate jednostavno mnogo važniji. A posle Age of Calamity koji je imao znatno niži fps, zaista je osvežavajuće videti Koei Tecmo kako ponovo dostiže stabilnih 60.

U lokalnom coop modu igra radi u zaključanih 30fps, neprijatelji se pojavljuju nešto kasnije i u manjem broju, ali i dalje je vrlo zabavna za igru sa prijateljem. Naslov podržava i GameShare, tako da se može igrati na više uređaja istovremeno uz samo jednu kopiju igre.

Vizuelno, Age of Imprisonment veoma podseća na Tears of the Kingdom, zbog čega teksture povremeno mogu delovati mutno, a paleta nešto manje živopisna nego što bi mogla biti. Ali ako volite stil Breath of the Wild-a i TOTK-a, ovo će vam biti sasvim po ukusu.

Muzika je odlična. Poznati Zelda motivi se smenjuju sa novim kompozicijama koje savršeno prate priču i velike bitke. Glasovna gluma je veoma dobra—posebno Calamo, kojem glas daje SungWon Cho, kao i Patricia Summersett kao Princeza Zelda; oboje nose veliki deo emotivnog tereta priče.