Nekada davno imali smo komedije koje su bile usmerene ka “odrasloj” publici u kojima su se istraživali komplikovani odnosi u braku i zajednici.
Lepo je videti da režiser i scenarista (glavna uloga) Majkl Anđelo Kovino i njegov drugar koji takođe deli scenaristički deo, a i ujedno glumački, Kajl Marvin imaju želju da se dotaknu uvek aktuelne teme koja se poslednjih godina reklamira u većini zapadnjačke produkcije.
U pitanju je poligamija, i kako zapravo ti odnosi između više partnera i partnerki, funkcionišu i da li su veća dara nego mera? Iskreno, to je možda na zapadu i jednom delu Evrope postala svakodnevnica, ali ne vidim da se prima u našim Balkanskim krajevima.
Uz to, ovde imamo priliku da gledamo dva para: Kerija (Kajl Marvin) i njegovu ženu Ešli (Adria Arjona) i njihove prijatelje, Džuli (Dakota Džonson) i njenog muža Pola (Korvino) i kako se oni svi snalaze u tim vodama.
Od potresnog raskida Kerija i Ešli, koji nam donosi kroz domino efekat i brzopoteznu montažu, razne događaje i presmešan uvod u čitavu čorbu od mirođije u koje će se uplesti ova dva para. Istovremeno dobro baratajući smešnim i neprijatnim situacijama i donekle približiti nam glavne likove.
Zapravo film dosta i podseća na rane dramske ljubavne filmove iz ranih devedesetih i onih koji su pomalo otišli u nevaljale vode ranih dvehiljaditih jer zapravo ima dosta golotinje, psovki i neprimernih fazona. Za koje sam siguran da će većinu vremena uspeti da vas nasmeju.
Korvino se odlično snašao u režiji, iako je film većinski baziran na dijalozima i interakcijama između likova, kamera je sasvim energetična i u konstantnom je pokretu. Tako da u svakoj tranziciji pri montaži videćte maštovita rešenja koja nisu baš ućestala u ovom žanru.
Između glavnih glumaca postoji dobra hemija i to zaista pripomaže filmu. E sada, slabiji deo je zapravo i scenaristički. Čini mi se da se više išlo na šegačenje sa tim stereotipnim situacijama i slučajevima koje je neko nekom ispričao u takvim odnosima. Preostali likovi ispadaju poprilično glupavi, i sami stvaraju većinu problema, jer pogađate, ne znaju šta žele od partnera ili partnerke.
Dakotin lik je zapravo možda i najnormalnije prikazan i sadrži par ključnih rečenica koji su navodili da će ovo biti daleko oštroumnije štivo. Ali, nismo još stigli dotle, ovo je samo načeta priča o temi, o kojoj sam siguran tek predstoji mnogo bolji film, pogotovo iz holivudske produkcije.
I stao bih ovog puta na stranu Dakote Džonson, ljudi na internetu su poprilično surovi da je ona ravna, ali biće ovde malih nijansi koje nismo imali prilike da vidmo recimo unutar prethodnih nekoliko uloga.
Arjona takođe dobija prostora da prikaže da joj humor i izbezumljenost njenog lika dobro leže, ali i dalje je to daleko od neke nezaboravne uloge.
Što se tiče dva heroja, jedan je simpatičniji od drugog, ali na kraju se i to sve svede na krhke muško ego tripove, a bilo je šteta što barem jedan nije ostao u ulozi antagoniste.
Pohvalio bih i jako vrstan rad, kaskaderskog tima, u kojem su zaista briljirali. U kojem imate priliku da vidite najbesmisleniju i jadnu borbu između dva tipa. Totalna anti Džon Vik fantazija na koju ste navikli, i u suštini malo više vuče na samu stvarnost.
Sa te strane je koordinacija unutar prostora i sama montaža zaista dala jednu adrenalinom oblivenu i posuto slepstik humorom scenu o kojoj sam siguran se i najviše priča kada je Raskid u pitanju.
Scenario sa jedne strane pati, čini se da je veća želja bila da se prave apsurdne situacije i da humor bude konstantan, što je ponovo pohvalno jer videli smo da komedije sve manje uspevaju da dođu do izražaja zbog tonaliteta, loših fora ili nezainteresovanosti publike koja se previše navikla na internet humor.
U filmu se pojavljuje i mnoštvo sporednih glumaca i glumica koje ste već videli ili u nezavisnoj produkciji ili nekim bitnim serijama i koji tek da treba da dobiju priliku da zasijaju na velikom platnu.
U trećem ćinu film počinje da se razvlači i gubi u svojoj nedorečenosti. I razrešenje je najnezahvalnije, sve će biti u redu. Kako to uvek biva u američkom filmu, kraj mora da bude lagan i da nema većih posledica za sve greške koje su počinjene i niko ne snosi konsekvence.
Ali kada se to sve ostavi po strani, ovo je jedan pitak, i zabavan film koji će zasigurno uspeti da vas nasmeje. Samo je šteta što je propuštena prilika da bude dosta cerebralnije iskustvo.
