Kada sam čuo za igru Silent Slayer: Vault of the Vampires, pomislio sam, uh jedna igra gde si ti smrtnik, ideš okolo i ubijaš sve vampire na koje naiđeš na sve moguće načine! U toj mojoj dedukciji nisam uzeo u obzir reč Silent, koja je prva u naslovu, nekako mi je promakla. Tako da kada sam malo dublje istražio igru i video o čemu se radi, shvatio sam da ovde ništa nije bombastično, brzo i puno ubijanja. Okej, nije bombastično u tom smislu da ideš okolo i kolješ sve vampire na koje naiđeš, ali igra jeste bombastična, ali na totalno drugačiji način – spor izazovan, zanimljiv, na onaj gde vam je potreban mozak i stprljenje kako bi rešili zagonetke. Mada, jedno je čitati o igri a drugo igrati je, slova ipak ne mogu toliko da prenesu to VR iskustvo, ali eto, pokušaću to da uradim.
U Silent Slayeru, vi ste lovac na vampire koji je odveden do grobnice vampirskog klana. Oni su se našli tu kako bi izveli drevni ritual koji će im doneti neverovatnu moć. Ritual koji traje i danju i noću ih čini ranjivim, jer preko dana moraju da spavaju u svojim kovčezima, pa je to savršeno vreme za napad. Tajanstvena knjiga koja je tu kako bi vam pomogla vas može teleportovati do određenih vampira koje trebate ubiti, ali nije se tako jednostavno.
Kada sam startovao igru, knjiga, ujedno i narator u ovom naslovu je počela da mi priča o istoriji klana i zamka ka kojem sam se uputio, priča me je poprilično zaintrigirala, jer je odlično odrađena. Iako je ovo statični puzzle naslov, što znači da stojite u mestu ili možda sedite i rešavate razne zagonetke, nisam imao pojma da će me toliko zaintrigirati i terati da nastavim sa igrom posle svakog vampira. Na samom početku, pred lov na prvog vampira, igra će vam objasniti osnovne mehanike i fore kako ubiti jednog vampira. Mada tu ima jedna fora, svaki vampir iliti bolje rečeno njihov kovčeg u kojima se nalaze je zaštičen raznim odbranama, nebitno da li su to magičnog tipa, smicalice i zamke ili vudu lutkice koje vrište čim otvorite kovčeg. Ima svakakvih fora, i na vama je remenom da se izveštite, naučite, savladate sve prepreke, locirate srce vampira i zabijete kolac u njega. Poprilično jednostavno, zar ne?
Prvi vampir koga treba da ubijete je na dnu hijerarhije, što znači da njegova odbrana i nije toliko jaka, što će poslužiti kao odličan početak za sve igrače, oni koji su iskusni u rešavanju zagonetki u 3D okruženju, i oni koji su novi u tome, kao na primer ja. Na početku je potrebno sastaviti slomljenu statuu, koja je u neku ruku zaštitni znak tog vampira. Kada je sastavite, pokazaće vam se rune na njemu koje će služiti kao jedan deo rešenja dolaska do vampirovog srca. Onda dobijate teleport medaljon i igra vas seli ispred kovčega, a tada počinje prava zabava.
Reč Silent tek tada dolazi do izražaja, jer apsolutno sve šta radite ispred kovčega mora biti nečujno. Ukoliko vam ispadne alat, vampir će posumnjati, a to će se oslikati krvavom vinjetom na ivicama vašeg vidnog polja. Nekoliko bučnih greški i vampir će izleteti u fazonu jump scarea i slagalicu morate krenuti ispočetka. Ok ne baš ispočetka, ali od trenutka kada rešite 3D zagonetku sastavljanja statue. Lebdeća knjiga sa početka će uvek biti tu i pružati vam savete šta sledeće trebate da uradite. Mada, to neće raditi uvek. Kada savladate jedan alat koji vam služi za otvaranje kovčega, više vas neće smarati kako trebate to ponovo koristiti. Vremenom će i knjiga sama reći „Okej sada znaš šta treba da radiš, nema potrebe da ti pomažem“ i tada ste sami u svemu ovome.
Pored toga što treba da budete tihi, morate biti i brzi. Ne trapavo brzi, jer tada ćete probuditi vampira, već pažljivo brzi. Ukoliko oduvoglačite sa ređavanjem zagonetki i uklanjanjem prepreka, vampir će primetiti da nešto nije okej i iskočiće iz kovčega na vas. Zanimljivo je da nemate nigde tajmer niti znate kada vam ostane malo vremena, već to treba da naučite, po osećaju sa nekoliko vampira na početku koji nisu toliko veliki izazov. Tako da sve što vidite na ekranu je kovčeg, vaš alat, knjiga i divni i detaljni enterijer vampirskog dvorca.
Od alata ćete imati sve i svašta. Pored kolca koji koristite na kraju, tu vam je i magično srce kojim morate locirati srce u vampiru. Vidite, vampiri su u stanju da dislociraju svoje srce kako im neko ne bi zabio kolac na ono karakteristično mesto gde se ono nalazi. Tako da je lociranje srca još jedan deo zagonetki. Na početku zabijanje kolca u srce će biti lako, ali kasnije, sa jačim vampirima, nakon što zabijete kolac, morate ga i izudarati magičnim kamenom kako bi što više proboli vampira i on stvarno umro. Tu su još i metalne makaze kojima ćete seći žice, alat za izvlačenje eksera, ali prva prepreka je skoro uvek povlačenje debelih metalnih šipki. Sve u ovoj igri pravi buku, tako da morate biti izuzetno tihi i pažljivi šta god da uradite. Ako vam padne ekser, čuće vas vampir, ako ispustite šipku, postoji dobra šansa da će skočiti na vas. Dodirnete li metalnu žicu makazama, to je već jedna velika greška. A kao što sam rekao, nekoliko greški i krećete rešavanje slagalice ispočetka. Haptic feedback je prisutan, tako da vibracija će vas obaveštavati kada nešto pogrešno uradite, zakačite šta niste smeli ili udarite u prepreku koju ne smete dodirnuti. Igra kako vizuelno tako i po osećaju dosta dobro prenosi igraču šta se dešava u njoj.
Mada i to nije toliki problem, jer sablasno okruženje, odlični zvučni efekti i zabava koju rešavanje zagonetki pruža mi nikada nije bila problem da krenem od početka. Jedini problem mi je bio to što u igri ima samo devet vampira, koje možete ubiti za jedo par sati, naravno kada se izveštite. Još jedna zanimljiva stvar koja dodaje atmosferi je to što ćete stalno čuti neke zvukove koji dolaze iz dvorca. Paukovi će se spuštati oko vas kako bi vam smetali ili uplašili vas, čućete korake koji idu ka vama ali nećete videti nikoga. Igra će na razne načine pokušati da vas dekoncentriše u poprilično delikatnim zadacima koje morate obaviti.
Iako je stacionarna igra, nisam se uopšte nadao da ću se ovoliko zabaviti, ali uvek kada sam rekao, okej evo ovog vampira ću ubiti i završiću kako bih nastavio kasnije, to se nikada nije desilo. Posle jednog vampira, odmah ide sledeća slagalica sa statuom, a uvek me je zanimalo da vidim kog oblika je ova sada statua, koliko delova ima, da li je uopšte mogu sastaviti. Jer vidite, statue postaju komplikovanije kako napredujete sa ubijanjem vampira, na početku to može biti obična malena piramida, dok kasnije postaje nešto mnogo složenije, sa previše strana i čudnim oblikom.
U igri postoji i passthrough mod, koji eliminiše sve oko vas sem kovčega i stola sa alatom. Što znači da možete loviti vampire i u toplini svoje sobe sa svim i svačim oko vas na šta ste navikli. Iskreno meni se nije svidelo ovaj način igranja, jer cela fantazija da ste u nekom ogromnom vampirskom dvorcu se gubi, ali ova opcija će sigurno nekom biti dobrodošla.
Silent Slayer Vault of the Vampires možda nije ono čemu sam se nadao, ali upravo zbog toga me je jako prijatno iznenadila, toliko da nisam prestao da je igram, a kada sam došao blizu kraja, morao sam da usporim jer nisam želeo da se igra završi. Nadam se da će Schell Games ubaciti još nekog vampira kako vreme bude prolazilo, ali iako to ne urade, ovo je odlična zabava i sjajni 3D puzzler.
