Kada sam čuo za ovu igru, skakao sam od sreće, jer sam mislio, uh baš sam u samurai fazonu tako da će ovo odlično da mi legne. 1 na 1 dueli, bez previše razmišljanja, samo pažnja, fokus i milisekunde koje vas dele od pobede ili poraza. Sve je zvučalo fantastično. Mada ono šta nisam očekivao jeste da igra bude toliko prazna, u apsolutno svakom pogledu. Ma koliko je premisa zanimljiva, Die by the Blade ima problem sa nedostatkom sadržaja, izazova koji bi terao igrače da igraju ovo iznova iznova i iznova, satima. Nego krenimo ispočetka.
Igra koja izgleda kao duhovni naslednik taktičke igre iz 90-ih Bushido Blade, Die By The Blade je igra za razmišljanje. Delom gorepomenuta, delom For Honor, DBTB je drugačija vrsta “borilačke” igre u ovo doba. Da li je vredna čekanja? Da li tiha razvojna faza i nedostatak pažnje nadoknađuju, ili bi trebalo da padne na svoj mač? Na vas, u gardu i slično, dok saznajemo.
Die by the Blade je čista borilačka igra. Bez priče, bez gluposti. Samo podesite svoj meč ili turnir i spremni ste. Režimi igre uključuju versus, vežbanje, turnir, tutorijal i izazovni mod koji se otključava mnogo kasnije. Iskreno, režimi igre su prilično osnovni, osim ako niste zagriženi da uđete u konkurentsku stranu igre. Na moje iznenađenje, kada pokrenete igru, igrači se bacaju u menije i slobodni su da rade šta žele. Nema prisilnih tutorijala ili objašnjenja, samo radite šta želite kako želite. Ipak, smatram da je to bio pogrešan korak. Zato što Die by the Blade ima mnogo jedinstvenih borbenih suptilnosti, bila je greška ne ponuditi odmah tutorijal.
Izazovna, zabavna i zarazna, Die by the Blade odražava odluku o dizajnu igre koja ima puno potencijala. Nažalost, zbog ograničenog kreativnog i umetničkog pravca, deluje kao iskustvo koje zaslužuje više ekspanzija i kampanja za jednog igrača koje još nisu ostvarene.
Die by the Blade, baš kao i njegov borbeni sistem, ne okleva ni u jednom trenutku. Od trenutka kada sam pokupio igru do kraja (kako sam se osećao kao da sam ožiljkom od bitke), igra mi je učinila da shvatim koliko su mi refleksi loši. Znate li šta zahteva besprekorne reflekse? Ovladavanje mačem.
Igre poput Sifu i For Honor naučile su nas koliko složena borba u bliskom kontaktu može biti, a Die by the Blade to graciozno podiže na viši nivo. Počevši sa jednostavnim katanom, igra vas uči o različitim stavovima. Držanje gornjeg stava može dovesti do odrubljivanja glave protivnika. Srednji stav, ako se pravilno izvede, može ubosti protivnika u srce, što dovodi do trenutnog ubistva. Napad iz donjeg stava može potpuno prekinuti njihov set poteza.
Još uvek razmišljam o tome kako su ti dueli bili brzi, a ipak moćni. Svaka runda traje gotovo manje od minuta, osim ako se ne suočavate sa prijateljem koji možda ima nešto protiv vas. Pomislite na one filmske sekvence u Ghost of Tsushima. Čim borba počne, sve što je potrebno je jedan tačan zamah mača da ubijete protivnika. To je koliko je realistična i detaljna Die by the Blade. Ako ste ljubitelj sporije akcije, pa, imam dobre vesti za vas. Borbeni sistem igre uravnotežuje napad i odbranu na uredan način, što me je svakako impresioniralo.
Dok igrate, ovladaćete kombinacijama i naučiti neverovatne završne napade sa nagrađujućim vizualima dok uništavate ili odrubljujete glavu protivniku. Iako je ova recenzija napisana pre zvaničnog izdanja, imao sam sreće da se pridružim nekoliko online mečeva sa osobljem iz Grindstone-a i igra je dobro upravljala serverima, pa se nadam da prilikom izlaska neće biti velikih problema sa uparivanjem. Die by the Blade je igra koja zahteva fokus i tajming da bi se izveo savršen napad jer nema trake sa zdravljem, pa je biti prvi koji će zadati udarac ključ za pobedu u borbi. Možete se izmaći i parirati i lažirati napade u nadi da ćete uhvatiti drugu osobu nespremnu i iskoristiti bilo kakve greške koje naprave zamahujući rano ili pokušavajući da pariraju lažnom zamahu napada.
Iako nema trake sa zdravljem, svaki meč je prvi do dve pobede. Borbene radnje sastoje se od promene stavova za visoki napad, srednji napad ili nizak napad, a trenutni stav oba igrača je takođe prikazan u svakom trenutku, tako da možete kontrirati i odbiti napad u bilo kom trenutku. Runde su veoma brze, pa imajte to na umu.
Grafički, Die by the Blade je postavljen u Japan pod uticajem cyberpunka, jer dizajn nivoa i odevne kombinacije mešaju mešavinu japanske kulture sa neon futurističkom temom. Likove koje korisnici biraju takođe mogu biti prilagođeni stilskim kozmetičkim predmetima kako bi se osećali kao vaši i dali svakom detalje sa stilom. Što se tiče zvuka, meni sadrži japansku tematsku pesmu sa težim elementima pomešanim u nju, što je lep dodir. U isto vreme, u igri, nema muzike prisutne da ometa igrača. Jedini zvuk koji ćete čuti je zamah mača, stenjanje likova i sudaranje oružja; zvučni efekti su neverovatni.
Na kraju, kao što sam rekao i u uvodu, ma koliko sve bilo sjajno, jednostavno nešto nedostaje. Videćemo šta će misliti igrači, novinari i kritičari o ovom naslovu, ali verujem i nadam se da će više sadržaja doći vremenom, jer igra ovog tipa vredi svega toga.
