Nikada nisam igrala igru sličnu Dreadline Express. Ali jesam kao mala bila gotovo opsednuta crtaćem po imenu Courage the Cowardly Dog. Šta to jedan, naizgled šašavi crtani za decu i igra o čudnim putnicima i kosmičkom hororu imaju zajedničko? Courage živi u kućici izolovanoj od ostatka sveta, dok se glavni lik igre nalazi u vozu koji deluje kao da postoji izvan vremena i prostora. Tu su i osećaj egzistencijalnog horora, kao i određena doza apsurdnosti.
Jednostavno nisam mogla da se otmem osećaju da me ova igra podseća na nešto što sam nekada istinski volela, ne samo zbog atmosfere već i zbog izgleda likova i načina na koji razmišljaju.
Ali to čak i nije najzanimljiviji deo igre. Da krenemo ispočetka.
Dreadline Express dolazi nam od solo developera po imenu David Konecny, a objavio ju je studio pod nazivom Shoreline Games. Igra je već osvojila nagradu za najbolji gameplay na konferenciji Game Access i definitivno mogu da kažem da ju je osvojila s razlogom.
Voz Bez Prošlosti, Putnici Bez Budućnosti
Igra počinje prilično jasno. Budite se u vozu bez sećanja na to ko ste i kako ste ovde dospeli. Igra vas zatim tera da pažljivo osmotrite sve što vas okružuje. A onda…onda dobijate nešto nalik tarot karti. Ove karte predstavljaju ključni deo gameplaya koji je zaista jedinstven.
Dok polako sastavljate kockice slagalice i pokušavate da otkrijete ko ste, upoznajete i ostale putnike. Tu su Garret, čovek okružen sumnjivim flašama, osetljivi Euler, Agnes, bakica koja mirno sedi i plete, devojčica Maisie, tajanstveni Jacob, kondukter i neko ko vas čeka na samom početku voza. Ili kraju, kako se uzme.
Okruženi ste crvenim, vanzemaljskim nebom, a s vremena na vreme ugledaćete golo, suvo drveće i pipke koji jasno daju do znanja da ovo nije mesto na kakvo ste navikli. Tokom istraživanja, razgovora i prikupljanja karata, kondukter vam u jednom trenutku otkriva da ste upravo vi dželat i da ovaj voz zahteva žrtve. Do sada su žrtve birane nasumično, ali sada je na vama da odlučite ko će biti sledeći. Upravo tu igra postaje posebno zanimljiva.
Svaka Karta Krije Ključ, Ali Ne I Svaki Odgovor
Dreadline Express jeste psihološki horor, ali nemojte očekivati klasične jumpscareove. Oni, uostalom, nisu neophodni da bi neka igra bila zastrašujuća. Ovde horor proizlazi iz osećaja beznačajnosti sopstvenog postojanja, same pomisli na život bez uspomena, gubitka i neizvesne budućnosti. Ne znate gde ste, šta vas čeka ni kakvim ste ljudima zaista okruženi.
Mehanika zasnovana na kartama dodatno produbljuje iskustvo i čini ga drugačijim za svakog igrača. Karte prikupljate posmatranjem okoline, pronalaženjem predmeta sa kojima možete na koje možete kliknuti i razgovorom sa putnicima. Određeni dijalozi otključavaju nove karte, ali ih možete koristiti i kako biste iz likova izvukli dodatne informacije. Pojedine karte mogu se čak i kombinovati kako bi se otkrile nove mogućnosti i informacije.
Recimo, vaš glavni lik zapravo je apotekar po imenu Samuel Mather, ali ostali putnici to ne znaju. Kada prikupite odgovarajuću kartu, možete se predstaviti i tako otvoriti nove dijaloge. Kombinovanjem karata Apothecary i Executioner, na primer, dobijate mogućnost da putnicima otkrijete da ste upravo vi osoba koja odlučuje o njihovoj sudbini. Međutim, nije svaka odluka bez posledica. Način na koji koristite karte može promeniti odnos putnika prema vama. Neki će vam postati bliži, dok će drugi razviti odbojnost prema vama.
Karte su podeljene u nekoliko kategorija: Myself, koja obuhvata informacije o vama, Train, posvećenu vozu, The Outside World, koja se odnosi na svet izvan njega, kao i kategorije vezane za pojedinačne putnike. Pomoću njih možete otkrivati i detalje o samom okruženju. Svaka karta koju prikupite ostaje sačuvana u albumu, pa joj se možete vratiti i iskoristiti je kada procenite da je pravi trenutak.
Igra nema glasovnu glumu, već se dijalozi prikazuju kao tekst na ekranu. Zbog toga je važno pažljivo pratiti šta vam likovi govore i razmišljati o tome koje karte mogu da otključaju nove informacije. U blizini konduktera nalazi se i tabla pomoću koje možete dodatno istraživati gotovo svaku kartu i saznati više o svetu koji vas okružuje.
Mračni Šarm Dreadline Expressa
Iako je kratka i u svojoj srži horor igra, Dreadline Express istovremeno pruža i jedno neobično prijatno, gotovo cozy iskustvo. Likovi su dovoljno dobro napisani da se svaki izdvaja po nečemu, a iza njihovih neobičnih pojava kriju se lične priče koje ćete želeti da otkrijete. Iako ih tek upoznajete, imate osećaj da su svi oni već proživeli čitav život pre dolaska u ovaj voz.
Vizuelni stil dodatno doprinosi tom utisku. Grafika inspirisana PS1 erom i pikselizovana lica likova daju pomalo neprijatan izgled jer njihove crte lica deluju nekako uznemirujuće kao da su zalutali iz nekog zaboravljenog crtaća koji nikada nije bio namenjen deci. Unutrašnjost voza ispunjena je dubokim senkama koje prekida topla svetlost žutih fenjera. Uski hodnici i zatvoren prostor stvaraju klaustrofobičan osećaj, dok crveno nebo i prizori izvan voza dodatno naglašavaju da se nalazite negde gde uobičajena pravila stvarnosti više ne važe. Posebno mi se dopada dizajn karata i albuma u kojem ih čuvate. Svaka kategorija ima svoju boju, a pregledna organizacija olakšava snalaženje čak i kada prikupite veći broj karata. One nisu samo sredstvo za napredovanje već i važan deo identiteta igre, jer kroz njih postepeno upoznajete likove i otkrivate fragmente priče.
Čim sam pokrenula igru, pažnju mi je privukao i soundtrack. Muzika se lepo uklapa u atmosferu, dodatno pojačavajući osećaj nelagode i neizbežne tragedije. Sve deluje nekako zagušljivo i klaustrofobično, kao da iznad svakog razgovora lebdi svest o tome da se ovo putovanje neće dobro završiti. A možda je upravo to ono što sve likove čini toliko tragičnim – niko od njih nije manje izgubljen od vas samih.
Odredište – Nepoznato
Mislim da je Dreadline Express jedan mali indie dragulj. Njegova najveća snaga leži u spoju neobične mehanike zasnovane na kartama, upečatljive atmosfere i priče koja uspeva da vam zadrži pažnju bez potrebe za velikim spektaklom.
Posebno mi se dopada način na koji igra gradi svoj svet. Iako likove tek upoznajete, svaki od njih ostavlja utisak osobe sa sopstvenom prošlošću, navikama i problemima. Isto važi i za okruženje, koje vam nikada ne otkriva baš sve, već vas podstiče da pažljivo posmatrate detalje, povezujete informacije i sami dolazite do zaključaka. Ipak, ono što mi je najviše ostalo u sećanju nije samo misterija voza niti pitanje ko će biti sledeća žrtva. To je osećaj da sam se našla u svetu koji je istovremeno čudan, zastrašujući i neobično poznat. Baš kao u Courage the Cowardly Dog, iza naizgled apsurdnih prizora krije se nešto mnogo mračnije, a upravo taj kontrast čini iskustvo toliko upečatljivim.
Zahvaljujemo se Shoreline Games na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Deadline Express (PC)
Dreadline Express možda nije duga igra, ali joj to ne oduzima na vrednosti. Ukoliko volite psihološki horor, neobične likove, misterije koje zahtevaju da sami povezujete tragove i igre koje se usuđuju da budu drugačije, ovo je naslov koji vredi isprobati. A ako vas, poput mene, privlače priče u kojima se iza nečeg naizgled luckastog krije osećaj duboke egzistencijalne nelagode, možda ćete i vi pronaći nešto posebno u ovom neobičnom putovanju.
