Gears of War franšiza ima posebno mesto u mom srcu. Pored činjenice da sam jedva čekao da odigram, tada ne tako dobru PC verziju prvog dela, kada sam zakoračio u drugi sa prijateljem, tada davne 2011. godine, bukvalno me je oduvala. Bolje rečeno, kao što je Halo bio razlog kupovine originalnog Xboxa, makar kada sam ja u pitanju, tako je Gears of War 2 bio razlog za kupovinu Xbox 360. I to je bilo potpuno neplanirano i impulsivno. Jedne večeri nismo imali šta da igramo na PC-u i pitao me je, hajde da igramo Gears of War 2, rekoh, nemam Xbox 360, a on meni, pa idi kupi. I guess what, upravo sam to uradio, otišao, kupio Gears 2 i Ninja Gaiden 2 i vratio se kući i proveli celu noć u kooperativnom igranju kampanje. Good old times, čak iako sam igrao to na CRT TV-u tada davno, uživaje je bilo maksimalno.
Početak prijateljstva u užasnim okolnostima
Upravo zbog toga, kada je izašla prva najava za Gears of War E-Day, to je bilo potpuno oduševljenje u svakom smislu. Najviše zbog toga što je The Coalition odlučio da zapostavi put kojem su krenuli da četvorkom i peticom i vrati se korenima. Gears of War franšiza je oduvek bila mračna, ne horror, već jeziva i neprijatna, sirova, a to je nekako izgubljeno u poslednja dva nastavka, bolje rečeno, nakon originalne trilogije i Judgmenta. I da se razumemo, četvrti i peti deo jesu dobre igre, ali jednostavno su mlake u odnosu na prva tri. Nego, ono šta je bilo još zanimljivije je činjenica da E-Day nastavak iliti bolje rečeno, prequel, se ne vraća korenima samo po pitanju izgleda, priče, dizajna, već i zbog toga što je ovo naslov koji objašnjava kako su Locusti napali ili bolje rečeno, emergeovali na planeti Sera.
Tačnije, priča se dešava 14 godina pre prve igre. Pendulum, globalni rat koji je zahvatio planetu seru, između naravno drugih ljudskih frakcija zbog energetskih resursa se završio, posle predugih 79 godina. Svi su mislili da sada mogu jednostavno da se opuste i uživaju u miru, ali to nije bio slučaj, jer je tada, misteriozna rasa počela da praktično izbija iz zemlje, svima poznati Locusti, rasa koja je primarni neprijatelj u svim Gears igrama. I zanimljivo je to što se The Coalition napokon odlučio da napravi „origin story“ vezano za Locuste, i još zanimljivije je to što niko pojma nema šta su oni, za šta su sposobni, odakle su došli i kako su se, pa stvorili na ovoj planeti. Taj konfuzni osećaj i upoznavanje svakog Locust neprijatelja zasebno je jedan veliki šarm ovog naslova. Ali ne samo to, nego i reakcija svih mogućih likova u igri kada prvi put vidu ove spodobe, ili još bolje, ogromne Locust jedinice koje uništavaju sve pred sobom.
Rekoh već da je igra dosta mračnija i brutalnija nego bilo koji prethodni deo, pa mogu slobodno reći i prva tri. I sve je to sa razlogom, jer nikome nije sve jedno kada vide ovu odvratnu rasu kako izlazi iz rupa po gradu i kreće da masakrira narod oko sebe. Taj trenutak straha, jeze i neverovanja je savršeno odrađen u Gears of War E-Day. I to ne samo na početku. Iznenađenja za glavne likove nikada ne prestaju i kako vreme prolazi, oni samo bivaju sve više iznenađeni, zgroženi, začuđeni i totalno izgubljeni sa svim šta vide svojim očima ispred sebe. Iako se ovde radi o pucačini iz trećeg lica, brutalnoj pucačini, taj nalet emocija, bespomoćnosti i svega ostalog je odlično prenešen na igrača.
A u glavnoj ulozi je Bravo Squad, a na čelu ove jedinice je Marcus Fenix, dok je pored njega Dominic Santiago, duo koji je obeležio prvu trilogiju, i odnos koji je od prijatelja prerastao u pravo bratstvo. Ako ste igrali prva tri dela, znate šta se sve desilo u tim igrama, trenutak kada ponovo vidite Marcusa i Doma je jako emotivan, jako dubok, lep, divan. Ali vode Marcus i Dominic nemaju još uvek taj odnos kao u prve tri igre. Jesu prijatelji, ali ne „braća“. To tek postaju u toku svega šta se desi u E-Dayu. Pored ovog dvojica, tu je i Lucas i Mags, dva lika koji su odlično napisani i naravno odlično odrađeni. Tako da vam nikada neće biti dosadno kada budete vodili ovu jedinicu kroz njihove avanture kroz Kalona, najvećeg grada ove planete.
Dakle, Locusti su krenuli da se pojavljuju svuda po glavnom gradu, narušavajući mir i proslavu kraja rata. Niko nije očekivao ovako nešto, ne još jedan rat, ne još jednu patnju. Ono što je zanimljivo je što je sve to fantastično prenešeno kroz gameplay. Pošto ćete videti Kalona grad kao nikada do sada, videćete ljude koji pokušavaju da se evakuišu, onima kojima vi pomažete, onima kojima ne možete da pomognete, kompletno svesni šta će se desiti sa njima ako ih ostavite. Vidite grad koji se faktički ruši ispred vas svakom sledećom misijom, svakim sledećim zadatkom. I taj environmental storytelling je fantastičan, jer na početku nešto što treba da bude opušteno veče sa prijateljima u kafiću se pretvara u noćnu moru. Grad koji je izgledao da napokon može da se opusti, kreće da se menja, ruši i da niko ne zna šta da radi sa sobom u njemu.
Nove i stare mehanike koje definišu Gearse
Iako je priča jako dobra, možda ne savršena, ali dosta zanimljivija od onog šta smo videli u četvrtom i petom delu, sve se ipak vrti oko mehanike i gameplaya. I sada, ovde nema previše filozofiranja, svako ko je ikada igrao neku Gears igru, zna šta može očekivati. Ovo je third-person cover-based shooter, isto kao i u pet prethodnih delova, i mehanika je u osnovi identična. I sada, mogu skroz razumeti da ovo nije za svakoga, jer sigurno ljudi misle, okej šta tu imaš zanimljivo, sedneš iza zaklona i puckaš puškicom na neprijatelje kao da je to neki gallery shooter. Ali iako je osnovna „jednostavna“ igra ima mnogo više toga u sebi od samog pucketanja preko zaklona. Čak i u prethodnim delovima, to što je cover shooter ne znači da vi ili neprijatelji ne možete da se krećete, ne možete da iskoristite taj zaklon kako bi zaobišli i napali sa strane. Ali to isto važi i za Locuste, koji polako, metodično kreću da vas pritiskaju dok vas ne sabiju u neki ćošak ili na kraju određenog dela nivoa gde je sukob. Mada, u prethodnim delovima, ti sukobi su naravno bili na predefinisanim nivoima, koji su bili linearni, što je očekivano.
Gears of War E-Day ima dva tipa misija, bolje rečeno, dva načina kako se one odvijaju. Imate klasične misije kao u prethodnim igrama, sa jednim fiksnim početkom i krajem, dakle fokusirano iskustvo, i to naravno, funkcioniše fantastično. Sa druge strane, imate i misije otvorenog tipa Bolje rečeno, deo igre se dešava u Kalona gradu. I to je naravno možda i najbitnija novina u ovom delu. U tim trenucima na raspolaganju imate deo grada i naravno misije koje morate završiti u njemu. I moram da priznam da mi se jako svideo ovaj deo, jer jeste da imate određene misije koje morate završiti kako bi jednostavno nastavili sa pričom, ali isto tako, imate dovoljno vremena da prošetate gradom i divite se neverovatnom arhitekturom i prikazom u ovoj igri. Mada, dok mu se divite, imaćete i sporedne misije na koje možete naleteti. Pomoći stanovnicima oko evakuacije, pomoći vojnicima koji su upali u zasedu, ili napraviti zasedu za nadolazeće neprijatelje. Zanimljivo je što ni jedna od ovih stvari ne deluje isiljeno ili da je tu eto ubačeno čisto da bi imalo više sadržaja.
Ta progresija u toku igranja deluje stvarno prirodno i dobro. Ako ne želite da pomognete stanovnicima, ne morate. Ako mislite da nemate vremena da završite nešto, ne morate, ako samo želite da projurite kroz ovaj deo igre rešavajući glavnu misiju, možete i to uraditi. Bukvalno je na vama kako želite da igrate Gears of War E-Day i koliko želite da se investirate u ovu igru.
Mada moram da napomenem da je već odlična mehanika još zategnutija u ovom delu, a najbolje od svega je što su konflikti sa Locustima još dinamičniji nego ranije, pogotovo kada se nalazite u delu igre sa otvorenim gradom. Tada možete videti kako Locusti polako prilaze, žele da vas pritiskaju i jednostavno unište. Imate taj osećaj da vam jednostavno ističe vreme kada se napucavate sa njima. Moram da priznam da Locusti u ovom delu izgledaju mnogo odlučnije i brutalnije nego u prethodnim igrama. Nekako mi se njihovo ponašanje dosta više sviđa, iako nije naravno savršeno jer se desi da se upute ili da donesu odluke u toku borbe koje nemaju smisla. Ali tu si ti mali detalji koji oduševljavaju.
Third person shooter ne znači da nećete videti fantastične kadrove u borbi. Kada neko naleti na vas, ako Gnasherom puknete u njihove noge, telo će krenuti napred a noge ostati tamo gde jesu. Ti sitni detalji i brutalnost koja je krarakteristična za Gears naslove baš odlično rade u kombinaciji i donose tu dinamičnost u borbama, da se uvek nešto dešava, da uvek morate da se pomerate. A sada u tim otvorenim delovima još više, jer ne samo da vi imate na raspolaganju ceo grad i velike delove grada gde ćete se boriti, već i Locusti, što znači, ako žele, mogu bukvalno da vas isteraju iz tog dela ako oni to baš žele, ili bolje rečeno, ako igrate na većem nivou težine.
Rekoh da sada možete da se više krećete, a to znači da franšiza napokon ima neke nove mehanike u izvođenju. Tu je sada skok kao i slide. Jeste da je to totalno nekarakteristično za Gears serijal, ali moram da priznam da jako dobro funkcioniše kada se sve ukombinuje. Zbog toga je kontrolna šema malčice drugačija u odnosu na igre iz serijala do sada, ali ništa na šta se nećete navići kroz nekih pola sata, sat vremena igranja. Mada ove nove mehanike vam dozvoljavaju da budete mnogo mobilniji u toku borbe, i da zauzimate neke pozicije koje do sada niste mogli. Najbolje rečeno, igra je upravo zbog njih dosta dinamičnija i brža, što je naravno jako veliki plus.
I dosta mi je zanimlivo kako je The Coalition uspeo da zadrži sve u mehanici šta je Gears činilo Gearse, ali sa druge strane, uspeo da ubaci novine da sve deluje sveže, uzbudljivo i novo, bez razbijanja te iluzije šta Gears treba da predstavlja. Jako pametno moram da priznam.
I još jedna napomena, kao i u svim prethodnim delovima, kampanju je moguće igrati u coopu sa prijateljima, do četiri igrača. A igra podržava i split screen opciju što je divno za videti.
Mehanike nadograđivanja i oružja
Još jedna stvar koja mi se dosta svidela je to što se stari arsenal oružja vratio, sa par novih koji će još više začiniti svaku borbu. Mada oružja nisu sada fiksna, bolje rečeno, sa fiksnom upotrebljivost kao do sada. Kako budete napredovali kroz igru, tako ćete moći da nalazite modove za oružja i vaš oklop. To znači da oružja možete nadograđivati. Naravno to ne znači da je ovo RPG ili tako nešto, daleko od toga, ali ovi modovi će unaprediti oružja, dati onaj dodatni bolji osećaj kada ih koristite, ili perkove koji će vam biti preko potrebni u nekim borbama.
E-Day je isto tako i rađanje legendarnog oružja Lancera, ali ono šta se meni više svidelo je ta mala priča kako je Lancer zamenio Retro Lancer, ili kako se ovde zove Lancer MK1, moja omiljena puška u toliko delova pre ovog.
I ono šta je dosta zanimljivo je što je pucanjem svakim oružjem toliko zadovoljvajuće i sjajno. Osetite tu težinu svakog metaka, nebitno da li korsitite Breechshot ili Lancer. Osetite taj dubok i tup pucanj Gnashera koji je propraćen sa zvukom raspadanja Locustovog tela ispred vas. Neverovatno koliko je zadovoljavajuće sve, iako bilo brutalno i krvavo u svakom mogućem trenutku.
Multiplayer modovi
Ma koliko kampanja bila sjajna, ipak ima kraja. A kada se sve završi u kampanji, onda ćete jednostavno poželeti još od svega šta ste već doživeli. A multiplayer modovi u ovoj igri su savršen način da nastavite vašu E-Day avanturu.
Na početku tu je klasičan Versus mod, koji je ispeglaniji kao nikada do sada. Jedina žal je to što ima samo šest mapa na početku i nemogućnost da se biraju određene playliste šta želite da igrate. Recimo Objective ili Team Deathmatch. Iskusniji igrači uvek žele da igraju Objective modove jer su jednostavno, pa bolji nego klasičan Team Deathmatch, ali sa druge strane, novi igrači, koji ih ima gomila, često glasaju u odabiru mape isključivo za TDM mod. Što može dovesti do frustracije za neke igrače. Mada razumem ovu oduku. Igra je nova, a The Coalition ne želi da razbija zajednicu po manjim playlistama kao što je to nekada radio. Mada verujem da ćemo vremenom dobiti odvojene Playliste, tako da svako može igrati šta želi.
Druga stvar koja je zanimljiva je to što nove mehanike nikako nisu narušile ono šta smo se navikli da Gears jeste u multiplayeru, već donele samo još jedan nivo koji morate da masterujete da bi bili dobri. Igrači koji već znaju da igraju Gears multiplayer će se lako privići na par novih mehanika kao što su skok i uklizavanje, dok će novi imati malo veće probleme.
Rekavši to, mislim da je upravo to i najveći problem ove igre. Gears ima ogromnu bazu starih fanova koji su jedva čekali novi naslov kako bi uleteli u Multiplayer na novim mapama, sa boljom grafikom i uživali u njemu. I tu dolaze novi igrači, jer learning curve multiplayer porcije ove igre je jako zahtevan. A stari igrači nemaju milosti prema novajlijama. Što znači da ako neko želi da nauči i bude kompetitivan u multiplayeru, baš mora da se potrudi i da ima tonu strpljenja jer igra ume da bude frustrirajuća ako ne znate šta vam je činiti. Nekako mislim da je baš zbog ovoga The Coalition morao da ubaci neku „rookie“ playlistu ili tako nešto, isključivo za nove igrače koji ustvari žele da nauče da igraju multiplayer, bez da ih stari, iskusniji igrači uništavaju.
Sa druge strane, tu je Horde Siege mod, koji je evolucija Horde moda koji smo već imali u prethodnim delovima. Za razliku od Versus moda, ovde se radi o PvE modu, i najbolje od svega je što više niste sami sa svojim squadom u partiji. Pored vas, tu je još dva squada sa po četiri igrača, što znači svaka partija ima 12 igrača ukupno.
I ima dobar razlog zašto je to tako. Za razliku od Horde moda u prethodnim igrama, Horde Siege se odvija na određenom delu Kalona mape, što znači da je ovo još jedan „open level“ dizajn. I moram da priznam da funkciniše stvarno i apsolutno fantastično! Svaki Squad će imati svoje misije koje mora da završava pre nego što može da se ekstraktuje sa mape. Oružja koja može da sakupi, utvrđenja koja može da napravi u određenom zadatku. Ali najbolje od svega je to što i drugi timovi mogu da vam pomognu ako prigusti, što je jako lepo za videti. A naravno kada naiđu ogromni neprijatelji, bolje rečeno, bossovi, svi timovi moraju da sarađuju kako bi oborili ogromnog Locusta.
Za nove igrače, mislim da je Horde Siege mod najbolja ekstenzija onog iskustva koje su osetili u kampanji. Jer je PvE i fokus je na kooperaciji sa tima, tako da još bolje ako imate prijatelje koji bi zaigrali sa vama.
Grafika i prezentacija
Gears of War E-Day je rađen u Unreal Engine 5, poslednjoj verziji, što i nije neka novost, uzevši u obzir da je nekada Gears serijal bio benchmark za Unreal Engine, dok je Epic Games radio na franšizi. Ono šta je iznenađenje jeste koliko igra predivno izgleda i koliko (skoro) savršeno radi. Stvar je u tome što Gears of War E-Day koristi neke tehnologije koje nismo ni mislili da je moguće pokrenuti ih na ovoj generaciji konzola. Jedna od njih je Megalights.
I šta Megalights radi, sigurno se pitate. Pa faktički istu stvar kao MegaTexture samo za osvetljenje. To znači da u igri faktički možete imati neverovatno puno lighting sources, i najbolje od svega je što svako svetlo generiše svoju senku na karaktere ili objekte u ovom svetu. I sada, pošto se dobar deo igre dešava preko dana, to se tada ne da primetiti. Ali prvih sat dva ovog naslova se dešava u mraku, i taj efekat, bolje rečeno ta tehnologija dolazi do izražaja i neverovatno koliko ulepšava scenu na svaki mogući način .
Tek kada zaigrate Gears of War E-Day vidite koliko ustvari osvetljenje znači za jednu igru i koliko je scena življa zbog toga. Bolje rečeno, ne samo scena. Megalights, Megatextures i Raytracing podrška u Gears of War E-Day, čak i na konzoli, daju osećaj da je Kalona grad stvarno živ, da ste stvarno u njemu dok se dešavaju ove strahote, i nebitno koliko je sve brutalno šta možete da vidite, jeste prelepo.
A pored Megalights tu su i već pomenute Megatextures, a one potpomažu da nemamo pop-inove dok igramo igru, i razlika od običnih tekstura je neverovatna, jer je pravo osveženje videti igru gde je popup u 99% slučajevima eleminisan.
Pored toga, kada se sve to ukombinuje, Gears of War E-Day je sigurno najlepša igra koju sam igrao do sada. Jeste ovo Gears, svi znaju kakav tip grafike može da očekuje, ali neverovatno koliko puno detalja ima u ovoj igri, i koliko je sve savršeno odrađeno. Teksture, animacije likova, efekti, osvetljenje koje oduzima dah, sve je stvarno savršeno.
Mada okej, Unreal Engine i njegove tenhologije stvarno ulepšavaju igru, ali ništa od toga ne bi bilo tako efektivno da art design nije neprikosnoven kao u ovoj igri. Kalona je grad gde dominira taj retro futurizam miksovan sa gothic arhitekturom, i to je još jedna stvar koja oduzima dah. Gears je uvek bio igra koja je umela da smesti mnogo toga u jednoj sceni, pogotovo te velike gotske građevine. Ali E-Day je the whole another level što se tiče toga. Jer vi praktično u nekim scenama vidite ceo grad, krovove fantastičnih zgrada i poglede koji su neverovatni. I sada, skrinovi mogu donekle da prikažu ono o čemu pričam, ali tek kada zaigrate ovo shvatite koliko je fantastično u apsolutno svakom pogledu. Jeste, oduševljen sam grafikom, ali iskreno, ne znam da li bih mogao da joj nađem manu. A verujem da bi i drugima bilo poprilično teško.
Zahvaljujemo se Xbox Game Studios na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Gears of War: E-Day (Xbox Series X)
Gears of War E-Day je prosto neverovatan naslov, savršen povratak franšize, bolje rečeno, savršen način za povratak. Xbox je odlučio da ispriča priču koja je bila rupa u franšizi, za koju su se svi pitali, kako se desilo, kako je došlo do toga. I E-Day je savršeno uspeo da uradi to. Pored toga, sa malim tweakovanjem gameplaya i novim mehanikama, E-Day nikada nije dosadan, uvek je zanimljiv, uvek vas drži u iskušenju da vidite šta sledeće sledi, i upravo zbog toga mislim da je ovo još jedna pobeda Xboxa kada su u pitanju ekskluzive. Znam da je prošlo mnogo godina nakon izlaska petice, ali mislim da bolji povratak franšize nismo mogli da očekujemo. Samo je sada pitanje, u kom pravcu će The Coalition ići sa sledećom igrom u ovom fantastičnom serijalu? Ostaje nam da vidimo, a do tada, ovaj neveorvatan paket će nas sigurno okupirati još mnogo sata, nebitno da li u coop kampanji ili multiplayer modovima.
