Postoje DLC ekspanzije koje služe samo da produže životni vek igre za još par sati, ubace novu mapu ili eto dve, nekoliko questova i možda neki novi komad opreme, ako nam se posreći. A postoje i one koje pokušavaju da urade nešto mnogo ambicioznije, da prošire sam univerzum, da uvedu potpuno nove ideje i da vas podsete zašto ste se uopšte zaljubili u base igru. Warhammer 40,000: Rogue Trader već je bio jedan od najboljih modernih CRPG naslova upravo zato što nije pokušavao da pojednostavi Warhammer univerzum za nove igrače, već vas je odmah bacio u njegovu brutalnost, politiku, religiju i konstantni sukob interesa gde gotovo niko nije potpuno dobar niti potpuno zao. The Infinite Museion nastavlja tim putem, ali umesto da još jednom priča klasičnu priču o Imperijumu, Chaosu ili Xenos rasama, Owlcat se odlučio za nešto mnogo neobičnije. U centar pažnje stavlja jednog od najzanimljivijih likova koje je Warhammer ikada imao, Trazyna the Infinite, i oko njega gradi avanturu koja je istovremeno misteriozna, duhovita, čudna i potpuno drugačija od svega što smo do sada videli u Rogue Traderu.
Već od prvog trenutka će vam postati jasno da ovo nije još jedan običan DLC koji ćete odigrati između dve glavne misije. Način na koji se uvodi nova priča deluje prirodno i nekako organski, bez osećaja da je sadržaj naknadno “nalepljen” na postojeću kampanju. Ako već dosta igrate Rogue Trader i imate sejv od par desetina, ako ne i stotina sati, vrlo brzo ćete primetiti koliko se The Infinite Museion lepo uklapa u postojeću strukturu igre. Novi događaji ne deluju kao sporedna epizoda koja postoji sama za sebe, već kao nešto što je oduvek moglo da bude deo Koronus Expanse. To je jedna od stvari koje Owlcat radi strašno dobro još od Pathfinder igara, njihovi dodaci nikada ne izgledaju kao izdvojeni sadržaj. Umesto toga, oni proširuju već postojeći svet u kome ste proveli mnogo dugo vremena i upravo zbog toga ostavljaju utisak da se sve dešava paralelno sa glavnom pričom.
A onda na scenu upada Trazyn. Ako koliko toliko poznajete Warhammer 40,000 lore, verovatno vam je jasno zašto je njegova pojava i predstavljanje jako zanimljivo. Nije u pitanju klasičan negativac niti saveznik, već kolekcionar opsednut istorijom, artefaktima i svime što smatra vrednim za sačuvati u ovom univerzumu. Problem je što njegova definicija “očuvanja” često podrazumeva da ljude, vojske ili čitave civilizacije pretvori u eksponate svoje kolekcije. Fun, right? Upravo zato svaki razgovor sa njim nosi određenu dozu neizvesnosti. Nikada niste sigurni da li vam zaista pomaže ili ste samo još jedan predmet koji će jednog dana završiti iza stakla u njegovom beskrajnom muzeju. Ono što me je posebno oduševilo jeste način na koji je napisan. Trazyn nije karikatura. Nije zli Necron koji samo preti i uništava sve pred sobom. Baš suprotno od svega toga, često je veoma duhovit, sarkastičan i toliko fasciniran istorijom da ćete u pojedinim dijalozima zaboraviti da razgovarate sa jednim od najopasnijih bića u galaksiji.
Upravo zbog toga kakav je on lik, kako je napisan i koju ulogu igra u ovom univerzumu, on drastično menja i ovu igru, bolje rečeno, igru sa dodatkom. Dok je osnovna igra često bila fokusirana na političke odluke, upravljanje dinastijom i balansiranje između Imperijuma, trgovine i sopstvenih ambicija, The Infinite Museion mnogo više podseća na arheološku ekspediciju kroz najčudnije delove Warhammer univerzuma. Svaka nova lokacija krije neku priču, svaki eksponat nosi deo istorije, a vrlo brzo shvatate da muzej iz naslova nije obična kolekcija predmeta. To je mesto gde su završili neki od najvrednijih artefakata, bića i događaja čitave galaksije. Par nas sa Virtualnog Kutka, kao dugogodišnji ljubitelj Warhammer sveta, teško nam je bilo da ostanemo neimpresionirani količinom pažnje koju su autori posvetili sitnim detaljima. Čak i kada ne prepoznate svaku referencu, jasno je da je ogromna količina lore-a pažljivo utkala u svaku prostoriju.
Još jedan lik koji veoma brzo privlači pažnju jeste novi saputnik Eogunn Februs. Na papiru možda zvuči kao još jedan predstavnik Adeptus Mechanicusa, ali vrlo brzo postaje jasno da je mnogo složeniji od toga. Njegova opsesija tehnologijom, znanjem i sopstvenom transformacijom u nešto više od čoveka savršeno se uklapa u temu DLC-a. Ono što mi se posebno dopalo jeste što njegovi dijalozi nikada ne deluju kao puko objašnjavanje lore-a. Umesto toga, kroz razgovore polako upoznajete njegov pogled na svet, njegov odnos prema mašinama, ljudskosti i granici između ta dva pojma. Kao i većina Owlcat saputnika, nije napisan tako da ga svi odmah zavole. Nego je potrebno vreme da shvatite njegove motive, ali upravo zbog toga deluje mnogo uverljivije. Naravno, novi saputnik nije tu samo zbog priče. Kao i svaki član vaše družine, donosi potpuno nove mogućnosti u borbi, drugačije sinergije sa postojećim buildovima i nekoliko veoma zanimljivih opcija za razvoj tima. Rogue Trader je od samog početka bio igra koja nagrađuje pažljivo planiranje družine, a The Infinite Museion taj sistem dodatno proširuje. Već nakon nekoliko borbi počinjete da razmišljate kako da uklopite njegove sposobnosti sa postojećim likovima, a upravo tu dolazi do izražaja jedan od najvećih dodataka ovog DLC-a.
Augmentation sistem je definitivno najznačajnija nova gameplay mehanika. Umesto da razvoj lika ostane ograničen na talente, opremu i sposobnosti, sada dobijate mogućnost da kroz bioničke implantate dodatno oblikujete svoje likove. Na prvi pogled deluje kao još jedan sloj statistike, ali vrlo brzo shvatite da potpuno menja način na koji planirate razvoj cele družine. Odjednom više nije pitanje samo koji ćete talenat uzeti na sledećem nivou, već i kakvu ćete vrstu augmentacije ugraditi, koje bonuse želite da dobijete i kako će se oni uklopiti sa ostatkom vašeg builda. Ono što se meni posebno dopalo jeste što augmentacije nisu predstavljene kao jednostavan sistem “uzmi ono sa najvećim brojevima”. Nego često morate da pravite kompromise. Da li želite dodatnu izdržljivost po cenu mobilnosti? Veći ofanzivni potencijal uz određene negativne efekte? Ili ćete potpuno promeniti način na koji određeni lik funkcioniše u borbi? Upravo zbog toga ovaj sistem uspeva da proširi već veoma kompleksan RPG deo Rogue Tradera bez osećaja da ga nepotrebno komplikuje. Ljubitelji teorijskog pravljenja buildova ovde će imati materijala za desetine sati eksperimentisanja.
Sve to prirodno i divno utiče i na sam gameplay loop. Ako je osnovni Rogue Trader bio igra u kojoj ste konstantno prelazili između istraživanja, dijaloga, upravljanja brodom i taktičkih borbi, The Infinite Museion uspeva da taj ritam dodatno obogati. Istraživanje novih lokacija sada ima mnogo veću težinu, jer nikada ne znate da li ćete pronaći novi artefakt, deo priče ili augmentaciju koja može potpuno promeniti vašu strategiju. Upravo taj osećaj neizvesnosti tera vas da pregledate svaki ugao mape, razgovarate sa svakim likom i pažljivo čitate sve što pronađete, što je oduvek bila jedna od najvećih snaga Owlcat igara. Ipak, ono što me je možda najviše iznenadilo jeste koliko je ovaj DLC spreman da eksperimentiše sa narativom. Bez ulaženja u spoilere, postoji nekoliko sekvenci koje potpuno menjaju način na koji posmatrate događaje oko sebe. Posebno jedna koja se poigrava percepcijom vremena i stvarnosti ostavila je veoma snažan utisak na mene, upravo zato što ne liči ni na šta što smo ranije videli u Rogue Traderu. To je onaj trenutak kada shvatite da The Infinite Museion nije napravljen samo da bi igračima dao još nekoliko borbi, već da bi ih iznenadio i pokazao koliko Warhammer univerzum može da bude neobičan kada se autori odmaknu od standardnih priča o ratu i osvajanju
Kako budete sve dublje ulazili u sadržaj DLC-a, postaje jasno da The Infinite Museion nije napravljen sa idejom da bude još jedan niz borbi između dužih dijaloga. Naprotiv, mnogo više podseća na veliku avanturu istraživanja u kojoj je svaka nova prostorija prilika da otkrijete još jedan delić ogromnog Warhammer univerzuma. Muzej koji je Trazyn stvarao milionima godina praktično je riznica čitave galaksije i to se vidi na svakom koraku. Neki eksponati služe samo kao zanimljiv lore detalj za igrače koji godinama prate Warhammer 40,000, dok drugi imaju mnogo konkretniju ulogu u samoj priči ili gameplayu. Upravo ta kombinacija fan servisa i ozbiljnog world-buildinga čini istraživanje toliko zanimljivim. Čak i kada nekoliko minuta ne vodite nijednu borbu, imate osećaj da stalno otkrivate nešto novo, bilo da je u pitanju davno zaboravljena civilizacija, artefakt čije poreklo seže hiljadama godina unazad ili razgovor koji potpuno promeni način na koji gledate na događaje oko sebe. To je jedan od razloga zbog kojih mi je istraživanje u ovom DLC-u često bilo zanimljivije od samih okršaja.
To, naravno, ne znači da je borbeni deo zapostavljen. Rogue Trader i dalje ostaje jedan od najkompleksnijih poteznih RPG-ova na tržištu. Svaka borba traži planiranje nekoliko poteza unapred, razmišljanje o pozicioniranju, pokrivanju, dometu sposobnosti i sinergiji cele družine. Ono što The Infinite Museion uspešno radi jeste da kroz nove protivnike i situacije tera igrača da ponovo razmisli o buildovima koje je možda koristio desetine sati u osnovnoj kampanji. Neprijatelji koje ovde srećete često imaju drugačije otpore, drugačije obrasce ponašanja ili sposobnosti koje vas kažnjavaju ako pokušate da svaku borbu rešavate na isti način. Upravo zbog toga DLC nikada nema osećaj da samo reciklira postojeći sadržaj. Čak i kada koristite iste likove i iste sposobnosti, okolnosti u kojima ih koristite dovoljno su drugačije da vas nateraju da eksperimentišete. Augmentation sistem upravo u tim trenucima dolazi do punog izražaja. U osnovnoj igri razvoj lika uglavnom se svodio na pažljivo biranje talenata, sposobnosti i opreme, dok sada svaki novi implantat otvara još jedan sloj prilagođavanja. Ono što mi se posebno dopalo jeste što nijedna augmentacija ne deluje kao očigledan izbor. Umesto toga, svaka nosi određene prednosti, ali i zahteva da prilagodite ostatak builda. Nekada ćete želeti da maksimalno pojačate damage jednog lika, nekada ćete se fokusirati na preživljavanje ili podršku ostatku tima, a nekada ćete potpuno promeniti njegovu ulogu u borbi. Ljubitelji teorijskog sastavljanja buildova ovde će lako izgubiti sate isprobavajući različite kombinacije, jer DLC konačno daje dovoljno novih alata da čak i veterani pronađu potpuno drugačiji način igranja.
Još jedna stvar koju sam primetio jeste koliko je pacing pažljivo osmišljen. Za razliku od pojedinih delova osnovne igre, gde su dugi razgovori i ogromna količina teksta povremeno mogli da uspore ritam, ovde se priča, istraživanje i borbe mnogo prirodnije smenjuju. Jedan trenutak vodite dugačak razgovor sa Trazynom o nekom eksponatu koji je star hiljadama godina, već sledeći rešavate kompleksan taktički sukob, a zatim ponovo istražujete potpuno novu lokaciju punu skrivenih detalja. Taj ritam veoma uspešno održava osećaj napredovanja i retko kada imate utisak da se igra previše zadržava na jednom tipu sadržaja. Posebnu pohvalu zaslužuje način na koji je DLC iskoristio samog Trazyna. Mogli su veoma lako da ga pretvore u još jednog “velikog negativca” koji povremeno održava monolog i čeka završni obračun. Umesto toga, on konstantno ostaje prisutan kroz priču i svojim komentarima često krade svaku scenu u kojoj se pojavi.
Kada je u pitanju grafika, nije ka da oval DLC poboljšava grafiku, jer to nije ni njegova poenta. Ono što donosi jesu neke od najzanimljivijih lokacija koje je Owlcat do sada napravio. Muzej izgleda upravo onako kako biste očekivali od bića koje milionima godina skuplja najvrednije relikvije čitave galaksije. Ogromne dvorane, monumentalni eksponati, neobične arhitektonske forme i pažljivo osvetljenje stvaraju osećaj da se nalazite na mestu koje prkosi vremenu. Svaka nova prostorija uspeva da izgleda drugačije od prethodne i retko kada imate osećaj da gledate reciklirane assete iz osnovne igre. Možda tehnički nije najimpresivniji RPG koji ćete igrati ove godine, ali umetnički pravac i dizajn lokacija ostavljaju veoma snažan utisak. Muzika se uglavnom drži prepoznatljivog Rogue Trader identiteta, ali u ključnim scenama uspeva da naglasi osećaj misterije i veličine prostora u kojem se nalazite. Još važniji su zvučni efekti i glasovna gluma. Trazyn posebno dobija dodatnu dozu harizme upravo zahvaljujući odličnoj interpretaciji, pa svaki njegov dijalog ima težinu koju tekst sam po sebi možda ne bi uspeo da prenese.
Mane u ovom naslovu proizilaze iz njegovih najvećih vrlina. DLC konstantno uvodi fantastične ideje, ali mnoge od njih ostaju nedovoljno iskorišćene. Baš kada pomislite da će određeni zaplet ili nova mehanika postati centralni deo iskustva, priča već prelazi na nešto drugo. Nekoliko veoma zanimljivih koncepata zasluživalo je mnogo više prostora nego što su ga dobili, zbog čega kraj dolazi pomalo iznenada. Nije u pitanju loš završetak, već više osećaj da je Owlcat imao materijala za još nekoliko sati sadržaja koji su iz nekog razloga ostali neiskorišćeni. Slično važi i za pojedine borbene susrete. Iako su uglavnom veoma kvalitetno dizajnirani, postoji nekoliko situacija koje deluju više kao test strpljenja nego taktike. To nije ništa novo za Owlcat igre, jer su i Pathfinder naslovi povremeno imali sličan problem, ali vredi pomenuti da određene borbe mogu trajati znatno duže nego što bi trebalo, posebno ako koristite kompleksnije buildove sa velikim brojem aktivnih sposobnosti.
I pored toga, teško je ostati ravnodušan prema onome što je The Infinite Museion uspeo da postigne. Ovo nije DLC koji pokušava da bude spektakularniji od osnovne igre već dodatak koji proširuje njen identitet. Donosi jednog od najboljih likova koje je Rogue Trader do sada imao, uvodi sistem augmentacija koji značajno obogaćuje RPG mehanike i uspeva da ispriča priču koja se razlikuje od gotovo svega što smo do sada videli u ovom univerzumu. Ako ste uživali u osnovnoj igri prvenstveno zbog borbe, novih buildova i taktičkog planiranja, ovde ćete pronaći dovoljno sadržaja da ponovo provedete desetine sati eksperimentišući sa družinom. Ako vas je, s druge strane, najviše privukao Warhammer 40,000 lore, onda je ovaj DLC praktično obavezno štivo. Muzej Trazyna the Infinite krije toliko zanimljivih detalja, referenci i priča da ćete se često zadržavati duže nego što ste planirali samo kako biste pročitali još jedan zapis ili poslušali još jedan dijalog.
Na kraju, The Infinite Museion možda nije najveća ekspanzija koju je Owlcat napravio, niti koristi puni potencijal svih svojih ideja, ali uspeva ono što je najvažnije, ostavlja vas sa željom da provedete još vremena u njegovom svetu. A to je možda i najveći kompliment koji jedan DLC može da dobije. Kada se završe završne scene, ne razmišljate o tome koliko je trajao, već o tome koliko biste voleli da se vrata tog neobičnog muzeja još jednom otvore i pokažu vam neku novu, jednako čudnu priču iz beskrajnog Warhammer univerzuma.
The Infinite Museoin recenzija je delo tri autora, Jonasa Watzate, Milorada Raškovića i Milana Radosavljevića, koji su jednako doprineli u kreiranju iste. Zahvaljujemo se Owlcat Games za kopiju igre i DLC-a za potrebe recenzije
