Objavljen pre više od 25 godina, Gothic je predstavljao pokušaj malog studija Piranha Bytes iz nemačkog Bohuma da napravi open-world RPG kakav do tada nije viđen. Iako je igra nesumnjivo bila gruba po ivicama i često ambicioznija nego što je tehnologija tog vremena dozvoljavala, Gothic je stekao kultni status u Nemačkoj, ali i širom sveta. Razlog za to nije bila još jedna klasična priča o heroju koji spasava svet, već šarmantan, zatvoren svet prepun karaktera, ličnosti i nezaboravnih likova.
Nakon što je Piranha Bytes nažalost zatvoren 2024. godine, THQ Nordic i Alkimia Interactive 2026. donose potpuni Gothic 1 Remake. Njihov cilj nije samo da sačuvaju ono što je Gothic učinilo posebnim, već i da prošire i unaprede originalnu viziju. Pitanje je samo da li će uspeti da ožive jedan od najvažnijih evropskih RPG klasika.
Bezimeni heroj
Za one koji nisu upoznati sa pričom Gothica, ona je zapravo prilično jednostavna. Orci su pokrenuli invaziju na carstvo kralja Rhobara II. Njegova jedina nada za pobedu nalazi se u magičnoj rudi koja se kopa u rudnicima Horinisa. Kako bi obezbedio neprekidnu proizvodnju rude, kralj naređuje najmoćnijim magovima kraljevstva da podignu magičnu barijeru oko Rudarske doline kako nijedan zatvorenik ne bi mogao da pobegne. I tu stvari kreću po zlu.
Magija funkcioniše predobro i potpuno izmiče kontroli. Barijera postaje mnogo veća nego što je planirano i zarobljava ne samo zatvorenike, već i same magove koji su je stvorili. Zatvorenici koriste nastali haos i preuzimaju kontrolu nad dolinom. Pošto ništa živo ne može da napusti Barijeru, ali svako može da bude ubačen unutra, kralj je primoran da sklopi dogovor sa zatvorenicima. Oni nastavljaju da isporučuju magičnu rudu, dok zauzvrat dobijaju hranu, oružje i sve ostale potrepštine koje požele. Tu počinje vaša priča.
Stojite na ivici Barijere dok vam čitaju konačnu presudu. U poslednjem trenutku pojavljuje se jedan mag i predaje vam važno pismo namenjeno Vatrenim Magovima. Naređuje vam da ga dostavite što je pre moguće, jer bi njegova sadržina mogla da utiče na budućnost čitavog kraljevstva. Nekoliko sekundi kasnije jednostavno vas gurnu u koloniju. Kada se osvestite nakon pada, već ste opljačkani. Ubrzo upoznajete Dijega, čoveka iz Starog Kampa koji ima određeni ugled među zatvorenicima. On vam objašnjava da je najbolji način da preživite da krenete sa njim.
Vaše ime? Nije važno. Vaši zločini? Nikoga nije briga. Vi ste samo još jedan novajlija u koloniji i ljudi će vas tretirati upravo tako sve dok ne uspete da izgradite reputaciju.
Rudarska dolina i njene frakcije
Suština Gothica oduvek je bila upoznavanje Rudarske doline, njenih stanovnika i brojnih frakcija kojima se možete priključiti, ili ih potpuno ignorisati. Svet deluje kompaktno i pažljivo dizajnirano. Iako je Alkimia Interactive izjavio da je mapa proširena za gotovo 20 procenata u odnosu na original, ona i dalje deluje poznato veteranima, dok istovremeno nikada ne postaje previše velika ili zastrašujuća za nove igrače.
Mnoge lokacije koje su u originalu delovale prazno, nedovršeno ili neiskorišćeno sada su prepune detalja, novih sadržaja i razloga za istraživanje. Posebno se izdvajaju sami kampovi, koji predstavljaju srce čitavog sveta. Tokom igre susrećete tri glavne frakcije.
Prvo mesto na koje ćete verovatno stići ukoliko poslušate Dijegov savet jeste Stari Kamp. To je najstarija i najbolje organizovana frakcija u dolini. Njeni članovi kontrolišu polurazrušeni zamak smešten u centru Rudarske doline, kao i najveći deo eksploatacije u Starom rudniku. Na čelu kampa nalazi se Gomez, koji komanduje velikom vojskom Senki i Stražara. U zamku se takođe nalaze i Vatreni Magovi, koji predstavljaju jednu od najuticajnijih grupa unutar kolonije.
Novi Kamp predvode banditi pod vođstvom Laresa i plaćenici kojima komanduje Li. Oni rade zajedno sa Vodenim Magovima koji veruju da mogu sakupiti dovoljno magične rude da unište Barijeru i konačno oslobode sve zatvorenike. Za razliku od Starog Kampa, ovde vlada nešto slobodnija atmosfera, ali i daleko manje stabilnosti.
Treću veliku frakciju predstavlja Močvarni Kamp. Njegovi članovi, poznati kao Templari i sledbenici Kulta Spavača, provode dane pušeći močvarnu travu u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. Oni obožavaju misteriozno božansko biće poznato kao Spavač i veruju da će upravo ono doneti slobodu svim zatvorenicima. Njihova filozofija i način života značajno se razlikuju od ostalih frakcija, što ih čini jednom od najzanimljivijih grupa u igri.
Jedna od najvećih novina remakea jeste značajno proširena uloga Orka. Dok su u originalnoj igri uglavnom predstavljali misterioznu pretnju iz divljine, sada su dobili mnogo više dubine. Alkimia Interactive im je dala sopstvenu kulturu, istoriju i jezik koji igrači mogu da nauče. Pored toga, dodati su i novi questovi koji omogućavaju detaljnije upoznavanje njihove civilizacije i načina života.
Put od niko i ništa do legende kolonije
Pošto ste na početku samo beznačajni zatvorenik, niko vam neće pokloniti poverenje. Ako želite da se pridružite nekoj frakciji, moraćete da zaslužite svoje mesto. Ljudi će pokušavati da vas opljačkaju, tražiće od vas novac za zaštitu ili će slati svoje nasilnike da vas prebiju ukoliko odbijete da platite.
Vaš put ka reputaciji počinje sitnim poslovima. Krađa za lokalne kriminalce, potraga za nestalim ljudima, rešavanje sukoba među zatvorenicima i slični zadaci postepeno vas upoznaju sa svim kampovima i njihovim najvažnijim članovima. Kako budete napredovali, dobićete pristup ozbiljnijim zadacima, političkim spletkama i događajima koji utiču na sudbinu čitave kolonije.
Tokom avanture sticaćete iskustvo, povećavati količinu zdravlja i osvajati poene za učenje koje možete trošiti kod brojnih učitelja širom doline. Bilo da želite da unapredite borbu mačevima, naučite korišćenje lukova, razvijete lopovske veštine ili ovladate magijom, postepeno ćete postajati sve moćniji.
Kada se šarm prošlosti susretne sa modernim dobom
Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih je Gothic ostao toliko voljen među fanovima jeste način na koji su NPC likovi reagovali na igrača i razgovarali sa njim. Kada sam bio tinejdžer, često sam sa jednim dobrim prijateljem igrao Gothic kod njega u sobi i smejali smo se satima. Tada smo igrali nemačku verziju igre, a način na koji su likovi govorili bio je snažno inspirisan lokalnim dijalektom nemačke Ruhr oblasti.
Ljudi u koloniji bili su direktni, često grubi, ali i neverovatno duhoviti i sarkastični. Niko vas nije tretirao kao budućeg heroja. Za njih ste bili još jedan zatvorenik koji mora da zaradi svoje mesto pod suncem. Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je Alkimia Interactive uspela da sačuva upravo taj duh. Ne samo da su vratili veliki broj originalnih nemačkih glasovnih glumaca, već su i nove uloge odlično odabrane, pa atmosfera ostaje autentična i nakon 25 godina.
Kao neko ko je Gothic prešao bezbroj puta tokom poslednje dve decenije, mogu da kažem i da je engleska lokalizacija drastično unapređena. U originalu su pojedini prevodi bili zbunjujući ili jednostavno nisu uspevali da prenesu smisao originalnih dijaloga. Ovoga puta glasovna gluma i prevod zvuče mnogo prirodnije, a humor, cinizam i karakter likova uspešno su preneti i međunarodnoj publici.
Prošireni, ali i dalje prepoznatljiv svet
Remake sveta izgleda fantastično. Prelazak na Unreal Engine 5 omogućio je impresivne panorame i prizore koji ostavljaju bez daha. Više puta sam zastao samo da bih okrenuo kameru i uživao u pogledu. Od samog početka sve mi je delovalo poznato, ali istovremeno neuporedivo lepše. Bez mnogo razmišljanja mogao sam da se krećem kroz Rudarsku dolinu, jer su sve staze i lokacije ostale dovoljno verne originalu. Bez problema sam pronalazio put od Starog kampa do Novog ili Kampa u močvari, gotovo instinktivno, kao da sam se vratio u igru koju sam igrao pre dve i po decenije.
Posebno impresivno izgledaju Novi kamp i Kamp u močvari. Oba naselja su značajno proširena i detaljnije razrađena nego u originalu. Novi kamp sada deluje kao prava zajednica ljudi koji pokušavaju da pronađu izlaz iz kolonije, dok Kamp u močvari konačno izgleda kao mesto opsednuto svojom religijom i kultom Spavača. Tokom noći, zahvaljujući novom sistemu osvetljenja, ova naselja izgledaju neverovatno. Vatre, baklje, mesečina i senke stvaraju atmosferu kakvu je original pokušavao da postigne, ali koju tadašnja tehnologija jednostavno nije mogla da isporuči.
Pregledajući stare snimke originalnog Gothica radi poređenja, razlika je zaista ogromna. Mesta na kojima su nekada bile razvučene i jednostavne teksture sada su pretvorena u detaljno oblikovane puteve, litice, šume i stene. Svaki deo doline izgleda kao da je pažljivo ručno oblikovan. Alkimia Interactive je odradio impresivan posao koristeći Unreal Engine 5 kako bi zadržao prepoznatljiv identitet originala, ali ga istovremeno podigao na nivo moderne produkcije.
Još jedna stvar koja odmah upada u oči jeste raznovrsnost NPC likova. U originalu je bilo mnogo ponavljanja modela i lica, dok sada gotovo svaki važniji lik izgleda jedinstveno. Različite građe tela, ožiljci, frizure, oklopi i odeća daju osećaj da zaista živite u svetu punom ljudi sa sopstvenim pričama. Isto važi i za čudovišta. Krvave mušice, Minecrawleri, Scavengeri i ostale poznate zveri izgledaju znatno detaljnije i opasnije nego ikada ranije. Njihove animacije su unapređene, kreću se prirodnije, ali i dalje uspevaju da zadrže onu dozu nelagodnosti koja ih je činila prepoznatljivim.
Kao i u originalu, NPC-jevi prate svoje dnevne rutine i reaguju na događaje u svetu oko sebe. Rade, jedu, spavaju, šetaju između lokacija i učestvuju u svakodnevnom životu kolonije. To znači da i dalje možete da koristite stara Gothic “rešenja” i navlačite neprijatelje na čuvare ili druge NPC-jeve kako biste preživeli prve sate igre. Početak je i dalje brutalan, a svaka pomoć dobro dođe.
Eurojank više nije? Borba i kontrole
Originalni Gothic bio je jedna od igara zbog kojih je nastao termin „Eurojank“. Ambiciozan projekat malog evropskog studija bio je prepun ideja, ali i tehničkih problema, neobičnih sistema i ponekad vrlo čudnih interakcija. Remake je po tom pitanju u mnogo boljem stanju, ali nije potpuno imun na probleme.
Tokom igranja nailazio sam na situacije u kojima se Bezimeni heroj čudno zaključavao na pojedine NPC-jeve ili bi neki lik prošao kroz objekat samo da bi započeo razgovor sa mnom. U jednom trenutku sam čak uspeo da propadnem kroz svet i bio primoran da učitam prethodni snimak pozicije. Takve situacije nisu česte, ali pokazuju da određena količina „Gothic haosa“ i dalje postoji.
Kontrole su doživele možda i najveću modernizaciju. Originalni Gothic je imao veoma specifičnu i često frustrirajuću šemu upravljanja koja je mnoge nove igrače odbijala već nakon prvih nekoliko minuta. Remake uvodi moderan lock-on sistem, preciznije izbegavanje, bolji osećaj prilikom zadavanja udaraca i znatno unapređen sistem pariranja. Postoji čak i opcija koja dodatno modernizuje borbu kroz sistem povezivanja napada, ukoliko to želite.
Kada koristite oružje, četiri glavna tastera služe za povezivanje različitih kombinacija udaraca, a kako trenirate borbene veštine, pokreti postaju prirodniji i efikasniji. Borba više ne deluje ukočeno kao nekada, ali i dalje zadržava svoju težinu i zahtevnost.
Međutim, nemojte pomisliti da je Gothic zbog toga postao lakši. Naprotiv. Na početku ste potpuno beskorisni, baš kao i u originalu. Morate pronalaziti učitelje, ulagati poene u atribute, učiti nove tehnike i pronalaziti bolju opremu kako biste postali sposobni borac.
Sećam se da sam na početku igre, igrajući na podrazumevanom Gothic nivou težine, mislio da mogu pesnicama da savladam običnog krtopaca. Vrlo brzo sam naučio da to nije dobra ideja. Krtopac me je ubio gotovo trenutno. Čak i kada sam pronašao svoj prvi mač, taj isti neprijatelj predstavljao je ozbiljnu pretnju. A prvi Scavengeri na putu ka Starom kampu podsetili su me zašto je Gothic uvek nagrađivao oprez, a kažnjavao preterano samopouzdanje.
Istraživanje sveta takođe ostaje verno staroj školi dizajna. Nema mini-mape koja vam pokazuje gde da idete. Ako želite mapu, morate je kupiti od određenih NPC-jeva. Čak i tada možete ostaviti samo ograničen broj beleški. Takođe nema ni markera za zadatke. Potrebno je da pratite dnevnik i sami pamtite informacije koje ste dobili.
Iako bi ovo nekome moglo delovati zastarelo, upravo taj pristup čini istraživanje toliko zadovoljavajućim. Vremenom upoznajete svaki put, svaku pećinu, svaki kamp i svaku šumu. Kao i 2001. godine, svet postaje mesto koje poznajete napamet, a ne samo niz ikonica na mapi.
Tehnički problemi i odluke stare škole
Iako igra izgleda prelepo, posebno tokom noći, tehnička strana nije uvek na istom nivou. Na Xbox Series X i PS5 Pro konzolama igra radi u 30 frejmova po sekundi. U većini slučajeva performanse su stabilne, ali povremeno dolazi do usporavanja.
Na PS5 Pro verziji primetili smo nekoliko zamrzavanja igre tokom kretanja kroz Stari kamp, kao i određeni broj rušenja aplikacije. Najveći problem je što takvi padovi ponekad mogu da izbrišu sate napretka ukoliko niste ručno sačuvali igru.
Automatsko snimanje postoji, ali se aktivira mnogo ređe nego što bi većina današnjih igrača očekivala. Zbog toga preporučujem da redovno koristite ručno snimanje pozicije. U suprotnom biste mogli izgubiti značajan deo napretka zbog tehničkog problema ili jednostavno zato što vas je grupa neprijatelja iznenadila na putu.
Pored toga, nailazili smo i na probleme sa zvukom. Povremeno bi nakon ulaska u meni ili pauziranja igre nestala pozadinska muzika. U nekim slučajevima zvuk bi bio zamenjen šumom, dok bi ponekad potpuno nestao.
Dogodilo nam se i nekoliko puta da korisnički interfejs prestane da reaguje, zbog čega je bio potreban restart igre. Srećom, svi ovi problemi su relativno lako rešavani ponovnim pokretanjem, a s obzirom na to da je Day One zakrpa bila pred izlaskom u trenutku testiranja, očekujemo da će THQ Nordic i Alkimia Interactive brzo ukloniti većinu ovih problema.
Gothic 1 Remake (PlayStation 5 Pro)
Nakon mnogo provedenih sati u igri, mogu bez dileme da kažem da je Gothic 1 Remake trijumfalan povratak jednog od najvažnijih evropskih RPG klasika. Kada je THQ Nordic prvi put najavio projekat, bio sam skeptičan. Nakon teaser demonstracije pojavio se tračak nade. Sada, nakon odigrane pune verzije, jasno je da je Alkimia Interactive veoma dobro razumela šta je originalni Gothic činilo posebnim. Umesto da igru pretvore u pojednostavljeni akcioni RPG sa nekoliko poznatih imena i lokacija, zadržali su njenu suštinu. Modernizovali su ono što je moralo biti unapređeno, proširili sadržaj tamo gde je bilo prostora za rast i pritom ostali verni identitetu originala. Kada usred noći stojite u Rudarskoj dolini sa bakljom u ruci, dok se muzika polako pojačava i negde u daljini čujete teško disanje orka, javlja se isti onaj osećaj koji je Gothic izazivao pre 25 godina. Uz modernizovanu borbu koja nije izgubila svoju težinu, nove zadatke koji deluju kao da su oduvek bili deo igre i svet koji je veći, lepši i življi nego ikada, Gothic 1 Remake predstavlja primer kako bi remasteri i rimejkovi klasika trebalo da izgledaju. Bilo da prvi put ulazite u Koloniju ili se vraćate nakon decenija, ovo je povratak koji je Gothic zaslužio.
