Karmadona je prvi dugometražni igrani film, režisera i scenariste Aleksandra Radivojevića. Film su producirale kompanije Digimedia i Buca Productions, i posle premijere u Sava Centru, Karmadona će posredstvom distributerske kuće Taramount filma. od 19. marta početi da se prikazuje u svim bioskopima. Prošle godine smo recenzirali Karmadonu. I ovom prigodnom prilikom smo se čuli sa Đorđem Miljenovićem alias Wikluh Sky, i razgovarali o procesu komponovanja muzike za film, i njegovoj velikoj ljubavi, video igrama!
VRK: Čestitke na izlasku i regularnoj distribuciji filma Karmadona, koji je režirao i napisao Aleksandar Radivojević. Kada je Aleksandar došao na ideju da konačno napravi svoj dugometražni film, da li ti je ponudio prvo da vidiš scenario ili si naprosto samo rekao da i bacio se na pravljenje muzike?
Đorđe Miljenović: Davno sam rekao Aci da kad su njegovi radovi u pitanju ne postoji ništa što bih radije ispratio muzikom, rekao sam mu da doživotno može da računa na mene. Po mom mišljenju on je najbolji u tome što radi i biti saveznik takvom geniju je velika čast. Ta priča o filmu je postojala još pre više godina, zvala se drugačije ali mi je ostavila neviđen utisak, ali dobio sam scenario naravno i odatle je sve krenulo.
VRK: Da li ti je Aleksandar dao odrešene ruke za Karmadonu, i na konto pređašnje saradnje? Ili ste međusobnom kolaboracijom došli do konačnog zvuka?
Đorđe Miljenović: Procedura je varirala dosta. U početku smo se nalazili i naširoko diskutovali o temi filma, motivacijama likova i slično, preslušavali danima raznorazne stvari, bilo je tu nebuloza koje rašrafljuju nervni sistem ali od svega toga je na kraju dobijena neka mapa po kojoj sam mogao da radim. Ne da je sve išlo glatko, bilo je i stvari koje su izvisile, bilo je i stvari koje su bile sjajne ali se nisu uklapale, na kraju sam zaorao u nekom maratonskom modu i poslao gomilu muzike za gomilu scena i to je profunkcionisalo. Dobili smo to čemu smo stremili.
VRK: Karmadona je zaista retka žanrovska zverka od filma u našoj kinematografiji. Da li ti je bilo izazovno da ispratiš određene žanrovske stilove kojima obiluje, i da napraviš pogodnu muzičku paletu koja će ih tonalitetno i atmosferski ispratiti?
Đorđe Miljenović: Izazovno u najpozitivnijem mogućem smislu. Nije fora da se angažman uvek zasniva na onome u čemu sam prepoznat, smisao bavljenja umetnošću je po mom mišljenju i u tome da stvaralac uči, evoluira i napreduje i obogaćuje tu paletu. Bilo je fantastično iskustvo.
VRK: Kada radiš muziku za film, da li više voliš da imaš odrešene ruke i počneš odmah da praviš teme? Ili ti više prija da film bude u završnoj fazi, pa da onda tek kreneš sa komponovanjem muzike koja će se uklopiti sa finalnim dizajnom filma?
Đorđe Miljenović: Nema nekih naročitih pravila. U vezi sa Karmadonom, Jelenina tema je nešto što je počelo da mi se manta svakoga dana po mislima, a onda sam naterao ćerku da je otpeva i ispod toga nafilovao muzikom. Mislim da je to bio prvi neki momenat da smo uboli muzički senzibilitet. Sa toga sam preskako na stvari koje su me najviše ložile dok još nisam ni video prvu ruku montaže, uglavnom s jednog na drugo, šta me privpači najviše u datom trenutku na to se bacim. A onda finalno, kada je montaža već bila pri kraju, počeo sam da lejerujem scene i ispravljam raznorazne detalje.
VRK: Nekada smo imali kompozitore koji su radili sa ogromnim orkestrima i raznim muzičarima, a danas je sve svedeno na par klikova i semplovanje instrumenata kroz programe. Da li misliš da to prebacivanje sa analognog na digitalno, dovodi do toga da današnje filmske teme, bivaju sve manje upečatljive nego u pređašnjim decenijama?
Đorđe Miljenović: Orkestri se još uvek veoma upotrebljavaju za filmsku muziku, ali je i to dosta svedeno. Nije stvar u orkestrima, stvar je u paradigmi koja ne trpi tu vrstu sentimenta, raskošne orkestracije, ima izuzetaka, upečatljivih muzičkih tema, osim ako nisu popularne pesme. To je nešto za čim ne treba ni žaliti ni radovati se, to je tako.
VRK: Ako se ne varam, Karmadona je tvoja prva filmska uloga. Da li si ti tražio da glumiš u filmu, pa je Aleksandar napisao za tebe, ili je to više bila neka interna pošalica? I kako ti se sada čini iz te vizure, da li je gluma teža ili laganija naspram komponovanja muzike?
Đorđe Miljenović: Terao sam ga, nego šta sam. Iako sam prilično loš glumac, bilo mi je ekstremno zabavno, i da, lakše je od komponovanja pošto nemam pojma da glumim.
VRK: Da li se tokom snimanja Karmadone, desile neke zanimljive anegdote i koje bi mogao da podeliš sa čitaocima?
Đorđe Miljenović: Na samom snimanju sam bio prisutan samo jedan dan, tako da nisam prava osoba za odgovor na to pitanje.
VRK: Kada bi morao da u jednoj rečenici preporučiš Karmadonu, nekom ko nikada nije čuo za film, šta bi im rekao?
Đorđe Miljenović: Najbolji film ikad! Naravno, to sam rekao za hiljadu filmova, ali i oni su najbolji filmovi ikada.
VRK: Srpski film je definitivno film koji je obeležio jednu deceniju, i dan danas stoji da je jedan od najozloglašenijih naslova sa našeg podneblja. Kada si pristao da radiš muziku za film, da li ti je palo na um da bi taj film mogao da utiče na tvoj dalji angažman u svetu filma?
Đorđe Miljenović: Nada je postojala, već sam se oprobao u tv priči, ovo je bio logičan sledeči potez.
VRK: Numera Pazi šta radiš iz Srpskog filma, izdvojila se kao jedna od najpamtljivijih tema koja je viđena u istoriji novijeg domaćeg srpskog filma. Ona ima hipnotizirajući puls, koji gradacijski gradi zlokobnu atmosferu. Da li si mislio da će ona imati toliko jak odjek, i da će ostati relevantna kroz razne obrade, od elektronskih do metal izvedbi koje su izlazile u protekloj deceniji?
Đorđe Miljenović: Tome se nisam nadao i malo je reći da sam bio zaprepašćen količinom ljubavi koja je došla zbog nje sa svih strana sveta.
VRK: Pored rada na filmskoj muzici, radio si i namensku muziku za studio Ebb Software i njihovu video igru Scorn. Kako je došlo do te saradnje? I da li ti rad na video igrama pruža više prostora za eksperimentisanje sa muzikom, nego rad na filmu? ili su ta dva medija u suštini slična kada je reč o kreativnom procesu?
Đorđe Miljenović: To je bio recimo možda jedan od najgorih procesa u životu. Jedna jako ružna priča koja se tako i završila. Šteta. Ali rad na video igrama je nešto što je godinama moja velika želja, koja se trenutno realizuje, ali o tome ne bih za sada da pričam.
VRK: I dalje igraš i pratiš revnosno video igre. Iz današnje vizure nekog ko je imao prilike da prođe mnoštvo generacija konzola i razvoja računara. Koje je za tebe zlatno doba gejminga i koje naslove smatraš obaveznom lektirom?
Đorđe Miljenović: Ovo je realno pitanje na koje bih mogao satima da odgovaram ali probaću da stisnem sve u rečenicu-dve. Fora je što je sa gejmingom zlatno doba uvek. Od prvih igara koje sam video do danas, taj momenat ne prestaje da fascinira svojom inovativnošću i napretkom. Početak te lektire bi ste svakako mogli da pronađete na emulatoru “mame” pošto tih starih fliperana, igraonica, “buvara” kako smo ih zvali više skoro i da nema. Devedesetih je krenuo taj konzolaški trend i mrtva je trka između Seginih i Nintendovih ponuda i trejdmark junaka, ali na drugoj, PC strani priče, obavezno štivo je serijal Fallout pa sve do današnjih soulslike igara sa kojima sam izvrteo hiljade sati.
VRK: Kada bi ti se ukazala prilika da ponovo radiš muziku za video igru, šta bi te tu najviše privuklo da radiš na projektu? Nekonvencionalni narativi, nove gejming mehanike ili prisustvo autora čije radove voliš i rado im se vraćaš?
Đorđe Miljenović: Ko kaže da ne radim trenutno na nečemu? Heheheh….
VRK: Koje nove naslove iščekuješ tokom ove godine, a da su ti zapali za oko?
Đorđe Miljenović: Od prošle godine se ne skidam sa Arc Raidersa pa sam u iščekivanju aprilske nove mape. Ovogodišnji Resident Evil je bio kratka, ali ubitačna poslastica. A trenutno brstim Nioh 3 koji je najinovativniji u serijalu. Ova godina, kao i prošla, prepuna je fantastičnih stvari na tom polju i sve ih jedva čekam.
VRK: Kaži nam tvoj izbor top 5, muzičkih tema iz filmova, stripova i manga naslova, i video igara? Da li uopšte možeš da ih izdvojiš? (Smeh)
Đorđe Miljenović: Uh, uvek se pokajem kada odgovorim na ovakvo pitanje, pa ću propustiti priliku da se kajem posle. (Smeh)
