Tomb Raider: Definitive Edition – Nintendo Switch 2 Recenzija – Larine avanture dok ste u avanturi

Kad pomislite na Tomb Raider, moždа prvo pomislite na one vremešne remastere, ili na stare avanture koje su nekada rušile rekorde prodaje i slavile Laru kao ikonu. I sve te matore igre koje su sada prenešene su totalno kul na novim konzolama. Pravi mali nostalgični tonik na kojoj god platformi igrali. Ipak, najveći utisak na mene je ostavio Tomb Raider iz 2013 godine, i sada, posle toliko godina i Switch 2 verzija Definitive Edition. Na početku je izgledala kao još jedan „port“, još jedna igra koja jednostavno mora da se uklopi u prenosivu formu. I onda sam je upalio. I shvatio da ovo ustvari odlično izgleda i radi na novoj Nintendo konzoli.

Ovaj naslov zajedno u paketu donosi (novi) Larin origin story iz 2013. godine, to putovanje od zbunjene devojke do prekaljenog preživelog ratnika, i to je ono što je Tomb Raider oduvek činilo toliko posebnim. Igra vas baca u svet gde svaki stepenik, svaki kamen, tišina džungle ili mračna pećina ima težinu. A kada to sve vidite na Switch 2 ekranu, dok vam je u krilu, u pokretu, bilo da sedite u fotelji ili igrate na televizoru, dobijete osećaj da Lara nije samo lik na ekranu, ona je neko čiju borbu osećate kroz ovu konzolu. Nakon brodoloma na misterioznom ostrvu Jamatai, ono što počinje kao ekspedicija vrlo brzo prerasta u borbu za goli život. Lara je primorana da se suoči sa kultom Solarii, natprirodnim elementima vezanim za legendu o kraljici Himiko, ali i sopstvenim strahovima. Kako priča odmiče, gledate njenu transformaciju, od uplašene devojke koja drhti dok prvi put povlači obarač, do odlučne žene koja preuzima kontrolu nad sopstvenom sudbinom. I upravo ta emotivna nit, taj osećaj preživljavanja po svaku cenu, nosi celu avanturu i daje joj težinu koja je i danas, godinama kasnije, i dalje veoma efektna.

Gameplay u Tomb Raider na Switch 2 konzoli je ono što ovu igru čini pravom avanturom, dok ste vi u avanturi, ha.. Lara se kreće fluidno, svaki njen pokret ima težinu i nameru. Kada trčite kroz džunglu, penjete se po stenama ili klizite niz litice, osećate fiziku sveta oko sebe, kao da svaka prepreka zaista postoji. Kontrole su precizne, reakcije brze i nikada se ne oseća kao da igra „kasni“ ili da Lara ne sluša. Čak i kada prelazite zahtevnije delove gde morate koordinisati skok, penjanje i upotrebu alata, sve radi besprekorno. Borba u igri je taktička i prožeta napetošću. Lara može koristiti luk i strele, vatreno oružje, eksplozive i improvizovane zamke, ali pravi izazov je kombinacija borbe i stealtha. Iako možete ponekad da se upustite u direktan obračun, često je pametnije osloniti se na okruženje: iskoristiti visinu, skrivene puteve i tihi pristup kako biste eliminisali neprijatelje bez alarma. Switch 2 kontroler omogućava precizno ciljane udarce, brzo izbegavanje i upotrebu alata poput užadi i eksploziva, a sve funkcioniše intuitivno, tako da se igra oseća prirodno, bez frustracije. Poseban aspekt gameplaya je upotreba okoline. Lara može da pomera objekte, ruši strukture da stvori prolaze ili zadaje štetu neprijateljima, a sve to je dizajnirano tako da igra podstiče kreativnost. Igra ne drži za ruku, već vam dopušta da eksperimentirate, što je savršeno uklopljeno u celo okruženje ove igre.

Dok istražujete svet, borba se ne događa bez razloga. Neprijatelji nisu tu da budu penjiva prepreka, oni su element napetosti, koji vas tera da uklopite pozicioniranje i reakciju. Ponekad ćete se povući, ponekad ćete se šunjati, a ponekad ćete izabrati direktnu konfrontaciju. Ali u svakom slučaju, kontrole ostaju responsivne. Nijednom nisam imao osećaj da Lara „ne radi ono što sam hteo“. Niti jedan put kada kliknem dugme, igra me izneveri. sve greške koje napravite u borbi, napravićete zato što ste vi pogrešili, a ne zato što je igra bila troma ili neprecizna. To je jedan od onih elemenata koji čine prelazak ove igre toliko prijatnim: osećate da svaki uspeh dolazi iz vaše sposobnosti, a ne iz generičkog sistema koji „namerno pogrešno radi“.prenosivu prirodu Switch 2, možete stati, razmisliti, planirati sledeći potez, i onda nastaviti avanturu.

Istraživanje je glavna stvar gameplaya. Mape su razgranate i pune skrivenih prolaza, pećina, zagonetki i collectable predmeta koji se uklapaju u priču. Lara koristi različite alate da otvara puteve, od improvizovanih lezvi i užadi do eksploziva i vitkih akrobatskih pokreta. Sistem platforminga je gladak, penjanje po zidovima, balansiranje na užadi, skakanje između klifova, sve funkcioniše kao produžetak vaših ruku, bez ikakvih „grudvi“ ili zastoja u animacijama. Zagonetke su takođe pametno dizajnirane. Nisu previše komplikovane da bi vas frustrirale, ali su dovoljno izazovne da vam daju osećaj zadovoljstva kada ih rešite. Neke uključuju okretanje poluga u određenom redosledu, balansiranje težine, preusmeravanje vode ili svetlosti, dok druge zahtevaju kombinaciju borbe i istraživanja, kao na primer, odvraćanje pažnje neprijatelja dok paralelno rešavate prepreku.

Napredovanje kroz igru takođe donosi nadogradnje. Lara skuplja resurse za poboljšanje oružja, novih strela i dodataka, dok sakupljanje artefakata otključava dodatne informacije i sposobnosti. Svaka nova nadogradnja menja način na koji možete pristupiti borbi ili istraživanju, čineći gameplay raznovrsnim i svežim do samog kraja. Ritmički, igra uspeva da balansira trenutke napetosti sa trenucima istraživanja i tišine. Nekada ćete šetati kroz džunglu i samo slušati ambijent, cviljenje vetra, šum lišća, tihe zvuke dalekih životinja, i to traje par minuta. Samo toliko da osetite da ste u svetu koji diše. A onda, kad dođe trenutak kada vas neko napadne, prelaz u akciju je prirodan, brz i fluidan. Ne deluje kao prekid, već kao nastavak, kao da je svet uvođen u vas, a ne da vas je igra jednostavno „prebacila“ u borbenu sekvencu.

I ovi prelazi nisu samo mehanički. Oni su atmosferski. Neke misije su tihe, skoro meditativne, dok druge eksplodiraju u trenutku kada najmanje očekujete. I čini se da nema prelaznih faza koje su „samo tu da popune vreme“. Sve ima svoje mesto, razlog i emotivnu težinu. Kao kada Lara stoji na vrhu litice i gleda horizont — tu nema borbe, ali osećate snagu i ambijent scene, kao da je i ona i vi sagledavate svet pred sobom sa nekim rastućim osećanjem šta je sledeće. Naravno, mapa i nivo dizajn su savršeno uklopljeni u ovu dinamiku. Tomb Raider nije samo linearna avantura. to je svet koji vas tera da razmišljate, da ponovo vratite korak unazad, da potražite novi prolaz i ponovo preispitate gde ste bili pre nego što ste krenuli dalje. Nema tu puno držanja za ruku, nema onog „stani ovde i igraj tutorial“. Umesto toga, igra vam daje prostor da otkrijete, povežete i razumete. Taj osećaj kada konačno skontate kako da pređete neku sekciju ili rešite zagonetku često je mnogo jači nego sam ritam borbe, i to je ono što ovu igru izdiže iznad puko akcione avanture.

Switch 2 verzija ovog porta jeste sjajna. Ali se ipak ne može uporediti sa originalom sa PC-a. Čak ni PS5 i Xbox Series verzije se ne mogu porediti sa PC-em zbog izbačenih grafičkih detalja u njima, i nikome nije jasno zbog čega je tako. Switch 2 verzija najviše liči na kombinaciju PS4 i PS5 verzije. Ironija je da PS4 verzija ima najviše sličnosti sa PC verzijom, ali PS5 dominira fluidnošću. Tako nešto važ ii za Switch 2 verziju, iako izgleda impresivno, nije mi jasno zašto su neki detalji na nižem nivou nego na PS4. Verujem da će se to popraviti patchevima, ali svakako, Tomb Raider izgleda fantastično na ovoj konzoli, i najbitnije od svega, igra se fantastično.

Zahvaljujemo se Crystal Dynamics na ustupljenoj igri za potrebe recenzije