Campus Life je nova igra tima GameFormatic koji razvija simulatore. Od frizera do auto mehaničara, njihove igre porkivaju brojna iskustva. Campus Life je dosta drugačiji od ostalih jer je u trećem licu i krećete se slobodno po mapi. Ovo je malo kompleksnija igra balansiranja života u koledžu koja na žalost nije uspela da mi zadrži pažnju.
U ovoj igri vi ste u ulozi studenta koji se prebacio iz jednog koledža u drugi. Vaš zadatak je da balansirate studije sa poslom i socijalnim životom. Na početku vas vodi jedan karakter kroz tutorijal koji je dobro osmišljen i ne traje dugo. Onda ste slobodni da radite šta hoćete, ali naravno morate da idete na predavanja i na posao kako biste mogli da platite ta predavanja. Uz sve to, treba i da jedete, pijete i kupate se da ne biste ostavili loš utisak na ostale studente.
Poslovi proteku brzo, dok pojedina predavanja sadrže kratke puzzle igre koje treba da pređete. Možete da birate kojim intenzitetom ćete pratiti predavanja i od toga zavisi koliko energije i sreće ćete istrošiti a koliko resursa ćete dobiti. Što više učite, to više otljkučavate nove sposobnosti koje vam pomažu da dalje napredujete. Igra je osmišljena tako da u svakom trenutku imate šta da radite i da vam je kalendar ispunjen. Vi možete u njega da dodajete aktivnosti koje su vama interesantne, od joge do benda, šta god vam privuče pažnju može postati eo vae svakodnevice. Važno je samo da to uklopite u predavanja i posao. Radom dobijate novac koji trošite na hranu i piće, a takođe svake nedelje koledž vam automatski skida novac sa računa. To ne možete da izbegnete i ako dva puta za redom ne platite, bićete izbačeni.
Igrica počinje pravljenjem karaktera čiji je stil naobičan i meni pomalo odbojan. Ali u kreatoru karaktera ima raznih izbora i to je bio u stvari zanimljiv deo igre. Kao što sam spomenula, igrate u trećem licu gde vas kamera prati odozgo i slobodno se krećete mapom koledža, peške ili na bicikli. Tu su i brojni dugmići koji otvaraju različite prozore, na primer vaš kalendar ili drvo sposobnosti. U jednom ćošku pratite svoje stanje, odnosno koliko ste zadovoljni, koliko žedni itd. A sa druge strane je mapa i zadaci koje treba da obavite. U bilo kom trenutku možete da isključite te zadatke ili da dodate nove na listu.
Postoje određene aktivnosti koje ne možete da uradite sve dok ne otključate neku od sposobnosti. Trenutno ja treba da posmatram neku statuu ali ne mogu jer nemam otključanu sposobnost koja mi obogućava to. Što samo po sebi nije problematično, ali ono što jeste je činjenica da vas igra stalno vraća na tu statuu. Čak i kada promenim zadatak koji pratim, igra će me vratiti na statuu. Takođe, nekad će samo da isključi praćene u potpunosti pa često moram da klikćem sa strane da uključim opet. Ovo je izgleda bag u igri koji je vrlo dosadan i nadam se da će uskoro biti rešen.
Druga dosadna stvar jeste kretanje po kampusu. Da, postoji fast travel, ali često biram da putujem biciklom što postane dosadno posle nekog vremena pa mi nije jasno ni zašto postoji onda ako već ima fast travel. Takođe, iz nekog razloga odabrali su da svaki put prikažu kako se karakter prevrće u krevetu dok spava. Umesto da to bude samo kratak transition do sledećeg dana, mi čekamo da karakter završi prevrtanje i ustane. Nepotrebna animacija koja doprinosi dosadi.
Sa tehničke strane desio se jedan veći problem. Nisam mogla nikako da prisustvujem jednom od predavanja. Igra me odvede u učionicu, kako uglavnom to ide, i uvek je tu profesor na koga treba da kliknete kako biste odabrali kojim intenzitetom želite da slušate predavanje. Ali ovaj put nije bilo nikoga u učionici, tako da nisam mogla da prisustvujem predavanju. Ovo ne utiče previše na igru, ali je bio neočekivan i zbunjujuć bag koji ne bi ni trebalo da je tu.
UI je veseo i uklapa se u opšti dizajn, s tim što određene UI animacije ne mogu da se preskoče već svaki put mora da se čeka. To svakako ne pomaže opštem utisku igre. U Settings prozoru imamo klanična podešavanja grafike, kamere i zvuka a tu su i ona usko vezana za igru. Na primer, možete da promenite tim sata, ili količinu NPC karaktera u koledžu.
Campus Life (PC)
Generalno gledano najveći problem u ovoj igri je to što je mnogo dosadna. Ne postoji neki veći cilj, nema priča ostalih karaktera koje treba da otkrivamo, nema nikakve misterije. Svaki dan samo idete od učionice do učionice, jedete, pijete, radite i kao nešto napredujete ali to nije toliko važno koliko treba da bude. Volela bih da je taj simulator samo pozadina priče igre i da u stvari otkrivamo nešto, bilo šta vezano za karaktere i univerzitet. Ali nema ničega. To čini da igra Campus Life deluje isprazno. Što je velika šteta jer sama premisa simulatora koledža zvuči vrlo primaljivo. Nadam se da će devovi da prošire malo priču igre i da će igra napredovati.
