Kada su u pitanju lokacije u kojima smešteni horori, koja je najstrašnija? Mnogi bi rekli da su uklete kuće i napuštene ludnice klišei, i da su kolibe u šumi i groblja u maglovitoj noći odavno prevaziđeni. Ali sve do danas, po mojem skromnom mišljenju, ništa ne može da se meri sa jezom i strahom koji izaziva tmurno i nepregledno otvoreno more, mračni prostori ispod vas dublji od planina spremni da vas progutaju zauvek, drevni domovi strašnih stvorenja koja su starija od drveća. Da, ajkule su starije od drveća, proverite slobodno. Sačekaću.
Zbog toga, ne čudi da su neke od najstrašnijih i najupečatljivijih video igara smeštene baš u morske dubine. BioShock, Subnautica i SOMA su eklatantni primeri, a čini se da je cilj portugalske kompanije Camel 101 bio da stvori još jednu igru koja bi efektivno iskoristila ovo okruženje i privukla pažnju.
Priča igre se vrti oko iskusnog ronioca Noe Kvina, koji poslom napušta obale Portugala i otiskuje se na pučinu. Međutim, brod ubrzo napada iznenadna oluja. Kao da nevreme na moru nije samo po sebi užasno, pojavljuje se i misteriozno stvorenje iz vode, koje mutira posadu broda. Noa uspeva da radiom pozove pomoć, ali helikopter koji dolazi donosi samo još haosa i otvara vatru na brod. To iritira ogromnu zver iz dubina koja uništava oba vozila. Nakon nekoliko sati plutanja, Noa se budi u istraživačkoj stanici na sred okeana. Budući da mu je kćerka povređena i zaražena čudnom bolešću, odlučuje da napravi prvi korak u svoju najgoru noćnu moru.
Evidentno je da su stvaraoci igre ljubitelji horor žanra, i uvek je lepo kada možete jasno da prepoznate sve izvore koji su ih inspirisali. U ovom slučaju, lista je dugačka – mutirani neprijatelji nalik na System Shock 2, Ktulu mitologija H. F. Lavkrafta kao direktna inspiracija za čudovišta koja vrebaju, neprijateljski nastrojeni vojnici, i pajser kao oružje iz Half Life-a, itd. Kao i Gordon Frimen, Noa nije vojnik po profesiji, pa će u skladu sa time i njegove opcije za preživljavanje biti ograničene. Jedna od banalnih stvari koje će vam otežavati život jeste i činjenica da Noa, iz nekog razloga, ne može da skače. Ne znam da li nosi ronilačko odelo iz 19. veka, ima pokidan ligament u kolenu, ili jednostavno skok kao mehanika nije implementiran još uvek, ali i najmanje stvari na zemlji će mu biti nepremostiva prepreka, što je kritično u nekim situacijama. Tome ne pomaže ni činjenica da su određene vrste neprijatelja nešto što podseća na gnojne balone na podu. Zato ćete svaki špric za lečenje iz medkita, koje ćete retko nalaziti, posmatrati kao gutljaj vode u pustinji.
Vizuelno, igra ispunjava sve kriterijume. Morska istraživačka stanica je u rasulu, tela su po podovima i zidovima, a crvena svetla za uzbunu se probijaju kroz maglu i dim. Skladišta i kancelarije su prepune sitnih detalja, laptopovi stoje otvoreni, a protivpožarni aparati vise na zidovima kao mine koje samo čekaju da im se neprijatelji približe. Nažalost, postoji problem sa preteranim motion blurom pri pomeranju kamere, čak i kada je isključen u opcijama, ali to će se verovatno ispeglati do izlaska igre.
Zvučni efekti su takođe sasvim solidno odrađeni. Nećete znati šta je gore, da li glasno mrmljanje mutiranih naučnika i radnika stanice kada vas primete, komande preko radio uređaja koje znače da su specijalne jedinice u blizini, sistem razglasa koji se ponaša kao da je sve u redu, ili iznenadni jump scareovi kada negde u blizini odjednom prsne staklo. Na normalnom nivou težine, igra je dosta zahtevna, pa vam neće biti svejedno kada se nađete pred hordom mutanata koji mogu bez problema da istrpe pogodak u glavu, ili pred četom specijalaca koji nose kacige.
Da ne bude sve crno, na raspologanju vam je arsenal oružja tipičan za pucačine. Preko pomenutog pajsera, pištolja i sačmare, do heklera i granata, Noa će imati priliku da se brani, ali ovo je ipak morska istraživačka stanica, a ne kasarna. Municije će vam uvek faliti, pa ćete morati da pazite kako trošite svaki metak, a pajser će morati da radi većinu vremena. Tehnika udaranja njime zahteva držanje dugmeta miša i precizno tempiranje udarca, a stamina vam nije neograničena, ali ova mehanika nije nasrećnije implementirana. Barem u trenutnoj verziji, ne deluje da ima neke razlike kako i kada udarite, jer će se neprijatelji zateturati kad god oni to budu hteli, nezavisno od blizine i jačine udarca. Takođe, deluje prilično nerealno da običan čovek-nemutant preživi dva čista pogotka u glavu, zatetura se unazad, i nastavi da uništava živu silu. Opet, nadamo se da će se i AI naći u daljem planu razvoja.
U određenim momentima, biće potrebno da aktivirate poluge, uključite struju, nosite baterije, pa ćete čak imati i prilike da apgrejdujete oružje, tako da nije u pitanju čistokrvni FPS. U suštini, mnogo više podseća na Alien Isolation nego na Doom, jer se uvek osećate bespomoćno i na ivici propasti, što su verovatno autori i želeli da postignu. Skoro prazna stanica na sred okeana, gde ne znate šta da očekujete sledeće, predstavlja izolovani liminalni prostor koji je sasvim solidno pretočen u okruženje igre.
Rad na igri je i dalje u toku, i još uvek zahteva mnogo truda. Ako animacije i sitni bagovi budu ispravljeni kako treba, ovo će biti sasvim solidan naslov. Činjenica je da priča ne vrca od originalnosti, ali to nije ni bila poenta. Ova igra je ljubavno pismo klasicima književnosti i video igara, i kao takva, ima sve preduslove da bude odlična.
