Rollerdrome – recenzija

Sigurno ima onih koji su se pitali, šta bi dobili kada bi Max Paynea naterali da vozi rolere u svojoj igri. Ili možda, koliko bi uzbudljivo bilo da Tony Hawk sa sobom nosi pumparicu, uzi, pištolj i bacač granata?

Da, retko ko se ikada ovo pitao, a ako jeste, kreativni ljudi iz Roll7 studija imaju odgovor za vas. Predstavljen u slatko cell-shaded pakovanje, nazvan igrom, primamljivom cenom, još primamljivijom primesom, sa začinom ekstra zabave i dobro uloženog vremena.

Roll 7 studio je najviše poznat po nekim manjim ali zaraznim igrama. Sigurno ste svi čuli za Olli Olli, sjajnu zabavu sa mobilnih telefona koja je kasnije progledala in a kućnim konzolama. Znate i koja je premisa, voženje skejtova u 2D okruženju i pravljenje trikova i naravno, prelazak nivoa. Roll7 je imao i jednu avanturu u ozbiljnije vode sa svojom igrom Laser League, koja pored zanimljive premise nije uspela da napravi značajan rezultat na tržištu. Upravo zbog toga, ljudi iz Roll7 studija su odlučili da se vrate svojim ranim vratolomijama, u nekom sub-žanru gde se osećaju kao kod kuće, ali sa malim twistom u svemu tome.

Rollerdrome je igra koja je inspirisana stripovima, serijama i filmovima 70ih i 80ih. Svi oni koji vole stare filmove će im sinuti jedno ostvarenje na pamet čim počnu da igraju ovu igru, a to je film pod nazivom Rollerball. Zla korporacija u tada dalekoj budućnosti je stvorila krvav sport kako bi zabavila obične smrtnike i bogataše. Brutalne trke sa rolerima gde je sve dozvoljeno, gde važi pravilo, poslednji preživeli pobeđuje. Baš to je i glavna premisa Rolledrome igre. Negde oko 2030 godine, svet je u krizi i ljudi su izugubili bilo kakvu volju da se zabave, te je još jedna zla korporacija odlučila da načini i sebi i drugima živote zanimljivijim. Smislili su igru gde učesnike, na rolerima jelte, ubacuju u arenu sa vatrenim oružjem i glavni cilj je da uz vratolomije i svojim vatrenim oružjem, pobijete sve protivnike koji su u areni sa vama i dokopate se sledećeg nivoa.

I tu dolazimo do pitanja iz našeg uvoda. Kakva bi to igra bila gde kontrolišete osobu na rolerima sa pištoljima i puškama u zatvorenoj areni? Kratak odgovor – fantastična! Rollerdrome je mala igra, zabavna, uzbudljiva, koja kombinuje nešto šta se niko nije usudio da napravi. Premisa je jednostavna. Vi ste u ulozi roleraša koji treba preživeti arenu punom protivnika. To ćete uraditi tako što ćete na raspolaganju imati četiri oružja koji će se otključavati kako napredujete kroz sve teže arene. Pištolj, uzi, sačmara i bacač granata. Ovo je igra gde su trikovi bitni, jer dok radite vratolomije u areni, moćićete da izbegavate smrtonosne projektile vaših protivnika. Pored toga, municija koju imate se deli između sva oružja odjednom, a municija vam je ograničena. Nema takozvanih pickupova ili repetiranja vašeg oružja. Ukoliko ostanete bez municije, jedini način da dobijete dodatnu je da odradite neki dobar trik na rolerima. Tako da, trikovi nisu samo stvar koja vizuelno izgleda primamljivo, već glavna mehanika preživljavanja u ovim smrtonosnim arenama. Kada odradite trik, sudije koje sede u loži će oceniti i u odnosu na atraktivnost trika ćete dobiti određeni broj municije. Tako da je od krucijalnog značaja da radite trikove, jer pored toga što izgledaju sjajno i kul, će vam život značiti, u bukvalnom predovu. Kako u akrobatskom izbegavanju neprijateljskih metkova i projektila, tako i u dobijanju municije da iste neutralište na najbolji mogući način.

Uzevši u obzir da je ovo igra gde ste stalno u pokretu, postoji slow motion momenat, da došli smo do Max Payne trenutka. Slow Motion ne samo da olakšava da vi pogodite vaše neprijatelje, koji su često statični, olakšavajuća okolnost, već i da sagledate šta je sve u areni, izbegnete koji metak i regrupišete se, makar u glavi koliko možete. Pored toga, u igri postoje nekoliko vrste neprijatelja a četiri vrste oružja su raspoređeni po efektivnosti po tipu neprijatelja. Raketni bacač će vam pomoći da salomite neprijatelje koji imaju velike štitove, dok će pištolj biti najbolji izbor za one koji nemaju ništa od zaštite. Pumparica je tu kako bi odradili ubitačni drive-by ukoliko je nekoliko neprijatelja na jednom mestu, a uzi je tu, pa samo radi dobrog osećaja i zadovoljnog punjenja neprijatelja sa što više aluminijuma.

Arene su isto dobro odrađene. Kako napredujete kroz igru, tako ćete otključavati kompleksnije nivoe, za koje će vam biti potrebno više vremena kako bi se prilagodili šablonu po kome su napravljene. Na žalost, nema previše nivoa, ali ono šta ima je odlično odrađeno, a naravno ima i fin replay value kada već pređete igru. Svaka arena ima i dosta pozicija gde možete raditi svakakve trikove, a naravno učenjem svega šta je na nivou ćete uspeti da sakupljate što više poena i da obarate vaše lične rekorde. Na žalost, igra ne podržava nikakav vid Multiplayera.

Između nivoa, možete da se malo više informišete o svetu u kome se nalazite. Igra se tada prebacuje iz prvog lica, i moći ćete da pronalazite razne tragove i informacije o svetu koji se nalazi izvan arena. Stanju u kome se nalazi, a moći ćete da otkrijete informacije o prethodnim trkačima koji su tu bili pre vas i naravno, izgubili život u ovoj krvavoj borbi. Ipak, iako ovaj deo zvučao zanimljivo, daje osećaj da je nekako propuštena prilika objasniti što više šta se dešava u svetu Rollerdromea, koji po onome šta gameplay prikazuje, deluje jako zanimljivo. Na kraju krajeva, ovo je ipak igra sa malim budžetom, tako da je koliko toliko razumljiva odluka svega ovoga.