Pre nekoliko dana, prisustvovali smo predstavljanju igre Last Flag, prisustvovali sada, jer sam nenamerno propustio sastanak sa njima na Gamescomu. Kakva je to šteta bila, ali krivite gusti raspored, ne mene samog. Ovo predstavljajne nije bio uvod šta je ustvari Last Flag, jer je već bilo nekoliko testiranja u proteklih par meseci, više kako trenutno stoje stvari, ali i da, da se mi koji eto nismo imali prilike sa igrom, upoznamo sa njom. Tako da, sada kada smo mi upoznati sa Last Flag naslovom, možemo upoznati i vas.
Pa da krenemo od prve stvari koje se pitaju kada upoznajete nekoga, čij si ti? Last Flag naslov dolazi iz High Street Games studija. I sada, okej, još jedan indie studio sa sjajnom idejom, ali ako malo bolje pogledate ko su ljudi koji sačinjavaju ovaj studio, bićete iznenađeni, neočekivano, ali ipak pozitivno. Iza studija stoji Dan Reynolds, frontman grupe Imagine Dragons za koju ste sigurno čuli, kao i njegov brat ujedno i menadžer Imagine Dragonsa, Mac Reynolds. Tu je i Matthew Berger kao Game Director koji donosi iskustva iz Blizzarda i Relic Entertainmenta. A pored njega Art Director je Brian Thompson, koji donosi iskustvo iz Big Fish Games i Amazon Games. Dan i Mac su sklopili poprilično lep bend za ovu igru, a to se i vidi, kako vizualno, ali još bitnije, po mehanici i celokupnom izvođenju.
Picture of Nathan Reinds
Sada da krenemo o onome šta je ustvari Last Flag, a to je Third Person Shooter sa Capture The Flag mehanikama i twistom Hide & Seeka iliti žmurki. Inspiracija svega toga ne dolazi iz nekih popularnih igara, kao što je recimo Team Fortress, iako po umetničkom dizajnu postoje sličnosti, već po tome što je to bila jedna od omiljeih igara core tima kada su bili klinci. Sakrij zastavicu u šumicu i onda je protivnički tim traži. Iskreno, ne sećam se da sam igrao igru sa takvom mehanikom. Ima sličnih da, ali ni jedna koja baš uzima ovakvu originalnu ideju za jedan naslov. A najbolje od svega je, što sve to jako dobro funkcioniše.
Postavka Last Flag igre je jednostavna na početku. Imate timove od po pet igrača na obe strane. Igra se na malo većim mapama, gde svaki tim ima svoju bazu, a na sredini se nalaze radar kule. U pripremi pred početak partije, svaki tim ima nekoliko minuta da sakrije svoju zastavicu, i tu dolazimo do prve jako dobre stvari vezano za ovaj naslov.
Svaki tim može sakriti zastavicu na svojoj polovini mape, ali to ne znači da može da je stavi na vidljivo mesto. Nego, mora da pronađe baš neko zavučeno mesto gde je niko neće videti. Dizajn mapa pomaže u tome, jer mape nisu totalno ravne, već imaju nešto nalik pećinama, uzvišenjima, kućicama gde je možete sakriti i tako dalje. Sve zarad toga da nađete što bolje mesto da sakrijete zastavicu. Posle pripreme, kreće meč i vraćam se na radar kule. One predstavljaju jako bitnu stvar u ovoj igir, jer kada zauzmete neku kulu, ona će skenirati neprijateljski deo mape ispred te kule. Vremenom, će eliminisati mesta gde se zastavica ne krije. Na sredini mape ima tri kule, tako da ako zauzmete sve tri, brže ćete otkriti gde se skriva zastavica. Mada to je jako teško, jer sa po pet igrača na svakoj strani, nije baš da možete efikasno držati sve radare. Tako da je po dizajnu osmišljeno da svaki tim može da ima malo vremena kontrolisanja radara, što znači, skeniranja neprijateljske polovine. Kule se zauzimaju kao u svim capture the point igrama, bitno je da budete pored nje kako bi postala vaša. Dobra stvar što kule služe i kao healing pointi, što poprilično koristi kada ih branite.
Mada, vi ne morate obavezno da kontrolišete kule kako bi našli zastavicu, već možete jednostavno da tražite na slepo. Da trčkarate na neprijateljskoj polovini kako bi je pronašli, ali kao što rekoh, iako mapa na prvi pogled izgleda jednosavno, dosta je kompleksno odrađena, tako da to baš i neće biti lak zadatak. Mislim traženje zastavice na slepo. Partije traju 15 minuta, tako da morate da obratite pažnju i na vreme. Ako za 15 minuta niko ne pronađe zastavicu, kreće overtime u kojem se skupljaju poeni preko killova i zauzimanja radara. A ako neko u tom overtimeu koji traje 5min nađe zastavicu i odnese je u svoju bazu, sledi automatska pobeda.
Ako se recimo zastavica nađe u tom periodu od 15 minuta, i odnesu je do svoje baze, onda mora da brane bazu određeno vreme od protivničkog tima. Bolje rečeno, brane zastavicu da ona ne bude vraćena. Ima tu jako lepih mehanika, možda zvuči komplikovano, ali već posle prve partije totalno uđete u fazon. Zanimjivo je da recimo, ako uzmete zastavicu, nema onoga trči baci zastavicu pa skoči kako bi ubrzali taj proces. Ne, kada uzmete zastavicu onda ste praktično vezani za nju, samo je možete pustiti ako vas neko ubije, naravno.
Sada dolazimo do likova u igri. Sve one koje možete birati su na fazonu hero shootera. Svako ima specijalne moći, drugačija oružja, dizajn, prednosti i naravno mane. Neki likovi mogu biti nalik tenk jedinicama koji služe kao anchor da drže radare i odbijaju neprijateljske napade, neki su damage dealeri koji će koristiti isključivo da tamane protivnički tim, dok će drugi biti u fazonu covert jedinica koji mogu da odu iza neprijatejskih linija, uključe nevidljivost kako bi pronašli zastavicu a da protivnički tim ne primeti. Nisam uspeo da igram baš sa svim likovima, herojima, nazovite ih kako god želite, ali za sada je balans dobar. Last Flag je igra gde se više gleda teamplay nego individualni kvalitet, mada ako je neko brz i snalažljiv, ništa ne košta da proba, nađe i preuzme zastavicu dok njegov tim pravi diverzije.
Mada ništa od toga ne bi bilo toliko interesantno da gameplay mehanika nije dobra. Sva sreća pa Last Flag ima jako dobar osećaj napucavanje, sjajnu mehaniku kretanja, i oružja koje koristite su, da, teška na početku, ali kada se naviknete na njih, sjajan je osećaj koristiti ih. U igri ima dosta heroja da svako može da nađe nekoga sa stilom igranja koji njemu odgovara, što je prosto sjajno. Iako je ovo third person shooter u osnovi, pucanje, skakanje, trčanje je sjajno odrađeno. Kada ubijete nekoga, on će pasti kao u recimo battle royale igre, i ako ga ne dokrajčite, njegov saborac može da ga podigne i da on nastavi da se bori, tako da uvek imate taj elemenat da ako krenete da čistite tim, to morate uraditi onako kako treba, do kraja. Respawn time je nekih 10tak sekundi, ne kažnjava puno, ali ponovo, ne pruža timu koji je eliminisan da se odmah vrati u bitku, već daje protivničkom timu malo vremena da iskoriste tih vrednih par sekundi i osmisle šta će uraditi sa tim slobodnim vremenom i rasterećenom mapom.
Oh da, umalo da zaboravim na možda i najbolju stvar u ovom naslovu. a to je art dizajn kao i muzika. Cela igra ima taj 70s vajb, kako preko dizajna likova, mapa, oružja, glasova i naravno muzike. Sve je odrađeno neverovatno dobro i kvalitetno. Ne znam zašto, mene je ceo vajb podsetio na No One Lives Forever, ali naravno, ovde se ne radi o pucačini iz prvog lica.Ali sve u igri je toliko odrađeno sa stilom da je prosto nemoguće da ne zavolite celu prezentaciju igre. Imagine Dragons kao bend i Mac kao njihov menadžer su već imali iskustva sa velikim igrama i kolaboracijama sa istim, i to iskustvo koje imaju u svetu muzike i svega ostalog se vidi, jednostavno zrači, pozitivno naravno.
Last Flag, iako još u testing fazi, deluje kao naslov koji mnogo obećava, koji može biti jako dobar naslov kako za zabavu, tako i za neke ozbiljne mečeve sa ekipom. Iskreno nisam puno očekivao, ali kada sam prvo video i poslušao o igri, zaintrigiralo me je, ali kada sam je probao, apsolutno me je kupila. U vremenu kada svi dobijamo iste igre, sa istim izvođenjem samo od drugih razvojnih timova, nešto sa novom, originalnom idejom, koja crpi inspiraciju iz mnogo stvari, ali ponovo pravi svoj identitet, je prava retkost, i mislim da zbog toga treba da wishlistujete igru na Steamu, i probate demo, jer je dostupan u toku Steam Next Festa.
