Kada je Square Enix pre nekoliko godina predstavio Octopath Traveler i svoj prepoznatljivi 2D-HD vizuelni stil, to je predstavljalo pravo otkrovenje za ljubitelje klasičnih RPG igara. Spoj 16-bitnih spriteova sa modernim 3D osvetljenjem, dubinom prostora i naprednim vizuelnim efektima udahnuo je novi život tradicionalnim RPG naslovima. Dok su igre poput serijala Octopath Traveler, rimejkova Dragon Questa i naslova Live A Live ostale verne svojim poteznim JRPG korenima, Square Enix je odlučio da isti vizuelni stil primeni i na druge projekte. Tako su nastale igre poput Triangle Strategy, tokom perioda kada je kompanija intenzivno razvijala AA projekte, zajedno sa naslovima kao što su Valkyrie Elysium i potcenjeni The DioField Chronicle.
Ipak, zbog slabijih prodajnih rezultata tih projekata, Square Enix je odlučio da uspori razvoj igara koje nisu deo njihove velike AAA ponude. Zato je mnoge iznenadilo kada su Tomoya Asano i njegov tim tokom Nintendo Direct prezentacije u julu 2025. godine predstavili The Adventures of Elliot: The Millennium Tales – svoju interpretaciju klasičnih akcionih avantura inspirisanih igrama kao što su Secret of Mana, Alundra i serijal The Legend of Zelda.
Rezultat tog projekta je igra The Adventures of Elliot: The Millennium Tales, iza koje stoje Creative Studio 5 i Claytechworks.
Fragmenti pocepane vremenske linije
Radnja igre smeštena je u svet Philabieldije. Tokom vekova, kontinent je pod stalnom pretnjom zverskih plemena, dok je čovečanstvo opstalo u malom, izolovanom kraljevstvu. Njegove stanovnike štiti moćna magijska barijera koju održava princeza Heuria, zahvaljujući kojoj su ljudi bezbedni od opasnosti koje vrebaju izvan zidina.
U ulozi smo Elliota, poštenog mladića koji sebe ponosno naziva avanturistom. On odlazi u istraživanje sveta kako bi zaradio novac za lokalno sirotište u kojem je i sam odrastao, nakon što je kao beba pronađen ispod jednog drveta nedaleko od grada.
Priča počinje veoma jednostavno. Kralj poziva Elliota da izađe izvan zaštitne barijere i obračuna se sa čudovištima koja ugrožavaju kraljevstvo. Međutim, vrlo brzo stvari izmiču kontroli. Kraljeva desna ruka, Kaifried, izdaje kraljevstvo i dolazi u posed drevnog artefakta ogromne moći. On otvara portal u starim ruševinama koji mu omogućava putovanje kroz milenijume. Njegov cilj je jednostavan, ali zastrašujuć, da promeni istoriju i sam postane kralj. Elliot kreće za njim kroz portal kako bi ga zaustavio. Međutim, kada ga konačno sustigne duboko u drevnim ruševinama, Kaifried dolazi do moćnog magičnog mača kojim ubija Elliota. Ali tu igra tek počinje.
U svetu između života i smrti Elliota spasava vila Faie, koja ga vraća među žive i od tog trenutka postaje njegov verni saputnik tokom čitave avanture.
Putovanje kroz vreme
Nakon što ponovo dobije priliku za život, Elliot kreće na putovanje kroz različite epohe istorije Philabieldije, od davne prošlosti pa sve do mračne budućnosti. Kako bi zaustavili Kaifriedove planove, Elliot i Faie moraju da otkriju poreklo drevnog prokletstva, spasu princezu i istraže svaku vremensku epohu, rešavajući probleme koji muče stanovnike tog perioda.
Sama priča je prilično jednostavna za praćenje, ali zahvaljujući putovanju kroz vreme uspeva da ostane zanimljiva od početka do kraja. Svaka promena koju napravite u prošlosti ostavlja posledice u budućnosti. Nekada će se promeniti geografija sveta, nekada će nestati ili se pojaviti određeni NPC likovi, otvoriće se nove misije ili će postati dostupne potpuno nove oblasti za istraživanje. Upravo zbog toga veoma je zanimljivo posmatrati kako vaše odluke utiču na svet oko vas.
Posebno je pohvalno što igra ne gradi priču isključivo na klasičnom sukobu dobra i zla. Naprotiv, kroz razvoj radnje istražuju se i Kaifriedovi motivi, zbog čega on postaje mnogo kompleksniji i uverljiviji negativac.
Gejmplej i borba
Verovatno najveće iznenađenje u The Adventures of Elliot: The Millennium Tales predstavlja borbeni sistem. Ako očekujete tipičan Team Asano JRPG sa poteznim borbama, upravljanjem celom družinom, velikim prizivima i različitim klasama likova, čeka vas veliko iznenađenje. Ovde nema ničega od toga. Umesto toga, igra je snažno inspirisana starim akcionim avanturama.
Tokom svog putovanja Elliot pronalazi ukupno sedam različitih tipova oružja. Svako od njih ima potpuno drugačiji stil borbe, kao i svoje prednosti i mane. U svakom trenutku moguće je nositi dve vrste oružja ili kombinovati oružje i različite gedžete.
Mač predstavlja najuniverzalnije oružje u igri. Njegovi brzi napadi i snažni punjeni udarci lako seku visoku travu i neprijatelje, a svi koji su nekada igrali klasične akcione avanture odmah će se osećati kao kod kuće. Kada se kombinuje sa štitom, Elliot može mnogo efikasnije da blokira napade, ali i da uspešno parira protivnicima.
Bumerang i luk služe kao glavna oružja za borbu na daljinu, ali imaju važnu ulogu i prilikom rešavanja zagonetki. Isto važi i za bombe, koje osim što nanose veliku štetu mogu otvoriti prolaze ka potpuno novim oblastima. Kasnije tokom igre otključavaju se i znatno zahtevnija oružja poput lanaca i srpova. Ona zahtevaju bolje razumevanje animacija, tajminga i ponašanja protivnika, ali zauzvrat nude izuzetno moćne kombinacije napada i odličnu kontrolu nad većim grupama neprijatelja.
Kada se sve to spoji sa sposobnostima vile Faie, poput vatrenih magija ili teleportacije, borbeni sistem postaje izuzetno dinamičan. To posebno dolazi do izražaja tokom zahtevnih borbi protiv bosova, gde pravilna kombinacija oružja, sposobnosti i dobrog tajminga često pravi razliku između pobede i poraza.
Nema klasičnog napredovanja kroz nivoe?
Još jedno veliko odstupanje od klasičnih JRPG pravila jeste činjenica da u The Adventures of Elliot ne postoji tradicionalni sistem nivoa. Uništavanje neprijatelja ne donosi iskustvene poene. Umesto toga, ako uspevate da izbegavate udarce, protivnici će vremenom ispuštati sve više korisnih materijala i predmeta.Drugim rečima, ukoliko želite da Elliot postane snažniji, moraćete da istražujete svet. Kroz sve vremenske epohe razbacana su svetilišta i tamnice koje predstavljaju važan deo napredovanja.
Svetilišta funkcionišu veoma slično kao u The Legend of Zelda: Breath of the Wild. U pitanju su kraći izazovi koji se fokusiraju na borbu ili testiranje vaše spretnosti, a kao nagradu donose povećanje Elliotovog maksimalnog zdravlja ili omogućavaju Faie da otključa nove sposobnosti.
Tamnice su, s druge strane, znatno duže i kompleksnije. U njima vas očekuju manje zagonetke, pronalaženje više ključeva i istraživanje skrivenih prostorija, a nagrade uključuju dodatna unapređenja zdravlja, potpuno nova oružja ili njihove snažnije verzije. Upravo zahvaljujući ovom sistemu istraživanje sveta deluje smisleno i konstantno nagrađuje radoznale igrače.
Čak i ovde sistem promena kroz vreme igra važnu ulogu. Ponekad ćete moći da uđete u određenu tamnicu u svakoj vremenskoj epohi, ali nećete biti u mogućnosti da napredujete. Tek kada pronađete odgovarajuću vremensku liniju, tamnica će se značajno promeniti, otvarajući nove prolaze i omogućavajući vam da je završite. Nova oružja i unapređenja nisu tu samo da bi postojala, ona su praktično neophodna. Kako priča odmiče, protivnici postaju sve snažniji i zahtevniji, pa ćete morati konstantno da unapređujete Elliota ukoliko želite da držite korak sa izazovima.
Još jedan važan sistem za prilagođavanje i jačanje glavnog junaka jeste Magicite. Veoma rano u igri Elliot dobija posebnu torbicu koja može da nosi određeni broj Magicite kristala, malih magičnih dragulja koji pružaju različite pasivne bonuse. Neki povećavaju osnovnu snagu napada, drugi podižu šansu za kritične udarce, skraćuju vreme hlađenja sposobnosti ili dodaju elementarne efekte vašim napadima, dok postoje i kristali specijalizovani za određene tipove oružja.
Kod posebnog trgovca moguće je razmenjivati kristale kako biste unapredili njihovu snagu, ali i proširili kapacitet torbice, čime otključavate mogućnost da istovremeno koristite još više Magicite kristala. Zahvaljujući tome, Elliotov razvoj nije vezan za klasično sticanje nivoa, već za istraživanje sveta i pažljivo biranje kombinacije pasivnih sposobnosti koja najbolje odgovara vašem stilu igre.
Philabieldija kroz vekove
Jedna od najvećih zvezda cele igre svakako je dizajn sveta. Ne samo da su tamnice odlično osmišljene, već i sama Philabieldija deluje kao živi organizam koji se menja kroz različite epohe.
Mlado drvo koje zasadite ili pronađete u dalekoj prošlosti u budućnosti će postati ogromno stablo koje vam može otvoriti potpuno novu putanju. Presušeno korito reke u sadašnjosti može ponovo postati reka ako u prošlosti promenite određene događaje. Upravo način na koji otključavate nove oblasti istraživanjem različitih vremenskih perioda predstavlja jedan od najzabavnijih aspekata igre.
Posebnu pohvalu zaslužuju glavne tamnice. One vas konstantno teraju da koristite kompletan arsenal oružja i gedžeta koje ste prikupili tokom avanture. Negde ćete bombama rušiti ispucale zidove, na drugim mestima gađati prekidače lukom ili bumerangom, dok ćete u pojedinim situacijama morati da promenite vremensku epohu kako biste otvorili nove prolaze ili rešili određenu zagonetku.
Zagonetke uglavnom nisu preterano komplikovane, ali su dovoljno raznovrsne da vas neprestano drže zainteresovanim. Svaki put kada promenite prošlost i zatim vidite kako se svet transformisao u sadašnjosti ili budućnosti, teško je ne ostati impresioniran. Upravo zbog toga igra veoma podseća na klasike poput The Legend of Zelda: A Link to the Past ili Secret of Mana, kako po dizajnu tamnica, tako i po osećaju istraživanja.
Saradnja sa Faie
Iako je The Adventures of Elliot: The Millennium Tales prvenstveno igra namenjena jednom igraču, autori su dodali i opcioni kooperativni režim. Drugi igrač može da uzme kontroler i preuzme kontrolu nad vilom Faie. Umesto da ona automatski prati Elliota i da se njome upravlja desnim analognim stikom, drugi igrač može potpuno ručno da upravlja njenim kretanjem i koristi njene sposobnosti.
Ukoliko dobro sarađujete, ovaj sistem može biti izuzetno moćan, do te mere da pojedine borbe protiv bosova postanu znatno lakše nego što su prvobitno zamišljene. Vešt igrač koji kontroliše Faie može naneti veliku količinu štete njenim magijama ili pružiti ogromnu podršku koristeći sposobnost teleportacije tokom istraživanja tamnica i rešavanja zagonetki.
Nova definicija 2D-HD izgleda
Sa tehničke strane, The Adventures of Elliot: The Millennium Tales izgleda fantastično. 2D-HD grafika pokretana Unreal Engine 5 tehnologijom izgleda prelepo u visokoj rezoluciji, dok igra na većini platformi radi u stabilnih 60 frejmova u sekundi. Posebno impresivno izgledaju efekti vode, refleksije i pikselizovani oblaci koji se kreću nebom. Osvetljenje unutar tamnica, drevnih ruševina i pećina, u kombinaciji sa maglom i modernim efektima senčenja, stvara gotovo bajkovitu atmosferu.
Igru sam igrao na Nintendo Switch 2 konzoli i PC-u, i tokom igranja gotovo da nisam primetio padove performansi na Switch 2. Ipak, ukoliko želite da u potpunosti iskoristite vizuelni potencijal igre u 4K rezoluciji, verzije za PlayStation 5, Xbox Series X ili PC predstavljaju najbolji izbor.
Veliki kvalitet predstavlja i muzika. Soundtrack vas konstantno tera da nastavite dalje, a svaka vremenska epoha poseduje sopstvenu muzičku temu koja dodatno naglašava razlike između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Borbe protiv običnih neprijatelja i posebno boss okršaji ispraćeni su odličnim numerama koje se kreću od velikih orkestarskih kompozicija pa sve do modernijih melodija sa snažnim sintisajzerskim elementima.
Molim te, prestani da pričaš!
Jedna od mojih najvećih zamerki odnosi se na vilu Faie. Faie jednostavno ne prestaje da priča. U pojedinim trenucima gotovo je podjednako naporna kao Navi iz The Legend of Zelda: Ocarina of Time. Iako je Square Enix ubacio opciju koja smanjuje učestalost njenih komentara, ona i dalje govori previše. Uđete u prostoriju sa zaključanim vratima? Faie će odmah komentarisati. Pronađete novu zagonetku? Faie će vrlo brzo početi da vam nagoveštava rešenje.
Iako je glasovna gluma odlična i sama Faie nije loše napisana kao lik, potpuno razumem svakoga ko odluči da joj utiša ili isključi glas. Drugo manje razočaranje predstavljaju sporedne misije. Neke od njih imaju zaista veliki potencijal, poput priče o supruzi poginulog avanturiste ili događaja vezanih za sirotište u kojem je Elliot odrastao. Međutim, većina imenovanih likova ostaje nedovoljno razvijena i igra ne koristi dovoljno prilika da ih bolje predstavi.
Umesto zanimljivih sporednih priča, veliki broj zadataka svodi se na klasične “fetch quest” misije, pronađi određeni predmet ili porazi određenog neprijatelja. Upravo ovde je tim mogao da napravi mnogo više upečatljivih i emotivnih priča koje bi dodatno obogatile svet igre.
Zahvaljujemo se Square Enixu na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
The Adventures of Elliot: The Millennial Tales (PC)
U vremenu kada je The Legend of Zelda postao ogromna open-world sandbox avantura, a serijal Ys sve više naginje klasičnim JRPG mehanikama, pravo je osveženje dobiti tradicionalnu akciono-avanturističku igru inspirisanu klasicima poput The Legend of Zelda i Secret of Mana. Sa između 30 i 50 sati sadržaja, u zavisnosti od toga koliko detaljno istražujete Philabieldiju, njene vremenske epohe i brojne skrivene tajne, igra uspeva da izgradi sopstveni identitet. Pametno iskorišćen sistem putovanja kroz vreme neprestano podstiče istraživanje, a osećaj otkrivanja novih puteva i promena u svetu čini avanturu izuzetno zanimljivom do samog kraja. Uprkos ponekoj napornoj mehanici poput previše pričljive Faie i prilično prosečnim sporednim misijama, The Adventures of Elliot uspeva da spoji duh klasičnih akcionih avantura sa modernom prezentacijom i 2D-HD vizuelnim stilom. Upravo zbog toga bez problema zaslužuje mesto među najboljim predstavnicima ovog žanra.
