Forever Ago – Recenzija – Priča koja će vas naterati da se zapitate par stvari o životu

Moram priznati da je mesec spetembar bio pun krvi, pucanja, klanja i svega ostalog u igrama. Upravo zbog toga, lepo je nakon tako turbulenog meseca odmoriti uz neku slatku, lepu, mirnu, sporu igru. Gde jednostavno možete da se opustite, prepustite i uživate. Takav naslov je Forever Ago, nova igra koju izbacuje Annapurna Interactive i na kojoj je radio studio Third Shift. Ovo je veoma mirna, lična i emotivna avantura koja ne pokušava da vas impresionira ogromnim svetom ili spektakularnim događajima, već priču gradi kroz jednog čoveka, njegovu prošlost i putovanje koje mu, naizgled sasvim slučajno, daje priliku da se suoči sa onim što je ostavio iza sebe.

U središtu priče nalazi se Alfred, stariji čovek koji je nakon tragedije u svom životu odlučio da napusti dosadašnji način života i krene na put. Već je dirljivo, zar ne? Sa sobom nosi svoj fotoaparat, kombi i prilično težak teret uspomena. Njegovo putovanje kroz različite krajeve sveta nije klasično turističko razgledanje, već pokušaj da pronađe neki novi smisao i da se pomiri sa stvarima koje više ne može da promeni. I moram da kažem, sam setup priče me jeste rastužio na početku, jer eto, uskoro mi se bliži 40ti rođendan, dakle, već krećem da budem “stariji čovek”. Nego, igra vas zbog toga, ne zbog mog rođendana, nego dešavanja sa Alfredom, od samog početka stavlja u prilično drugačiju poziciju. Alfred nije heroj u tradicionalnom smislu i ovde nema nekog velikog neprijatelja kojeg treba pobediti. Njegova najveća borba je sa samim sobom. Priča je podeljena na četiri poglavlja, odnosno četiri dela putovanja, tokom kojih ćete upoznati različite ljude i njihove priče. Iako je Alfred glavni lik, Forever Ago se ne zadržava samo na njegovoj prošlosti. Svaka nova osoba koju sretnete donosi neku svoju malu tužnu, srećnu, slatku ili možda gorku priču, problem ili tajnu, pa se postepeno dobija utisak da je celo putovanje ustvari zbir mnogo različitih ljudskih iskustava. Neko traži izgubljenu osobu, neko pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, neko beži od prošlosti, dok neko jednostavno pokušava da napravi još jedan korak napred.

I upravo tu Forever Ago ume da pogodi pravo mesto (srce i dušu). Igra je svesna da ne mora svaki trenutak da bude veliki i dramatičan. Nekada je dovoljno da sednete sa nekim pored vatre i slušate njegovu priču. Nekada ćete samo razgovarati sa prolaznikom, fotografisati pejzaž ili pomoći nekome oko malog problema. Sve te sitnice zajedno stvaraju osećaj kao da ste stvarno na nekom putovanju, a ne da samo prolazite kroz nivoe. A u igri, najveći deo vremena provodite upravo istražujući okolinu. Alfred može da napusti svoj kombi i peške obilazi područja kroz koja prolazi. Svetovi koje on posećuje nisu ogromni, ali su dovoljno otvoreni da vas pozovu da pogledate malo dalje od glavnog puta, da prevedem, da istražite malo. Igra često sakrije neke od svojih najboljih trenutaka iza malih skretanja, pa ćete ako želite da vidite sve što Forever Ago ima da ponudi morati da budete radoznali. Ovde ne postoji sistem borbe, nema neprijatelja koji vas jure i nema opasnosti zbog koje morate da reagujete u deliću sekunde. Umesto toga, istraživanje se uglavnom svodi na razgovore, jednostavne interakcije, pronalaženje predmeta i rešavanje manjih problema. Ovo je chill igra, nešto u šta ćete utonuti i zaboraviti na probleme iz stvarnog života, ili jednostavno, šta ste poslednje igrali. I sve možda zvuči jednostavno, ali ta jednostavnost je ustvari i lepota ovog naslova. Ne trudi se, ne testira vas, ne gura vas do ivice, nego vas uvlači u priče sa kojima ćete se saživeti.

Mada, ipak ima mehanika, mislim naravno, ovo je pre svega igra, zar ne? Fotografija je jedan od najvažnijih elemenata cele Alfredove avanture. Njegov fotoaparat nije samo dekoracija, već alat koji vas dodatno motiviše da obratite pažnju na svet oko sebe. Tokom putovanja možete fotografisati različite životinje, biljke, pejzaže i zanimljive detalje, a pronalaženje novih stvari postaje nekako mala igra unutar igre. Kada jednom počnete da obraćate pažnju na sve što vas okružuje, putovanje dobija još jedan sloj. A onda vas tera da istražujete one puteve sa strane jer eto, nije vam sve ispred nosa. Meni se posebno svideo to što fotografija ovde ima smisla u kontekstu lika. Alfred ne fotografiše samo zato što igra mora da ima neki kolekcionarski sistem. On pokušava da zabeleži svet kroz koji prolazi. Fotografije postaju način da se zadrže trenuci koji bi inače samo prošli. To se veoma lepo uklapa u glavnu temu igre, sećanje. A sećanje je ustvari ono oko čega se gotovo sve vrti. Alfred je čovek koji pokušava da nastavi život iako ga prošlost stalno prati. Njegovo putovanje zato nije samo fizičko. Što više vremena provodite sa njim, postaje jasnije zbog čega je odlučio da ode i koliko mu je teško da prihvati ono što se dogodilo. Pored svega toga, igra ne pokušava da vas konstantno rasplače. Umesto toga, neke stvari ostavlja dovoljno suptilnim da sami shvatite njihovu težinu.

Naravno, Forever Ago ume da bude prilično direktan u emotivnim trenucima, tako da pripremite maramice ako ste emotivni. Pojedini dijalozi jasno vam govore šta lik oseća, a neki susreti mogu izgledati kao da su napisani da bi upravo izazvali određenu reakciju. Ali čak i tada postoji nešto iskreno u načinu na koji igra pristupa svojim temama. Ne pokušava da od tuge napravi spektakl. Više je zanima šta čovek radi nakon što se nešto loše dogodi i kako nastavlja da živi. I kao što sam već rekao, upravo zbog toga, tempo igre je zbog toga veoma spor, ali to je ovde namerna odluka. Forever Ago nije igra koju ćete pokrenuti ako želite da vam se stalno nešto događa. Ponekad ćete dugo hodati, gledati pejzaž, slušati muziku i razmišljati o prethodnom razgovoru. Nekome će to biti predivno, dok će drugi vrlo brzo početi da se pitaju kada će se konačno nešto dogoditi. Ali generalno gledano, ovo je igra da uživate i osetite nešto

Zagonetke i interakcije su prilično jednostavne i ne treba očekivati neku veliku i izazovnu puzzle avanturu. One uglavnom služe kao način da vas malo uspore i nateraju da istražite okolinu. Ako ste došli zbog kompleksnih mozgalica, verovatno ćete biti razočarani. Ali ako ih posmatrate kao deo putovanja, sasvim dobro rade posao. Isto važi i za kolekcionarske stvari. Fotografisanje životinja i pronalaženje različitih detalja nije nešto što će vam promeniti način igranja, ali, kao što već rekoh, daje vam lep razlog da skrenete sa glavog puta. A kod igre kao što je Forever Ago, upravo ta skretanja često nude najzanimljivije trenutke.

Ali znam da ovo nije igra za sve, da nekome jednostavno neće odgovarati nešto, jer je uvek teško prepustiti se i jednostavno igrati nešto radi priče, ne nekog brutalnog, sirovog gameplaya i što bržeg kliktanja tastera na kontroleru. Ako ste jedan od takvih osoba i ako ovakav tempo ne odgovara, Forever Ago će vam delovati kao da se vuče. Igra nema dovoljno kompleksnih mehanika da bi sama po sebi nosila desetine sati igranja. Njena glavna vrednost je u priči, likovima i atmosferi, pa ako vam to nije dovoljno, teško će vas bilo šta drugo zadržati. Sa druge strane, ako volite walking sim avanture, ovde ćete pronaći mnogo toga za sebe. Forever Ago ima onu vrstu atmosfere zbog koje se osećate kao da ste na pravom putovanju. Različiti predeli, vremenski uslovi, muzika i zvuci prirode rade zajedno kako bi svaka lokacija imala svoj identitet. Nema ogromnog broja lokacija, ali su dovoljno različite da putovanje ne postane vizuelno monotono.

Kada pričamo o grafici i prezentaciji, stil je prilično jednostavan, najbolje rečeno stilizovan, ali lepo funkcioniše sa temom koju igra želi da ispriča. Likovi nisu hiperrealistični, teksture nisu nešto što će vas ostaviti bez daha, a animacije povremeno mogu biti pomalo krute. Međutim, pejzaži umeju da izgledaju stvarno lepo, posebno kada igra koristi široke kadrove i prirodno osvetljenje. Sa druge strane, zvuk je još jedan važan deo tog iskustva. Muzika ne pokušava da vam smeta, da dočara ko zna šta, već je tu da prati šta se dešava u igri, i koristi se da podvuče emotivne trenutke, dok zvuci prirode daju svetu osećaj stvarnog života. Šum vetra, žuborenje vode, cvrkut ptica i drugi sitni zvukovi postaju mnogo važniji kada nema borbe i eksplozija koje bi popunile tišinu. Ponekad upravo tišina najbolje radi svoj posao.

Mada, koliko sve to zvučalo bajno i sjajno, mislim da igra možda trpi upravo zbog toga šta jeste. Ima delova koji bi mogli biti malo kraći, pojedini razgovori traju duže nego što bi trebalo, a neki zadaci deluju kao da postoje samo kako bi se produžilo vreme provedeno na određenoj lokaciji. Kada je priča dobra, nije vam teško da ostanete, ali kada naiđete na slabiju sekvencu, spor tempo postaje mnogo primetniji. Ali kada se sve stavi na papir i sabere, Forever Ago je jedna od onih igara koje ne pokušavaju da vas zabave na klasičan način. Ona želi da vas provede kroz jednu emotivnu priču i ostavi vam dovoljno prostora da je doživite sopstvenim tempom. Nema ovde velikih odluka koje menjaju čitav svet, nema kompleksnog RPG sistema i nema borbe. Imate čoveka, njegov kombi, fotoaparat i put ispred sebe.

Zahvaljujemo se Annapurna Interactive na ustupljenoj igri za potrebe recenzije