Postoje JRPG serijali koji svoju publiku osvajaju ogromnim svetovima, epskim ratovima i pričama o spasavanju čitavih kontinenata. Postoje i oni koji pokušavaju nešto potpuno drugačije, da kroz male, lične priče, odnose između likova i neke obične, svakodnevne trenutke pokažu da neakada najveće avanture nisu one gde se borite protiv velikih, zlih neprijatelja, već one gde pokušavate da razumete sebe i ljude oko vas, i okej, možda u trenucima, da razumete zašto ste uzeli da igrate nešto ovako. Blue Reflection je, hvala bogu, posle svih megalomanskih jrpg igara, oduvek pripadao ovoj drugoj grupi. Kada se prvi deo pojavio 2017. godine, mnogi su gledali na ovaj naslov kao još jedan pokušaj Gust studija da napravi nešto između svojih poznatijih Atelier igara i modernih školskih JRPG naslova poput Persone, što je iskreno i meni bio neki logični tok događaja nakon što sam igrao igre, ali veoma brzo promenite mišljenje i shvatite da Blue Reflection ima skroz svoj, jedinstven i veoma lep identitet. Ovo je igra koja nikada nije pokušavala da se takmiči sa najvećima iz industrije, već, je njegova najveća snaga bila je u atmosferi, emocijama i načinu na koji je obične školske dane kombinovao sa fantastičnim svetom punim misterije.
I sada, skoro 10 godina nakon izlaska prve igre, dolazi nam, Blue Reflection Quartet, na neki način proslava svega što je ovaj serijal predstavljao i prikazao svih ovih godina. Umesto potpuno nove igre, kolekcija okuplja tri glavna iskustva iz univerzuma Blue Reflection i anime priču koja dodatno proširuje svet, i pruža igračima priliku da na jednom mestu vide kompletnu evoluciju serijala. I videti ovakvu kolekciju je stvarno jako kul i zanimljivo, zato što se kroz ove igre jako lepo vidi koliko je Gust menjao i unapređivao svoju ideju. Prvi Blue Reflection je bio eksperiment, naslov koji je pokušavao da pronađe svoje mesto između školskog života, tematike magije i drugarica u školi i klasičnog turn-based RPG-a. Second Light je onda pokazao šta se dešava kada se ta ideja potpuno razvije i dobije mnogo više samopouzdanja. A Blue Reflection Sun, sada prilagođen kao offline iskustvo, predstavlja još jedan deo ovog sjajnog univerzuma za one koji žele da upoznaju sa njim. I moram da priznam, čak i kao online mobile gatcha igra, Blue Reflection Sun je bio jako zarazan naslov, a sada kada je oslobođen monetizacije, deluje još bolje.
Ono što Blue Reflection čini posebnim u svetu igara jeste način na koji pristupa svojoj priči. Na početku, sve zvuči poznato, grupa devojaka dobija posebne moći i mora da se bori protiv misterioznih neprijatelja i pretnji. Ali onda polako shvatate da iza te jednostavnog temelja cele priče se krije mnogo intimnija priča o emocijama, traumama, nesigurnostima i problemima sa kojima se mladi ljudi suočavaju. Ovde emocije nisu samo ubačene da budu kao dodatak, ukras celoj priči, već su one praktično osnova celog sveta, nešto na čemu se on gradi. Svaki neprijatelj, svaka nova lokacija i svaki konflikt povezani su sa unutrašnjim osećanjima likova, i moram da priznam, sam taj koncept je jako lepo odrađen.
Naslov koji je pokrenuo nalet emocija i avanturu u njima
Prvi Blue Reflection najbolje pokazuje ovu ideju kroz priču o Hinako Shirai. Nakon povrede koja joj uništava karijeru balerine, Hinako ostaje bez nečega što joj je predstavljalo ceo život. I jako je lepo osmišljena činjenica da ona nije rođena niti jeste neki klasičan heroj kao u drugim igarama, već je devojka koja pokušava da shvati i razume kako krenuti dalje, kako se prilagoditi novoj ulozi u životu. Kada dobije moć Reflectora i ujedno i moći da ulazi u alternativne svetove povezane sa ljudskim emocijama, njena avantura postaje mnogo više od borbe protiv neprijatelja. To postaje putovanje kroz probleme drugih ljudi, ali i kroz sopstvene strahove. Meni se jako svideo taj deo cele ove igre, i verujem da će to mnoge igrače kupiti, jer ipak, ovaj naslov radi nešto drugačije od drugih jrpg igara. I najbolje od svega je to što Blue Reflection nije igra u kojoj imate neke velike događaje na svakom koraku, već njena priča se gradi polako, kroz razgovore, male i slatke trenutke između likova i svakodnevne situacije. Veliki deo vremena provodite u školi, upoznajete druge likove, pomažete im oko njihovih problema i postepeno gradite odnose sa njima. Za nekoga ko očekuje klasičan JRPG sa konstantnom akcijom, tempo u ovoj igri može delovati poprilično sporo. Ali ako se prepustite igri i dozvolite joj da vas jednostavno uvuče u celu ovu divnu atmosferu, ti mirni trenuci koji zvuče kao smaranje na početku će ustvari biti delovi igre koji će vas gurati dalje.
Gust je ovde napravio zanimljiv balans između onoga šta smo videli kod nekih drugih igara i naravno sa nečim što je potpuno novo. Školski deo igre odmah podseća na naslove poput Persone, ali za razliku od Atlusovog serijala, Blue Reflection nije fokusiran na svakodnevni život. Nema toliko kompleksnog rasporeda, društvenih obaveza ili osećaja da stalno morate da birate šta ćete uraditi sledeće. Umesto toga, sve se fokusira na odnose između likova i njihovom emocionalnom razvoju. Važno je da upoznate osobe oko sebe, da razumete kroz šta prolaze i da vidite kako se menjaju tokom priče.
Kada pričamo o borbi u prvom delu je klasičniji turn-based sistem, ali ima nekoliko zanimljivih ideja koje ga izdvajaju. Kao Reflector, nemate samo obične napade koje možete koristiti, već imate i različite sposobnosti koje su povezane sa vašim moćima i ulogom u timu. Sistem se, logično, vremenom širi novim mogućnostima, pa vremenom borbe postaju sve složenije kako napredujete, iako na početku mogu delovati poprilično jednostavno. I jako je zanimljivo što ovde morate da skrojite neku svoju strategiju, način igranja u toku borbenih sekvenci. Nije dovoljno samo koristiti najjače napade, već morate pratiti tok borbe, pripremiti prave sposobnosti i pravilno iskoristiti trenutak kada protivnik postane ranjiv. Ali rekavši to, prvi deo, iako sjajna igra, ipak ima te mane u borbenom sistemu, koji će drugi delovi u franšizi popraviti, što jeste jako lepo i bitno. Najviše zbog toga što borbeni sistem nije toliko dubok kao kod nekih popularnijih, ako bih tako mogao da se izrazim, jrpg igara, a neki delovi igre mogu imati taj osećaj repetitivnosti u toku igranja. Ni istraživanje nije uvek na nivou modernijih JRPG naslova, a struktura misija ponekad deluje prilično jednostavno. Mada, ono što Blue Reflection možda nema u kompleksnosti gameplaya, nadoknađuje neverovatnom atmosferom. Postoji neka posebna toplina i šarm u načinu na koji igra prikazuje školu, odnose između učenika i male trenutke koji bi u nekoj drugoj igri bili samo usputni dijalozi.
Moram priznati da tom celom iskustvu dosta doprinosi i muzika. Kao i kod mnogih Gustovih igara, zvučna podloga nije samo pozadina već jedan od ključnih elemenata ovog naslova koji stvara njen identitet. Melodije često imaju lagan sanjiv ako bih mogao tako da kažem, gotovo nostalgičan ton i ritam koji savršeno odgovara kombinaciji svakodnevice i fantastike. Postoji osećaj da se nalazite u svetu koji nije potpuno stvaran, ali upravo zbog toga ima posebnu lepotu. Mnogi igrači koji su zavoleli Blue Reflection je upravo bilo zbog te sjajne atmosfere i muzike i verujem da je to bio jedan od razloga zbog kojih su ostali uz serijal čak i kada su pojedini gameplay sistemi imali svoje nedostatke i mane
Kada se danas pogleda prvi deo, ovako izdaleka, kao deo ove cele kolekcije, možda je najzanimljivije videti koliko je dobro i poprilično jasno postavio temelje. Sve ono što će Second Light kasnije unaprediti već postoji ovde, fokus na emocije, važnost odnosa između likova, ideja da unutrašnji svetovi postanu stvarne lokacije koje istražujete. Prva igra možda nije savršena, ali bez nje ne bi postojao jedan od najzanimljivijih i najneobičnijih jrpg serijala poslednje decenije, koji niste smeli da propustite ako ste fan jrpg naslova.
A upravo sa Second Lightom dolazi trenutak kada Blue Reflection pronalazi svoj pravi oblik. Nastavak nije samo veća i lepša verzija originala, već igra koja razume šta je prvi deo pokušavao da postigne i konačno sve te ideje pretvara u mnogo potpunije iskustvo.
Second Light i redefinisanje osnovne ideje
Kada je Blue Reflection: Second Light izašao, jasno se videlo koliko je Gust pažljivo slušao reakcije igrača, zajednice i koliko je želeo da unapredi apsolutno svaki deo originalne ideje. Dok je prva igra više ličila na zanimljiv eksperiment koji je pokušavao da pronađe svoju publiku, Second Light je došao sa mnogo jasnijim identitetom koji je izgrađen na temeljima prvog dela. I dalje je to priča o emocijama, prijateljstvu i devojkama koje pokušavaju da razumeju sebe, ali sada je sve veće, dublje i mnogo bolje povezano. Umesto jedne škole i manjeg broja likova, dobijate izgubljeno misteriozno ostrvo za koje retko ko zna, grupu devojaka koje su izgubile sećanja i pitanje koje se provlači kroz celu avanturu, šta se ustvari desilo i zašto se one nalaze baš tu.
Priča Second Light počinje kada se Ao Hoshizaki budi na nepoznatom mestu bez bilo kakvih sećanja o svojoj prošlosti i gde se uopšte nalazi. Zajedno sa nekoliko drugih devojaka pokušava da pronađe način da se vrati u svoj svet, dok istovremeno istražuju ogromnu školu koja se nalazi na ostrvu. Ali kako vreme prolazi, one shvataju da ovde postoji mnogo veća misterija, mnogo više tajni nego što su mogle da zamisle. Ono što na početku izgleda kao jednostavna potraga za odgovorima polako prerasta u emotivnu priču o prihvatanju sebe, suočavanju sa prošlošću i razumevanju onoga što nas definiše. Jedna od najvećih promena u odnosu na prvi deo jeste način na koji igra gradi odnose između likova. U originalu ste sve oko vas nekako postepeno, polako upoznavali, ali Second Light tu osnovnu ideju dosta više razvija i diže na veći nivo. Veliki deo igre provodite u vašoj bazi gde se svi nalazite, mestu koje vremenom postaje pravi dom za glavne junakinje. Tu ne razgovarate samo sa njima, već sve zajedno pravite predmete, uređujete prostor, razvijate nove objekte i učestvujete u malim svakodnevnim događajima.
Jedna stvar koja je meni jako bila zanimljiva je to što ta vaša baza nije samo izgovor za neki maagement sistem ubačen da upotpuni vaše vreme provedeno uz igru. Baza je u neku ruku centralna figura cele ove vaše avanture. Kako napredujete, vidite kako prazno mesto postaje prostor pun života. Devojke koje su na početku bile samo grupa stranaca polako postaju prava ekipica, a baš ti mali trenuci između glavnih događaja će vam iskreno najviše ostati u sećanju, ne neki delovi zadataka i misija koje ste završavali. Videti likove kako zajedno kuvaju, razgovaraju, rade na projektima ili jednostavno provode vreme jedni sa drugima daje celoj ovoj avanturi zaj cozy osećaj koji mnogim JRPG naslovima nedostaje, pogotovo danas.
Gameplay je, pa kao i sve ostalo, isto doživeo poprilično veliku promenu. Borbeni sistem je i dalje turn-based fazon, ali sada mnogo više podseća na ono što biste očekivali od modernog jrpg naslova. Bitke su dinamičnije, postoji mnogo više mogućnosti za planiranje, a pravilno korišćenje odrđeenih sposobnosti i redosled akcija u toku borbe postaje mnogo bitnije za uspeh u ovim okršajima. Jedan od najzanimljivijih elemenata jeste sistem Ether, gde tokom borbe povećavate tempo i i time dobijate više mogućnosti za napad, bolje rečeno sposobnosti kako se ta borba bude odvijala. Za razliku od mnogih klasičnih turn-based sistema gde samo čekate svoj red i birate napad, Second Light stalno traži od vas da razmišljate nekoliko koraka unapred. Da li ćete odmah koristiti najjači napad ili ćete sačekati da povećate tempo borbe pa možda tada uradite neku magičnu stvar? Da li ćete se fokusirati na jednog protivnika ili pripremiti teren za veći napad? Male odluke tokom borbe često prave veliku razliku, posebno u kasnijim delovima igre kada neprijatelji počinju ozbiljnije da kažnjavaju greške.
Još jedna velika promena jeste način na koji su sposobnosti i razvoj likova povezani sa odnosima između njih. Umesto klasičnog sistema gde samo skupljate XP poene i otključavate nove veštine, Second Light mnogo više nagrađuje vreme koje ulažete u svoje prijateljstvo sa ostalim likovima. Što bolje upoznajete određenu osobu, otključavate nove mogućnosti, sposobnosti i dodatne priče koje dodatno produbljuju karaktere. Upravo ovde se vidi najveća razlika između Blue Reflection i mnogih drugih JRPG igara. Likovi nisu samo članovi vaše ekipe koji postoje da bi imali različite napade. Oni su razlog zbog kojeg želite da nastavite dalje. Svaka od njih ima svoje strahove, probleme i način na koji se nosi sa situacijom u kojoj se nalazi. Kada dođe trenutak da se njihova priča razvije ili kada konačno razumeju nešto što su dugo potiskivale, ti momenti imaju mnogo veći efekat jer ste prethodno uložili vreme da ih upoznate.
Crafting sistem je isto mnogo bolje realizovan nego u prvom delu. Iako Blue Reflection nikada nije iskreno ni pokušavao da bude kao nasledik ili neki spin off Atelier serijala, jasno se vidi Gust fora u načinu na koji funkcioniše crafting. Sakupljate materijale, pravite korisne predmete i poboljšavate mogućnosti svoje ekipe. Međutim, za razliku od Atelier igara gde je alhemija često centralna mehanika, ovde je sve definisano nekim napredovanjem i stvaranja boljeg života za likove. Istraživanje sveta je još jedna oblast gde Second Light pokazuje koliko je napredovao. Ostrvo i različite oblasti koje posećujete nisu samo hodnici kroz koje prolazite između borbi. Svaka lokacija ima svoju atmosferu, skrivene resurse i mesta koja podstiču istraživanje. Naravno, ne treba očekivati otvoreni svet ogromnih razmera, ali postoji dovoljno slobode da se oseća kao da zaista otkrivate nešto novo.
I nešto što se meni jako svidelo su Heartscape oblasti, inner svetovi povezani sa emocijama pojedinačnih likova. Ako mene pitate, ovo je možda jedna od najboljih ideja celog serijala jer vizuelno pretvara unutrašnje konflikte likova u stvarne prostore koje istražujete. Umesto da samo slušate nečiju priču o problemu, vi bukvalno ulazite u njegovu emocionalnu verziju i pokušavate da razumete šta se nalazi iza svega. Upravo kroz ove delove Blue Reflection najbolje pokazuje svoju kreativnost. Mnoge igre pričaju o emocijama kroz dijaloge, ali ovde se emocije pretvaraju u nešto opipljivo. Strah, krivica, nesigurnost ili želje likova dobijaju oblik kroz svet oko vas. To je možda i najbolji primer kako Gust uspeva da napravi nešto što je istovremeno jednostavno i veoma efektno.
Ali pored svih napredka u odnosu na original, vidi se da ovo nije igra sa ogromnim budžetom i ponekad je to najočiglednije kroz animacije, tehničke detalje ili dizajn pojedinih lokacija. Neprijatelji nisu uvek naročito kreativni u toku borbe, a igra može delovati previše jednostavno igračima koji traže dubok i kompleksan borbeni sistem poput onog u najvećim JRPG naslovima, mislim da sam ovo već napisao da je “problem” i kod prvog dela. Mada, upravo kao i kod prve igre, najveća snaga nije u tome koliko je svaki sistem savršen, već kako svi oni zajedno stvaraju određeni osećaj. A taj osećaj je prosto fantastičan, čim uđete u ovaj fantastičan svet, ako vam to nije uspelo sa prvim delom.
Iz igre pravo u (gejmifikovan) Anime
Pored same igre, veliki deo univerzuma proširen je i kroz anime seriju Blue Reflection Ray. Za razliku od igara koje su uglavnom fokusirane na određene grupe likova, anime pokušava da pokaže širu sliku sveta i predstavi drugačiji pogled na ulogu Reflectora. Iako neće svima odgovarati isti tempo i način pripovedanja, posebno ako očekujete klasičnu akcijsku anime seriju, Ray funkcioniše kao dodatni deo slagalice za fanove koji žele da razumeju koliko je svet Blue Reflection zapravo širi od onoga što vidimo u igrama. Najbolji način da se posmatra Blue Reflection Ray jeste kao dopuna, a ne kao zamena za igre. Njegova najveća vrednost dolazi kada već poznajete osnovne ideje serijala i želite da vidite kako se određene teme i koncepti razvijaju kroz drugi medij. Kao i igre, i anime stavlja fokus na emocije, odnose i pitanje šta znači prihvatiti sebe.
Zanimljivo je što je ceo Anime redizajniran tako da daje osećaj kao da ustvari igrate igru, i to je jako lepo za videti. Jeste da imate ograničen broj akcija, ali lepo je videti da ovo nije samo prenešen anime koji možete samo da gledate, već i da igrate. I najlepše od svega je to što je ubačen prolog i epilog kako bi povezali celu priču u jedno, kako bi ona imala neki prirodan tok tok prelazite iz jedan u drugi naslov.
Upravo zbog toga Blue Reflection Quartet funkcioniše mnogo bolje nego što bi možda neko očekivao od obične kolekcije. Kada se svi delovi spoje, vidi se jasna evolucija jedne ideje. Prva igra postavlja temelje, Second Light ih pretvara u nešto mnogo veće, Ray širi univerzum, a Sun pokušava da donese još jedan pogled na ovaj svet.
Sunce kao poslednja etapa Blue Reflection avanture
Kada gledamo na celu franšizu, Blue Reflection: Second Light je definitivno deo koji je najviše unapredio serijal i koji će većina igrača verovatno smatrati glavnim razlogom da se vrate ovom univerzumu, ali i pored toga, Blue Reflection Sun predstavlja veoma zanimljiv završni deo slagalice. Originalno napravljen kao mobilni naslov, Sun je imao nešto drugačiju ulogu u okviru serijala. Umesto da bude direktan nastavak u klasičnom smislu, njegova ideja je bila da proširi svet Blue Reflectiona, predstavi nove likove i pokaže da priča o Reflectorima nije ograničena samo na ono što smo videli u prethodne dve igre.
Najveća promena kod ove verzije jeste upravo to što Blue Reflection Sun više nije vezan za originalni model mobilne igre, bolje rečeno monetizaciju i gatcha mehanike, već dolazi kao potpuno offline iskustvo. I moram da priznam da je ovo jedna od najboljih odluka, jer igra više nije dostupna na mobilnim uređajima i ovo je trenutno najbolje iskustvo kojem stari igrači mobilne igre mogu da se vrate. A sa druge strane, sjajna igra koji novi igrači mogu napokon da osete na njihovim konzolama. Umesto da ostane izgubljen deo istorije serijala, Sun sada ima priliku da bude deo jedne kompletne priče koju novi igrači mogu da iskuse od početka do kraja.
Borba u Blue Reflection Sun je klasična turn-based komandna borba, ali sa par zanimljivih detalja koji je čine dosta zabavnom. Partija se sastoji od četiri lika plus jedan friend support, a same borbe su često podeljene na više talasa. Najbitniji deo celog ovog battle siistema je Break Gauge, a to znači da pored običnog HP-a, svaki neprijatelj ima i poseban Break bar. Kada je spustite na nulu, neprijatelj ulazi u Break stanje, što mu odlaže potez i otvara veliku priliku za napad. Ako dobro ciljate, možete praktično da držite situaciju pod kontrolom i da neprijatelj jedva i dođe na red.
Iako se po nekoj osnovnoj strukturi po malo razlikuje od glavnih igara, Sun ipak uspeva da zadrži ono najvažnije što Blue Reflection predstavlja. Fokus je i dalje na likovima, njihovim emocijama i odnosima koje grade kroz zajedničke probleme. Kao i kod prethodnih naslova, nije poenta samo u tome ko ima najveću moć ili ko može da pobedi najopasnijeg neprijatelja. Mnogo važnije je pitanje zašto se likovi bore, šta pokušavaju da zaštite i kako se menjaju tokom putovanja. Kada se posmatra iz ugla igrača koji dolazi direktno iz Second Lighta, Sun će delovati sigurno malo jednostavnije, nekako skromnije. Drugačiji dizajn, drugačiji tempo i drugačiji pristup strukturi igre znače da neće ostaviti potpuno isti utisak kao glavni naslovi. Second Light je imao prostora da gradi svoj svet kroz duže razgovore, istraživanje i svakodnevne aktivnosti, dok Sun više funkcioniše kao dodatni pogled na univerzum. Baš zbog svega toga je dobro što se nalazi u ovoj kolekciji, kao deo šire slike, a ne kao pokušaj da zameni ono što su glavne igre uradile.
Kada se na kraju pogleda ceo Blue Reflection Quartet, sigurno je najzanimljivija činjenica koliko je ovaj serijal ostao veran svojoj osnovnoj ideji. Tokom godina, kroz različite igre i različite pristupe, Gust nikada nije izgubio ono što ga je činilo posebnim. U centru svega nisu svetovi koje treba spasiti, ogromni sukobi ili komplikovane političke priče, već ljudi koji pokušavaju da razumeju sebe i jedni druge. I to je možda i najveća razlika između Blue Reflectiona i mnogih drugih JRPG serijala. U većini igara ovog žanra, likovi postaju heroji zato što su izabrani, zato što imaju posebnu moć ili zato što ih sudbina postavlja u određenu ulogu. Ovde je situacija drugačija. Moć Reflectora nije samo alat za borbu, već metafora za suočavanje sa sopstvenim problemima. Svaka transformacija i svaka bitka predstavljaju nešto lično, nešto što likovi moraju da prihvate ili prevaziđu.
Zbog toga Blue Reflection često ostavlja drugačiji utisak od drugih JRPG igara. Nije naslov koji će vas osvojiti ogromnim brojem sistema, kompleksnim statistikama ili desetinama klasa. Prava vrednost ovih naslova dolazi iz atmosfere. Iz osećaja kada završite određenu priču nekog lika i shvatite koliko ste vremena proveli sa njim. Iz trenutaka kada se grupa koja je na početku bila samo skup nepoznatih ljudi pretvori u pravu porodicu. Vizuelni stil je još jedan element koji povezuje celu kolekciju. Gust je oduvek imao prepoznatljiv pristup dizajnu, a Blue Reflection možda najbolje pokazuje njihovu sposobnost da spoje svakodnevni život sa fantazijom. Školski hodnici, obične učionice i mirni trenuci između likova stoje nasuprot ogromnim, nadrealnim prostorima kroz koje istražujete kao Reflector. Ta kombinacija poznatog i čudnog daje serijalu poseban identitet.
Naravno, ne treba ni zaboraviti na činjenicu da se radi o igrama koje nisu savršene. Blue Reflection nikada nije imao budžet najvećih JRPG projekata i to se povremeno vidi. Neke mehanike deluju jednostavnije nego kod konkurencije, određeni delovi mogu biti sporiji, a igrači koji traže ogroman izazov ili veoma kompleksnu borbu možda neće pronaći ono što traže. Ovo nije serijal koji pokušava da pobedi druge količinom sadržaja.
Zahvaljujemo se Koei Tecmo na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Blue Reflection Quartet (PlayStation 5)
Ali upravo tu dolazimo do razloga zbog kojeg je Blue Reflection postao toliko cenjen među određenom publikom. On ne pokušava da bude nešto što nije. Umesto da juri trendove, Gust je napravio serijal koji ima veoma jasnu emociju. Postoji mir u ovim igrama koji je danas prilično redak. Čak i kada se bavite ozbiljnim temama, postoji osećaj topline koji vas tera da nastavite dalje. Blue Reflection Quartet je zato mnogo više od obične kolekcije. Naravno, sama ideja da se tri igre i anime sadržaj okupe na jednom mestu najveća je vrednost za nove igrače, ali prava snaga ove kolekcije je u tome što omogućava da se vidi razvoj jedne ideje kroz godine. Možete jasno da primetite gde je serijal počeo, gde je pronašao svoj pravi identitet i koliko je Gust unapredio ono što je želeo da napravi.
