Bilo je dva ujutru u subotu. Nakon nekoliko katastrofalnih odluka koje su me koštale nekih od najiskusnijih borbenih brodova u floti, stigao sam u sektor u kome me je čekao Cylon boss fleet. Moji brodovi bili su teško oštećeni, zalihe tylium goriva gotovo prazne, a moral posade na ivici kolapsa. I onda iskače novi prozor, vojska traži dodatne obroke hrane, ili će trajno ugasiti neke od najvažnijih sistema na brodovima. Sve je gorelo. A u glavi se polako javljao onaj užasan osećaj beznađa i spoznaja da je ovaj run praktično gotov.
Dugo su fanovi Battlestar Galactica čekali video igru koja bi uspela da prenese paranoju, očaj i konstantni pritisak iz serije. Dok je Black Lab Games još pre skoro deceniju napravio odličan RTS sa Battlestar Galactica Deadlock, novi Battlestar Galactica: Scattered Hopes studija Alt Shift i Dotemu ide potpuno drugim putem. Umesto velikih svemirskih bitaka i taktike na nivou flota, Scattered Hopes uzima roguelite strukturu i survival menadžment inspirisan igrama poput FTL-a i uklapa ga u Battlestar Galactica univerzum. A rezultat je igra koja uspeva da uhvati konstantni osećaj panike i improvizacije gotovo savršeno.
Battlestar… šta?
Za ljude koji nisu upoznati sa franšizom, Battlestar Galactica je SF serijal nastao još 1978. godine, dok je kultni reboot iz 2004. praktično redefinisao modernu space operu. Priča prati poslednje preživele ljude nakon što su robotski Cyloni gotovo potpuno uništili čovečanstvo. Preživeli se okupljaju oko Battlestar Galactice i pokušavaju da pobegnu Cylonima dok traže novi dom i pokušavaju da sačuvaju ostatke civilizacije.
Scattered Hopes ne prati direktno događaje sa Galactice, već jednu manju flotu koja pokušava da pobegne sa Caprice i spoji se sa glavnom flotom pre nego što ih Cyloni sustignu. I upravo ta “manja priča” funkcioniše odlično, jer igra fokus stavlja na svakodnevni očaj običnih ljudi koji samo pokušavaju da prežive još jedan dan.
Menadžment iz noćne more
Za svakoga ko je igrao FTL: Faster Than Light, osnovna gameplay petlja odmah će biti poznata. Sa svojom flotom skačete sa sektora na sektor preko proceduralno generisane mape, pokušavajući da ostanete korak ispred Cylon flote koja vas neprestano progoni. Problem je što nikada nemate dovoljno resursa. Svaki jump troši dragoceni tylium. Brodovima trebaju voda, hrana i energija. Civilni brodovi konstantno zahtevaju pomoć. Moral pada. Frakcije se svađaju. Sistemi se kvare. Ljudi paniče.
Igra praktično ne prestaje da vas bombarduje krizama. Većina vaše flote sastoji se od civilnih brodova koji daju pasivne bonuse, dok samo mali broj borbenih letelica stoji između vas i totalnog uništenja. U svakom sektoru imate ograničen broj akcija koje možete iskoristiti za skupljanje resursa, rešavanje pobuna, popravljanje sistema, diplomatske odluke ili slanje specijalnih jedinica na misije. Sve to predstavljeno je kroz fantastične pixel-art pozadine i male tekstualne događaje koji neverovatno dobro pogađaju atmosferu same serije.
Svaka odluka deluje kao loša odluka. Da li pomoći SOS signalu ili je u pitanju Cylon zamka? Da li podržati vojsku ili civile? Da li poslati svog najboljeg pilota na opasnu misiju zbog dodatnih resursa ili rizikovati sa rookie članom posade? Igra gotovo nikada ne daje “pravi” odgovor. Najčešće samo birate manje zlo. I upravo zato gameplay petlja postaje toliko zarazna. Konstantno pokušavate da balansirate između različitih frakcija i interesa unutar flote, znajući da će vas svaka odluka vrlo verovatno sustići nekoliko sektora kasnije.
Tokom svojih runova često sam imao onaj užasan osećaj kada pomognem jednoj grupi, samo da bi me druga potpuno sabotirala dva sektora kasnije kao posledicu te odluke.
Cylonci među nama
Naravno, pošto je u pitanju Battlestar Galactica, paranoja mora biti ključni deo iskustva. U jednom trenutku tokom runa igra objavljuje da među vašom posadom postoje Cylon infiltratori. Tada počinje posebna quest linija u kojoj pokušavate da otkrijete ko je izdajnik i kako ćete se obračunati sa njim. Na papiru, ovo zvuči fantastično. U praksi… sistem je pomalo razočaravajuće izveden. Istraga se uglavnom svodi na posebne menije u kojima birate koje tragove ćete analizirati i koliko resursa želite da potrošite na istragu. Možete pričati sa NPC-jevima u baru, trošiti dodatne resurse za informacije i postepeno otkrivati identitet Cylona.
Kada konačno razotkrijete izdajnika, možete odlučiti da ga eliminišete, iskoristite za informacije ili mu čak pružite drugu šansu. Problem je što čitav sistem previše funkcioniše kroz statične menije, bez pravog osećaja paranoje i psihološke tenzije koju serija briljantno gradi. Kao veliki fan Battlestar Galactica: The Board Game adaptacije, gde je otkrivanje Cylona među igračima jedan od najboljih social deduction sistema ikada napravljenih, ovde sam očekivao mnogo više stvarne detektivske igre i međusobnog nepoverenja. Ako developeri budu nastavili da proširuju igru, Investigation sistem definitivno deluje kao oblast sa najvećim potencijalom za unapređenje.
Krize su odlične… ali vremenom postaju repetitivne
Isto važi i za mnoge druge eventove u igri. Osnovna gameplay petlja konstantnog rešavanja kriza dok se situacija raspada zaista funkcioniše i neverovatno dobro prenosi atmosferu serije. Problem je što veliki broj događaja vrlo brzo počinje da koristi iste ili veoma slične opcije. Većina eventova svodi se na dva izbora sa relativno predvidivim posledicama. Vremenom počnete da primećujete obrasce.
Više grananja, dodatnih narativnih puteva i mehaničkih rešenja značajno bi produžili dugovečnost igre i pojačali osećaj improvizacije. Jer upravo u tim trenucima kada igra uspe da vas natera da donesete užasnu odluku pod pritiskom, Scattered Hopes je najbolji. I pored tih problema, igra uspeva da uhvati ono najvažnije iz Battlestar Galactice: konstantni osećaj da ste samo jedan loš skok udaljeni od potpune katastrofe.
Borba ili beg? DRADIS u akciji
Naravno, ne mogu svi problemi da se reše samo resursima i dobrim upravljanjem flotom. Nakon što odradite svojih deset akcija u svakom sektoru, dolazi trenutak kada morate da izdržite napad Cylon flote dovoljno dugo da bi vaša flota mogla da izvrši FTL skok ka sigurnosti.
Borba se odvija u realnom vremenu, ali je u svakom trenutku moguće pauzirati akciju. I srećom da jeste, jer sukobi veoma brzo postaju haotični. Cylon snage vas konstantno nadiru i u jednom trenutku će jednostavno pokušati da vas pregaze brojčano. Međutim, upravo je to i poenta dizajna. Vaš cilj nije da uništite sve protivnike, već da preživite dovoljno dugo dok se ne napuni tajmer za sledeći skok.
Ono što me je posebno oduševilo kod borbe jeste koliko verno prenosi izgled i osećaj DRADIS sistema iz serije, čuvenog radarskog interfejsa koji je bio jedan od zaštitnih znakova Battlestar Galactice. Ceo interfejs deluje kao da je direktno izvučen iz serije. U donjem levom uglu nalaze se vaše letelice, oružja i eskadrile, dok se na gornjem delu ekrana pojavljuju Cylon jedinice koje postepeno ulaze u borbu.
Svaki neprijateljski brod dolazi sa drugačijom vrstom podrške i eskadrila, a borbena polja često sadrže dodatne prepreke poput mina, asteroida ili opasnih zona koje dodatno komplikuju situaciju. Kao igrač, šaljete svoje pilote i lovce u borbu, a svaki tip broda ima jasnu ulogu. Viperi su agilni i služe za lov na neprijateljske eskadrile, koristeći pasivne i aktivne sposobnosti koje otključavate kroz levelovanje pilota i brodova. S druge strane, teže jedinice funkcionišu poput pokretne artiljerije, sposobne da nanesu ogromnu štetu većim brodovima ili da presreću projektile i nuklearne rakete.
Pored toga, i sama flota poseduje specijalna oružja i podršku kojima možete prekinuti neprijateljske napade ili očistiti velike grupe Cylon lovaca u kritičnim momentima. Upravljanje svim tim sistemima u realnom vremenu stvara odličan osećaj panike i hitnosti, pogotovo kada situacija počne da izmiče kontroli.
A onda dolazi trenutak kada tajmer za skok istekne. Ogromni talas Cylon pojačanja ulazi u borbu i tada morate savršeno tempirati povlačenje svojih eskadrila. Ako neki od vaših pilota ili brodova ostanu van dometa kada flota izvrši skok, gubite ih zauvek. I upravo tada igra najbolje prenosi onu konstantnu tenziju i očaj iz serije, gde je svaki gubitak bolan, a svaka odluka može imati dugoročne posledice.
Iako borba na početku deluje relativno jednostavno, kako vaši piloti napreduju i kako otključavate nove brodove i sposobnosti, sistem postaje daleko kompleksniji i zanimljiviji. Aktivne i pasivne veštine potpuno menjaju način na koji pristupate sukobima, a kasnije borbe zahtevaju mnogo više planiranja i pravilnog korišćenja specijalnih sposobnosti.
Posebno su zanimljivi boss Cylon brodovi, koji svaki dolaze sa sopstvenim mehanikama i trikovima. Neki konstantno izbacuju ogromne talase lovaca, drugi manipulišu bojnim poljem ili vas teraju da agresivnije koristite svoje resurse. Upravo ti susreti predstavljaju vrhunac svake run partije i često vas nateraju da potpuno promenite strategiju.
Transfer atmosfere serije u igri
Vizuelno gledano, igra možda nije tehnički spektakl, ali neverovatna količina sitnih detalja uspeva da savršeno prenese atmosferu Battlestar Galactice. Svaki novi pokušaj počinje kratkim uvodom koji momentalno budi uspomene na seriju iz 2004. godine, dok pixel art stil i ilustracije uspevaju da uhvate taj prepoznatljivi osećaj očaja, paranoje i konstantnog bega.
U svakom delu igre mogu se pronaći mali detalji koji deluju kao pravo ljubavno pismo fanovima serije. Od bara i hangara, preko uniformi i terminala, pa sve do dizajna brodova i korisničkog interfejsa, sve izgleda autentično i pažljivo urađeno.
Ipak, ono što vas najviše vraća u svet Battlestar Galactice jeste zvuk. Studio je savršeno razumeo koliko je muzika bila važan deo identiteta serije. Soundtrack je snažno inspirisan originalnom muzikom Bear McCrearyja i posebno dolazi do izražaja tokom borbi, gde ritmovi bubnjeva i napeta orkestracija dodatno pojačavaju osećaj haosa i borbe za opstanak.
Čak i kada samo sedite u menijima i pokušavate da donesete sledeću tešku odluku, muzika i zvučni efekti konstantno podsećaju da je situacija kritična i da se katastrofa nalazi iza svakog ugla.
Napredak kroz neuspehe
Kao i kod većine roguelite igara, Battlestar Galactica: Shattered Hopes ume da bude veoma brutalan, pogotovo ako odmah krenete na više težine. Igra vas ne štedi i od samog početka jasno stavlja do znanja da ćete gubiti mnogo runova dok ne naučite njene sisteme.
Srećom, igra koristi Hades-stil meta progresije, pa svaki neuspeh ipak donosi određeni napredak. Razlika između prve partije i recimo treće ili četvrte je ogromna zahvaljujući brojnim quality-of-life unapređenjima i trajnim bonusima koje otključavate između pokušaja.
Možete otključavati dodatne početne resurse, reroll opcije, nove mogućnosti za upravljanje krizama i još mnogo toga. Sve to čini naredne runove podnošljivijim i daje osećaj konstantnog napretka čak i kada izgubite celu flotu.
Ipak, kako vreme prolazi, repetitivnost događaja počinje da se oseća. Iako su događaji i dileme u početku veoma zanimljivi, problem je što se mnogi od njih svode na izbor između dve opcije koje se relativno brzo ponavljaju. Upravo zato se nadam da će Alt Shift kroz future updateove i DLC sadržaj dodatno proširiti event sistem i ubaciti više različitih narativnih grana i kompleksnijih odluka.
Zahvaljujemo se Dotemu na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Battlestar Galactica: Scattered Hopes (PC)
Kao veliki fan Battlestar Galactice, zaista sam uživao u Alt Shift interpretaciji roguelite formule smeštene u ovaj univerzum. Tokom prvih desetak do petnaest sati, gameplay loop konstantnog rešavanja kriza, razvoja meta progresije, otključavanja novih brodova i pokušaja da savladam sve teže boss borbe držao me je potpuno navučenim. Uz nekoliko dorada event sistema i malo više raznovrsnosti kroz budući sadržaj, igra bi mogla da postane još bolja. FTL formula ovde funkcioniše odlično, a najvažnije od svega jeste da je studio uspeo da uhvati samu srž Battlestar Galactice, osećaj konstantnog bega, očaja i donošenja nemogućih odluka dok pokušavate da spasite ono malo čovečanstva što je ostalo.
