Assassin’s Creed: Black Flag Resynced – Recenzija – Remake koji vraća magiju jedne od najboljih igara u serijalu

Za razliku od većine igrača na ovom svetu, ja sam preskočio Assassin’s Creed Black Flag na danu izlaska te igre. I isto tako, za razliku od većine igrača koji su igrali, meni jednostavno nije legla cela tematika pirata u tom trenutku. Pošto je Assassin’s Creed Rogue nekih godinu dana kasnije, samo tada za stare konzole, nekako mi je više legla ta igra nego Black Flag. Pominjem taj naslov jer u mojoj glavi to je nekako bilo u istom tom nekom periodu. Rekavši sve ovo, ne mislim da je Black Flag bio loša igra u bilo kom pogledu, jednostavno nije bila za mene ili bolje rečeno, za mene u tom dobu mog života. Probao sam je, igrao sam je, oduševio se grafikom i fantastičnim svetom još te daleke 2014. godine. Najbolje od svega je što je igra nastavljala da oduševljava i bude primer za mnoge igre iz franšize, pa čak i one koje nisu bile deo Assassin’s Creed sveta (Skull & Bone anyone). I moram da napomenem da je to jedina AC igra koju nisam završio i nekako izbegavao sve ovo vreme. Ali sa izlaskom Resynced verzije igre, više nisam imao izgovora da izbegavam kompletiranje ove igre, te sam se ovih dana upustio u neizbežno.

Black Flag Resynced, pa kao i original je priča o Edward Kenwayu, možda i najomiljenijem liku iz franšize pored Ezio Auditorea. Vickast, dopadljiv pirat, ali ipak brutalan i bez kada je potrebno bez milosti, koji biva nasukan na obali nekog malog ostrvceta na Karibima sa jednim matorim Assassinom iz nekog starog, drevnog odreda ubica. I za razliku od većine likova u Assassin’s Creed igrama, Edward, makar na početku, ne zasluži svoje Assassin’s odelo i oružja, ne postane dostojan ovih stvari kako to obično biva u ovim igrama. Već sve to uzme na silu, ubistvom Duncan Walpole, odbeglog Assassina koji je krenuo na Karibe radi svoje krajnje sebične misije. Tada, Edward, makar na kratko, preuzima njegovu ulogu, a zašto? Pa da bi postao poznat, zaradio više keša, ubio što više španskih vojnika i pronašao put do blaga, kao i svaki dobar i vredan pirat!

I moram da priznam da mi se ova postavka dosta svidela, jer je eto, drugačija od drugih Assassin’s Creed igra, u kojima ste morali da prođete inicijaciju odreda kako bi postali njihov član. Ovde sve nekako dođe igrom slučaja, zbrza zdola, i Edward nema pojma u šta se upleo, ali jedno zasigurno zna, gde god ga vodi ovaj put, na krajnjoj destinaciji ima puno vrednine na čiju pomisao mu već na početku oči cakle.

A blaga nema samo na kraju tog puta, već svuda u ovom predivnom svetu u kojem je smešten Black Flag. Od svih Assassin’s Creed igra koje sam igrao, ovo je možda najviše chill, iako sa druge strane, ume da bude najbrutalnija uzevši u obzir Edwardovu, pa brutalnost jelte, prema svim svojim neprijteljima i onima koji ga ne vole. Kada ste na vašem brodu pod imenom Jackdaw, koji eto, otmete na početku igrom slučaja, i dok plovite ovim predivnim vodama, ne možete da nemate taj osećaj jednostavne opuštencije i iskrenog uživanja. Dok vaša posada pevuši Maid of Amsterdam ili neki drugi piratski Billboard hit 1700ih, vi ćete moći da gledate i tražite koji ćete trgovački brod da potopite ili jednostavno, koje napušteno ostrvo ćete posetiti kako bi mu se divili lepoti, ili možda, skočiti u vodu ako vam se pesma koju vaša posada peva ne svidi, i istražujete prelepe dubine karipskog mora.

Igra ima taj neki pozitivni vajb kada je u pitanju u prezentacija i dešavanja u njoj, koji nekako čudno, magično okupira vaš um i tera vas da nastavite da igrate sve dok ne kompletirate sve šta je u njoj. Još uvek nisam kompletirao igru, ali nameravam, jer igra pruža tu čudnu vrstu spokoja dok je igrate, jako kul iskustvo i osećaj.

Budimo realni, imala je taj isti vajb i kada je izašla, ali je nekako bila ograničena tom godinom kada se pojavila na tržištu. Sada, sa novim grafičkim endžinom, imate osećaj kao da jedete omiljeni dezert iz detinjstva koji vam je toliko nedostajao svih ovih godina, a stalno vam je bio na umu, ili makar, zabačen u nekom delu mozga čisto da vas bocne i podseti na lepe, bezbrižne stare dane. Samo sada, sa još boljom pretentacijom, ukusom i teksturom ovog predivnog dezerta, jer napokon možete sebi da priuštite sve sastojke koje niste imali tada nekada davno.

Tako sam se otprilike i ja osećaj kada sam krenuo da igram Black Flag Resynced. Sve je nekako poznato, ali sa druge strane prelepo. U mojoj glavi, izgleda jako blizu originala, sve dok original nisam ponovo pokrenuo na Xbox 360 konzoli i video da je razlika ustvari nebo i zemlja. Resynced jednostavno izgleda fantastično u apsolutno svakom pogledu. Neverovatno je koliko su detalji dobro odrađeni, i ne mislim samo na to da su to isti modeli koji su umetnuti u novi AC Shadows engine, već da je sve nekako prilagođeno, prerađeno, doterano za reinkarnaciju ovog naslova. I mislim da ne postoji bolji naslov koji je trebao da doživi ovaj tretman iz Assassin’s Creed franšize, uzevši u obzir mesto dešavanja Black Flag igre i svemu šta ona nudi igračima. Ali ma koliko prezentacija i grafika oduševljavaju od prvog trenutka, ipak je bitna ta suština, gameplay, srž igre da bi ona bila kvalitetan naslov.

Jedan od problema Assassin’s Creed Black Flag igre, mislim na originalnu verziju, je to što je bila zarobljena u izvođenju koji je karakterisao stare naslove. Stealth, borba, parkour, sve je to bilo ograničeno. Bilo je divno za to vreme kada je izašla, ali za moderne standarde imate osećaj kao da su vam ruke u lancima i da ste vezani za palubu nekog broda bez mogućnosti da dišete celim plućima. Bobra je najviše trpela, sa onim poznatim, okej, sada će napasti jedan, ja ću kliknuti jedno dugme onda ga ubiti ovim divnim mačevima koje ne mogu da koristim kako ja želim, pa onda drugog, pa trećeg i tako dalje. Igra je imala toliko potencijala, ali je bila rob svojih korena i zbog toga je trpela dosta toga. U Black Flag Resynced, imate osećaj kao da ste se konačno oslobodili okova, kao da konačno možete da dišete i radite šta god želite u igri, i osećaj je prosto fantastičan.

I zanimljivo je kako je sve ovde dobro ukomponovano da se održi ta magija originala, ali ipak bude dosta drugačije da imate osećaj kao da igrate potpuno novu igru. Mada, kada bolje razmislim, to je valjda i poenta Remake verzija starih igara, a Black Flag Resynced je možda Remake koji je najbolje izveden. Borba je dinamična i uzbudljiva, ako ste igrali Assassin’s Creed Shadows, onda sigurno znate o čemu pričam. Dinamična je, akciona, ali sa mogućnošću da uradite parry i ipak uradite taj one hit kill u pravom trenutku. Sa druge strane, nije baš jednostavno kada vas napadne 4-5 neprijatelja odjednom i krenu da vas metodično seckaju kako stignu. Pozicioniranje, dodge, skok, pravovremeni parry, i naravno mlaćenje light, heavy napada kao i šutiranje i saplitanje protivnika dolaze do izražaja. Iskreno, imate toliko načina da rešite konflikte da je to neverovatno, a najbolji trenuci sigurno jesu kada neko naleti mačem na vas a vi kao Indiana Jones u Raides of the Lost Ark izvadite kuburu i rešite ga jednim hicem. Osećaj je nenad… neprocenljiv!

I cela ta fludinost u toku borbe se odlično utapaju u ceo ovaj svet i nekako mu daju veći smisao i bolju dinamiku, i to jeste za svaku pohvalu. Više nemate osećaj kao da su vam ruke vezane i da morate da se ponašate i igrate igru kako je neko to zamislio, već sada možete uživati u njoj kako vi želite. A ako volite Stealth, i on je prerađen iz korena, što je mene posebno obradovalo.

Jeste da se dobar deo igre dešava po danu, kako bi se prikazala lepota Kariba i to je totalno razumljivo, jer je ipak ovo pre svega piratska igra. Ali to ne znači da nemate načina da budete tihi i smrtonosni. Visoko rastinje, razni objekti na delovima mape kao i gomila alata koje ćete imati na raspolaganju će vam pomoći da budete tihi ubica, bez da vas iko primeti, ako je to vaš stil igre naravno. Najbolje od svega je što sada stealth ne zavisi samo od onoga šta je na određenom delu nivoa, već i od vremenskih (ne)prilika.

Recimo, kada krene jaka kiša, vetrovi, gromovi, to znači da vaši koraci neće biti toliko glasni kao da je sunčano i onda možete kao čupakabra da se prišunjate vašim neprijateljima i rasipate im krv po tlu. Ali, kiša, oluja i sve ostalo ne pomažu samo kod zvuka i svega ostalog, već i vidljivosti. Jer kada sve pljušti oko vas, lakše je da ne budete primećeni. Dakle, nije fora samo navući kapuljaču i nevidljivi ste, već morate da planirate vaše pokerete u zavinosti šta se u tom trenutku dešava u toj misiji, na tom delu mape, na tom nivou. I to mi se jako svidelo, jer stealth može kompletno da se igra u tom fazonu da bi vam i Naoe iz Shadowsa zavidila.

Ceo redizajn tih gameplay momenata je i više nego dobrodošao. Misije su naravno izmenjene toliko koliko je potrebno da bi sve mehanike imale veći efekat u igri, da bi mogli da ih iskoristite i jednostavno uživate u njima. I za razliku od nekih igara, ovde ne izgleda kao da vam je omogućeno mnogo više na nivoima koji su dizajnirani za drugi stil igre, već je sve prilagođeno novom izvođenju. Preko neprijatelja, njihovog rasporeda i naravno inteligencije, preko layouta nivoa i sve šta možete raditi na njima. Tako da ma koji god stil forsirali, nikada vam neće biti dosadno, jer uvek ćete moći da radite druge stvari i pokušate nešto drugačije. Jednostavno, niste ograničeni kao u originalu, i to je i više nego za pohvalu.

Isto važi i za parkour. Sećam se kada sam igrao sa klincem devojke starije Assassin’s Creed igre, kako je iskomentarisao, sve je mnogo dobro i lepo, ali nekako smotano. I jeste to možda najbolja definicija mehanike parkoura u starim igrama. Ma koliko kul delovalo, osećaj je nekako, pa smotan. Sada imate osećaj kao da ste pravi Nindža… mislim Pirat koji skakuće krovovima Havane, Kingstona, Nassaua ili drugim malenim ostrvima kako bi pobegao od nekih ili pronašao skriveno blago. Jer je poznato da su pirati to oduvek radili. Visili sa krovova kako bi našli note i fragmente sekvenca izgubljenih u vremenu. Šalu na stranu, ali parkour je odličan i totalno upotrebljiv u ovom naslovu, ali pre svega, fluidan i ponovo je pravo uživanje vešati se sa krovovima i svuda gde poželite kako bi došli do vašeg cilja.

I sada, možda najbitnija stvar kod ovog naslova, tj Remakea je to kako su se razvojni timovi ophodili prema priči. Igra sadrži celokupnu priču originala, sa dodatnim aktivnostima i scenarijima koje možete okriti u toku igranja, i nekim endgame misijama koje proširuju tu sjajnu završnicu i daju joj još bolji oblik i smisao. Ali postoji jedna stvar u igri koja definiše taj Resynced podnaslov ove igre. A to su Riftovi. Ovo su specijalni događaji sa „šta ako“ momentima u toku priče. Alternativne putanje nečega šta se desilo, a nije moralo i naravno, posledice koje mogu a i ne moraju da imaju uticaj na celokupnu priču u Assassin’s Creed igrama. Riftovi su dosta pametno odrađeni, na taj način da dopuste vama da razmislite o njima i pitate se, okej šta ako je ova altenativna verzija istinita, a ne ono šta sam mislio svih ovih godina. Mada, te riftove nemate na svakom koraku, već će vam se otvarati u određenim, kjučnim trenucima u toku igranja. Taj Resynced momenat je sjajno odrđaen, i daje još veću misteriju celoj priči iz franšize.

Pored toga, imate gomilu drugih dodatnih misija, arcova drugih likova, novih oficira koje možete sresti i novih događaja koji će se dešavati u ovom predivnom svetu. Ubisoft je išao all in sa ovim naslovom, i verujem da će to svaki igrač primetiti već na početku, a znati zasigurno kada malo dublje uđe u celu igru. I mislim da je ta kocka na Black Flag ovog puta jako uspela, jer sve šta Resynced pruža je stvarno fantastično u svakom mogućem pogledu.

Mada, pored svega šta sam naveo, moram da pomenem još par stvari koje definišu vaše iskustvo u toku igranja. Za razliku od originala, sada ćete imati Inventory sistem nalik poslednjim AC igrama, a najviše Shadowsu. Možete da nalazite druga oružja, trinkete koji će vam davati bonuse, da pronalazite ili otključavate nove outfite isto sa spcijalnim bonusima. Ali rekavši sve to, ovo nije RPG, već prava akciona avantura sa tim sistemom otključavanja stvari, pogotovo kada je Jackdaw, tj vaš brod u pitanju.

Plovidba i navalne bitke su bile jako veliki deo originalnog Black Flag naslova, i hvala bogu još veći deo u ovoj igri. Jackdaw možete sada nadograđivati sa mnogo više stvari nego ranije. Imate na raspolaganju razne vrste topova i municija koji će promeniti tok bitaka na moru. Nekako, sve je smislenije u Resynced, i naravno skrojeno tako da tera igrače da otključaju što više stvari kako bi imali ultimativni piratski brod na moru. Na moru koje je još jednom fantastično odrađeno, i u kom sada možete stati i zaroniti gde god želite, jer tajne u ovoj igri nisu samo na površini, već i u dubinama prelepih Kariba.

I tu moram da se nadovežem na grafiku, još jednom koja je prosto savršena. Shadows važi za jednu od, ako ne i najlepših igara prošle godine, a Black Flag Resnyced nastavlja tim putem. Igru sam igrao na Xbox Series X, u Balanced modu, to znači 40fpsa na 120hz ekranu.  Pored toga, ima još dva moda, a to je Quality i Performance. Prvi limitira igru u 30 frejmova po sekundi, sa boljom grafikom efektima i RayTracing opcijama, dok drugi prebacuje igru u 60 sa žrtvovanim grafičkim prikazom, ali to ne znači da igra i u tom modu ne izgleda fantastično. Balanced funkciniše savršeno, nisam primetio ni jedan pad frejmova u toku igranja, što je za svaku pohvalu.

Najveće poboljšanje je doživelo osvetljenje u igri, koje je sada prosto savršeno. Svaki zalazak sunca izgleda prelepo na karibima, kada narandžasta boja sunca krene da preovladava scenom. Kada kiša pada, scena bude preplavljena vodom i tamnim plavim bojama, dok preko vedrog dana, cela igra dobija taj vedri nežno-plavi odsjaj u svakoj sceni. Nebitno u kom danu se igra dešava, svaka scena izgleda prelepo zbog načina kako je osvetljenje odrađeno, a najimpresivnije su scene kada vreme brzo prolazi dok čekate nešto, i vidite svaku promenu dana i osveljenja u realnom vremenu.

Ubisoft možda trenutno nije u najboljoj poziciji što se tiče poslovnih odluka i svega ostalog, ali Assassin’s Creed Black Flag Resynced je dokaz koliko su razvojni timovi u ovom multikulturalnom studiju talentovani i puni iznenađenja. Iako je Black Flag naslov koji je sada star više od 12 godina, ova reinkarnacija jedne od najboljih Assassin’s Creed igara treba da bude podsticaj studiju za bolju budućnost, i podsetnik da još uvek imaju magiju u svojim umovima, samo treba da je potraže i iskopaju iz perioda kada je ta kreativnost i sposobnost bila vidljiva na svakom koraku.

Zahvaljujemo se Ubisoftu na ustupljenoj igri za potrebe recenzije

Assassin's Creed Black Flag Resynced (Xbox Series X)

9.5 Fantastično!

Nebitno koliko ste puta igrali originalni Black Flag, ili koliko ste vremena proveli u ovoj igri kada je izašla. Assassin’s Black Flag Resynced vam daje dosta razloga da se vrate ovoj igri i prosto uživate u njoj. Retko vidimo da neki razvojni tim ovoliko ljubavi i truda ubaci u remake starog naslova kao što je Ubisoft to uradio sa Black Flag Resynced. Jer ta ljubav prema ovom periodu franšize se u ovom naslovu vidi na svakom uglu. Assassin’s Creed Black Flag Resnyced je jedna nezaboravna, prelepa avantura koju jednostavno ne smete propustiti, nebitno da li ste fan franšize ili ne. Igra ima toliko stvari koje mogu ponuditi igračima sate i sate zabave da je prosto nemoguće ignorisati.