Na prvu loptu, Čovek-Motorna Testera ne deluje da će se izdvojiti iz mase animea u kojima je glavni protagonista došao do neverovatnih moći, i što većina likova ima dodira sa natprirodnim silama. Ali izgled ume da zavara, i ipak ponudi daleko intrigantniji koncept. Tako da ne čudi što je osvojio srca publike širom sveta.
Denđi je tinejdžer koji je izvukao najkraću slamku u životu. Posle smrti svojih roditelja, ostavljen je da se sam snalazi i otplati dug grupi jakuza. Upoznaje demona Počitu, i njih dvoje se sprijateljuju i pokušavaju da prežive tako što se bave raznim fizičkim poslovima, a najteži je ubijanje demona. Da, dobro ste pročitali u ovom svetu postoje demoni.
Svet je smešten u alternativnu verziju modernog Japana, u kojem postoje ljudi i demoni. Potonji su tu da unose svakodnevni haos i da koriste ljude poput marve, za hranu. Ali istovremeno svet ima i svoja pravila, a ako ste dovoljno izverzirani u gledanju pop kulturnih žanrovskih zavrzlama, ubrzo će vam postati jasno da demoni i ljudi mogu da sklope dogovore. Obe strane sa time dobijaju nešto, ali cena je uvek golema po ljude, a retko i po demonske entitete.
Denđi i Počita će u svojem lovu na demone, doći do situacije koja ih smrtno ranjava. I postići će dogovor kojim će probuditi Čoveka-Motornu Testeru (u daljem tekstu ČMT) hibrid čoveka i demona. Koji dobija motornu testeru za glavu i na rukama mu izrastaju motorne testere. I pogađate, on je savršena mašina za ubijanje demona. Koncept glavnog lika nosi onaj šarm mladalačke mašte, ali u kontekstu samog sveta koji obiluje bizarnijim likovima i motivima, ČMT deluje kao retko razuman izdanak tog sveta. Verujte mi na reč.
I kada se transformacija desi, nećete uopšte biti spremni na količinu ludački detaljne animacije koja se pretvara u krvavi pir. ČMT je kreatura koja živi za haos i kasapljenje, i pošto se uglavnom bori sa daleko nadmoćnijim neprijateljima, videćete neverovatne scene nasilja i telesnog horora koji će vas ostaviti bez daha, i poželećete da ih vidite sve više. Za fanove horor, biće ovo jedan veliki praznik.
Denđi posle bitke ostaje sam i dolazi na radar Makime, prelepe i misteriozne žene koja vodi specijalnu sekciju za Državnu bezbednost lovaca na demone. Ona mu nudi da ima krov nad glavom i hranu, i sve dok je sluša u izvršavanju njihovih zadataka ostaće živ. Time će se otvoriti grupa šarenolikih likova: Aki Hajakava stoičan i jak borac i budući Denđijev mentor. Moć koja je pripitomljeni vrag, i čije čarke sa Denđijem unose prekopotrebne uplive humora. Himeno, među starijim lovcima na demone. A tu su i mlađi lovci, poput Kobeni i Hirokazua.
Sve ovo vam do sada može delovati generično, ali evo gde se ovaj anime (i manga serijal) izdvajaju od ostalih popularnih naslova tog tipa. Denđi je najnedopadljiviji anti heroj kojeg sam imao prilike da gledam u skorije vreme. Ako se uzme u obzir da kreće sa dna kace, i da mu nikakvi morali ni načela nisu prenešeni. Bilo je osvežavajuće videti da ima najobičnije želje i nagone. Da ima šta da pojede, krevet i krov nad glavom, i najniže tinejdžerske pobude da se izvata i ljubi sa devojkama.
Ne postoje grandiozni ideali da postane bolji kao osoba, ili da se usavrši sa svojim moćima. I u čestim interakcijama sa preostalim likovima, koji takođe nisu uopšte čisti sa namerama i planovima koje imaju sa njim dobijamo sliku jednog surovog sveta u kojem nema mesta za empatiju i moral. I to ponovo unosi mali dašak svežine, jer Japanci su poznati po tome da većina njihovih heroja i heroina uvek donose poučnu poruku kako biti bolji kao čovek. Sa jedne strane to je pohvalno, ali kada pogledate preko stotinjak takvih naslova, postaje previše izlizano.
Svet koji je prikazan u priči toliko je sličan našem da bi ga neko lako pomešao s dokumentarcem o korporativnom preživljavanju. Neonski osvetljene kancelarije, betonski lavirinti višespratnih zgrada i gradski ritam koji melje, sve to deluje kao prepoznatljiv mehanizam savremenog života. Sa tim što je sve to ovenčano spektaklima borbe, i humorom koji ne dolazi često u prvi plan, ali kada izmili između sekcija borbi, i razrađivanja likova, dođe kao dašak osveženja. I da nije prisutan, priča bi imala težak i depresivan ton.
Serija ipak pored silnog nasilja, ima daleko škakljiviju temu koja se ne viđa često. Sam Denđi prolazi kroz razne vrste iskorišćavanja i manipulacije i čak pokušaja seksualnih odnosa i to od strane većine ženskog dela kolektiva sa kojim radi. Već vidim da ova rečenica pali lampice kod svih zabrinutih majki u stilu kultne scene iz Simpsonovih: “Won’t Somebody Please Think of the Children?” I kako kreću kampanje da zabrane čitanje i gledanje ČMT-a.
Muškim likovima se u filmskoj i serijskoj tradiciji često dopušta da budu moralno upitni, pa i potpuno pokvareni i grozni, i upravo to ih čini nezaboravnima. Kompletna muška postava serije The Sopranos, vrhunskog primera likova koji čine zlodela, a ipak osvajaju našu pažnju i simpatije.
Kroz niz problematičnih odluka i moralno upitnih poteza, ženski likovi dobijaju priliku da se razviju izvan naviknutih klišea. Njihova složenost, ne proizlazi samo iz njihove lepote ili stila animacije, već iz toga što im je dat prostor za delovanje, za grešku i rast. Time ženski likovi konačno dobijaju priliku da zasijaju i u mračnijim nijansama i paradoksalno, postaju još življe.
Što se same animacije tiče, studio MAPPA koji ima poprilično dobru radnu naviku i naslove iza sebe. Uradio vrlo dobar posao. Kada su u pitanju ljudski likovi, njihov prikaz emocija i grimasa su napravljeni poprilično dobro i daće vam uvid u njihova razna stanja. Što se izgleda ljudi tiče, kretanje i kako se garderoba generalno na njima ponaša u zavisnosti od scena akcije ili statičnosti, je solidno napravljena. Animacija najviše dolazi do izražaja kada dođe do borbi sa demonima i raznim transformacijama.
Potrudili su se da naprave nesvakidašnji dizajn kreatura koje se sastoje od povelikog broja detalja i neobičnih oblika. Verujem ako ste plašljive prirode da će vas neka od njih posetiti u košmarima. Borbene scene umeju da budu jako haotične i prepune fluidnih akcionih sekvenci. Koreografija je jasna, i ne bi me začudilo da su koristili prave ljude kao referencu da bi sve to postigli posle kroz spoj dvodimenzionalne i trodimenzionalne animacije.
Iako nisam ljubitelj trodimenzionalne animacije, nije mi ovde toliko smetala i urušila imerziju koju su uspešno izgradili sa detaljnim prikazom sveta. Neke scene su fantastično iscenirane sa osvetljenjem i radom kamere kao i u modernim filmovima, pa i sa time ČMT, nadigrava ostatak konkurencije. Mada, postoji blagi pad u animaciji u poslednjih par epizoda, a to verujem da se pripisuje samom načinu rada u kojem animatori moraju da isporuče jednu sezonu u kratkom roku.
Serija zapravo ima pažljivo izgrađen tempo, red akcije, duhovitih dijaloga i postepenog upoznavanja likova. Iako bi na papiru mogla delovati kao haotična mešavina svega i svačega, u praksi tonalitet funkcioniše iznenađujuće dobro. Vidno je da autorima nije bila samo zabava na umu, ispod slojeva apsurda krije se priča o moralu, prijateljstvu, težini života i rada u korporativnim poslovima, i pokušaju da se u svemu tome nađe smisao.
I kada uzmete sam koncept, lovaca na demone koji rade u strogo korporativnom sistemu , svakako može da funkcioniše kao oštar komentar savremenog radnog okruženja. Sve je svedeno na brojke, izveštaje i kvote, a empatija je maltene nepostojeća. Upravo ta alegorija, prikrivena pod maskom fantastike, uspeva da nas trgne iz učmalosti i natera na prepoznavanje životnih apsurda koje verovatno većina nas proživljava.
Kroz čitav serijal imate scene gde razni likovi obeduju međusobno, mislim da je faktor prikaza hrane, pa čak iako je animirana jako bitan. Donosi osećaj zajedništva i užitka koji je redak za našu grupu antiheroja. I često sam hvatao sebe kako bih pojeo one silne ramene, i razne džemove koji sijaju sa ekrana, i ako ćemo iskreno, vazda nema ničeg boljeg od dotične klope da se prihvatiš na ove sumorne jesenje dane.
ČMT obiluje intrigantnim referencama na razne filmove i serije, u samom intru možete videti barem desetak omaža kultnim naslovima poput Neon Evangeliona, The Big Lebowski, No Country for Old Men. I tokom čitave sezone neke od scena imaju sitne omaže raznim drugim naslovima. Drago mi je kada vidim da razni autori koji dolaze iz drugih kultura umeju da inkorporiraju svoje omaže na tako neupadljiv način.
Ono što mi je najviše jeste prijalo iz čitavog serijala su zanimljivi i višeslojni likovi. Odlična animacija koja je uklopila magični realizam sa primesama fantastike i horora. I generalno sama muzika je poletna, i često ćete svaku epizodu ostati do kraja da pogledate, da biste čuli novu pesmu, a i ujedno videli sitne animacije koje otkrivaju nešto. Mali detalji, koje jako cenim.
Ako ste ljubitelji horora, sa prilivima humora i želite da otkrijete nešto što zapravo na prvu loptu deluje da kažem jednostavno, a u suštini nije, već ima mnogo više promućurnih detalja i razvoja unutar priče i samih likova. Onda će Čovek-Motorna Testera doći kao poručen serijal za vas.
Bila bi dobra prilika da pogledate čitavu prvu sezonu koja se sastoji od 12 kratkih epizoda, uglavnom ispod 22 minuta traju i da se spremite za dolazak dugometražnog filma: ČOVEK–MOTORNA TESTERA – FILM: REZINA PRIČA. Koji će početi sa prikazivanjem u našim bioskopima od 30.10.2025 posredstvom distributerske kuće Jučer.
