Star Overdrive – Xbox Recenzija – Još jedan lepši, fluidniji pogled na sjajnu igru

Iako sam Star Overdrive prvobitno igrao na Nintendo Switch konzoli, moram priznati da sam se prilično obradovao kada sam čuo da će igra stići i na Xbox Series X. Možda je zašto suvišno pitanje, ali zato što sam od starta znao da ovaj svet zaslužuje jači hardver, ne zato što igra ne funkcioniše dobro na Nintendo Switch konzoli, već zato što ima nešto svoje, poseban vizuelni identitet koji jednostavno moli za boljim hardverom kako bi prodisao, širi se i prosto, zablista. I eto nas sad ovde, Star Overdrive je stigao na Xbox Series X, a pitanje je: da li je to isto iskustvo, ili nešto više?

Za one koji prvi put čuju za Star Overdrive: ovo je akciona avantura smeštena na misterioznu planetu, u kojoj igrate kao Bios – lik koji pokušava da pronađe svoju davno izgubljenu prijateljicu Nous. Naracija je svedena, deli se kroz audio logove i poruke koje pronalazite, što ostavlja prostora igraču da sam ispuni praznine i zamišlja kontekst događaja. Ne forsira vas ni na šta, ali vam sve vreme pruža dovoljno da ostanete zainteresovani.

Već od prve scene postaje jasno da Caracal Games nije pravio klasičan port. Xbox verzija igre donosi unapređenu rezoluciju, stabilniji framerate i znatno brže učitavanje, ali ono što je još važnije, osećaj igre, tempo, atmosfera i fluidnost traversala su sada bolji nego ikad. Kada jednom stanete na hoverboard i krenete da klizite vanzemaljskim pejzažima dok u pozadini svira synthwave melodija, sve klikće na svoje mesto. Mehanike kretanja na hoverboardu i dalje ostaju centralni stub igrivosti. Ono što je na Switch verziji bilo impresivno, ovde je, sjajno. Veći frejmrejt i responzivnije kontrole znače da je sad osećaj slobode i brzine još bolji nego ranije, što je jako bitno jer ćete se vozikati puno, možda i više nego što mislite. Xbox verzija dodatno naglašava veličinu, širinu, jednostavno prostranost ovog sveta, čineći prelazak između tačaka zadatka prirodnijim i zabavnijim.

Sistem nadogradnje hoverboarda funkcioniše isto, pronalazite resurse, otključavate module, i vremenom dobijate moćniju, bržu i agilniju alatku za istraživanje. Ovde je sve to još lepše, jer je svet detaljniji, što vas podstiče da više istražujete. Praznine koje su na Switchu delovale previše prazno, na Series X imaju više tekstura, svetlosnih efekata i mikrodinamike koje čine da ne deluju više kao prosto zaboravljeni prostor. Keytar kao oružje je i dalje tu, i borba je… pa, i dalje borba. Sistem je ostao isti, zanimljiv u startu, ali vremenom repetitivan. Xbox verzija to ne menja, ali daje osećaj da barem sve radi glatko, što nije uvek bio slučaj na slabijem hardveru. I dalje važi isto: ako se potrudite da koristite dodatne moći i istražujete dungeone, borba postaje daleko zanimljivija, ali ako se oslonite samo na osnovne udarce – dosadiće.

Mini-dungeoni su još uvek jedan od najjačih delova igre. Pomeranje objekata, manipulacija gravitacijom, korišćenje novootkrivenih sposobnosti, sve to funkcioniše odlično, a na Xboxu čak i bolje jer učitavanja praktično ne postoje. To omogućava brži ritam igranja i manje frustracija. Narativna struktura igre je linearna, što i dalje stoji, ali to ne mora biti minus. U ovom slučaju, linearna priča vas vodi od jednog do drugog zadatka dok vas okruženje mami da zalutate. Xbox verzija ovo dodatno pojačava jer svet sada deluje više “živ”. I dalje je napušten, i dalje je tih, ali sada taj osećaj pustoši ima više atmosfere, više “duše”.

Zvuk i grafika su i dalje sjajni, ali mogu slobodno reći još bolji nego na Nintendo Switch konzoli. Na Series X zvuk nekako još više oživi, dok vizuelni efekti, pogotovo refleksije, svetlosni efekti i animacije, deluju kao da su konačno onakvi kakvi su developeri želeli da budu. I dalje je to retrofuturistički svet inspirisan Zeldom i Hi-Fi Rushom, ali sada mnogo raskošnije prikazan. Samo se sada pitam, da li ćemo sva ova poboljšanja dobiti i na Switch 2 konzoli, ili će igra ostati zarobljena na ovoj konzoli vezanih ruku sa 30 frejmova po sekundi.