Ukoliko ste primarno PC igrač, jedan od žanrova gde se čini da je izbor nepresušan su survival igre. Čak se čini na momente da je platforma preplavljena igrama na temu preživljavanja na ovaj ili onaj način. Svaka od njih obećama nove surove svetove, oskudne resurse i uzbudljivu borbu za opstanak. Uz toliku konkurenciju nije više dovoljno da igra ponudi samo krafting sistem i velike otvorene svetove. Da bi se izdvojila, mora imati prepoznatljiv identitet, bilo kroz atmosferu, priču ili neke nove zanimljive mehanike. The Last Caretaker ulazi upravo u jedno takvo okruženje i na nama je da vidimo da li ima šta da pokaže i da li je zaista posebna.
ČUVAR POTONULOG SVETA
U The Last Caretaker-u uzimaš ulogu jedne sveže probuđene mašine, robota, koja ima jedan nimalo trivijalan zadatak spasavanja i očuvanja budućnosti ljudske rase. Planeta Zemlja je totalno potopljena, svuda oko vas je jedan beskrajni okean. Tvoj zadatak je da se upustiš u istraživanje ove beskonačne vodene površine koja u sebi sadrži puno misterija. Istraživanjem sakupljaš resurse i oslanjaš se na krafting sistem, što ti zauzvrat dozvoljava da stvoriš i kreiraš sve alatke i mašine potrebne za spasavanje čovečanstva. Planeta Zemlja, progutana od strane okeana, sadrži u sebi velike megastrukture koje “plivaju” na površini vode, propadajući i rđajući bespovratno. Fokus The Last Caretaker-a nije samo preživljavanje nego i istraživanje nepoznatog. Tvoji izbori grade narativ i nude ličnu i provokativnu avanturu od okeana do zvezda, ili je bar ovo ono što igra želi da nam proda. Koliko je to u realnosti zapravo tačno, već je drugo pitanje.
The Last Caretaker se trenutno nalazi još u Early Access obliku na Steam platformi. Shodno tome, mnogi sistemi još nisu završeni ili su tek u idejnoj ili konceptualnoj fazi. Ali ova igra i te kako ima “mesa” i sate zabave koje može da ponudi. Tvoj glavni zadatak u procesu osiguranja očuvanja ljudske rase je pronalazak Lazarus kompleksa. Ovo je tehnološko jezgro igre, mesto koje predstavlja srce napuštenog sistema koji moraš održati u životu. Svaki ćošak ovog kompleksa, čini se, čuva neku tajnu i tragove koji čekaju da budu sastavljeni u jednu veću sliku. Ali ono je samo deo ovog velikog vodenog apokaliptičnog sveta. The Last Caretaker te ohrabruje da uskočiš u svoj brod koji dobiješ na samom početku igre i kreneš u istraživanje nepoznate tamne okoline.
FIZIKALNA BORBA ZA ENERGIJU
Mehanike The Last Caretaker-a su prilično jednostavne, ali i funkcionalne. Upravljanje resursima, obnavljanje sistema i rešavanje manjih logičkih prepreka čine osnovu igranja. Tu i tamo se pronalaze povremeni parkur segmenti koji dodaju malo dinamike bez prevelikog narušavanja tempa igre. Igra se definitivno oslanja na svoju atmosferu i osećaj napuštenosti i nelagode. Jeftinih horor trikova nema. Napetost dolazi iz tišine, nepoznatog i tame, i sveta gde je definitivno i očigledno nešto pošlo po zlu. A šta te to tačno očekuje što se tiče gameplay-a? Sve se zasniva na sporom i metodičnom istraživanju napuštenih kompleksa, većih ili manjih građevina, gde balansiraš sakupljanje resursa, održavanje ključnih sistema i otkrivanje tragova koji objašnjavaju šta se u ovom svetu desilo. Većinu vremena provodiš u proveravanju generatora, popravljanju oštećenih modula, prikupljanju ograničenih resursa, kraftuvanju novih objekata i povezivanja kablova. Naglasio bih ovaj poslednji deo. Sakupljaj sve što vidiš oko sebe, pogotovo na početku igre, jer su ti resursi jako bitni kako bi napredovao kroz igru. Sve što vidiš oko sebe, a možeš da podigneš ili pomeriš, podiži i stavljaj bez razmišljanja u svoj inventar. Rešavaćeš prostorne zagonetke i skakaćeš malo uz dozu laganog platforminga. Očekuje te i određena doza borbe protiv robota i drugih neprijatelja, kako melee mahanjem rukama, tako i vatrenim oružjem.
Ono što se jasno ističe mehanički u ovoj igri je koliko je fizikalna i kakva je njena interaktivnost sa objektima u svetu. Moraš fizički otvarati fioke, podizati predmete i manipulisati alatima i kablovima. Igra se jako oslanja na detaljnu interakciju sa svetom, od razvlačenja kablova do pritiskivanja raznoraznih dugmića i povlačenja poluga. Pritom moraš paziti i na sebe uz pomoć ovih fizikalnih mehanika, jer pored pojedinih opasnosti koje vas očekuju u svetu, ti si ipak jedan robot čije celo biće napaja jedna baterija koju morate redovno puniti. Na ovaj način je zamenjena tipična mehanika survival igara gde je u glavnoj ulozi čovek kao ljudsko biće i gde morate paziti na nivo gladi i žeđi kako biste osigurali preživljavanje. Kada god pronađeš punu bateriju u svetu, povezuješ se kablom i puniš se. Produžuješ sebi rok trajanja. Igranjem igre remontuješ sebe kao robota i pronalaskom i gradnjom novih mašina na neki način i sebe unapređuješ, leveluješ tako reći, i olakšavaš nadolazeće izazove. Igra poseduje leveling sistem. Napredovanjem levela dobijaš skill poene koji su ovde možda malo drugačiji nego u drugim igrama. Skill poeni se koriste da se otključaju alatke i drugi objekti u svetu, tipa mašina za rasturanje objekata, oružje, sklopke, kablovi, lampe itd. Pored skillova, igrajući dobijaš i “enhancement” poene koje koristiš da unaprediš svog robota u vidu boljih osobina njegove baterije, inženjerskih sposobnosti i slično.
ESTETIKA & POTENCIJAL
Tehnički i grafički gledano, igra izgleda zaista odlično, pogotovo u delovima enterijera megastruktura koje pronalaziš u svetu. Ali nažalost, po ceni trenutno lošije optimizacije. Ako išta moramo napisati da nedostaje trenutnom stanju igre, pored očiglednog daljeg sadržaja koji je uvek dobrodošao, to je dalja optimizacija. Moj PC zna da vrišti na momente dok se bori za preživljavanje dok pokušava da renderuje ovaj svet. Ne znam ni da li vredi kritikovati performanse igre koja je u ranoj fazi razvoja, ali treba to svakako kao feedback developerima spomenuti. Siguran sam da su oni toga svesni i gledajući dolazeći roadmap, očekujem velike korake u optimizaciji. Estetski, The Last Caretaker odaje zaista lep, u neku ruku realističan look & feel. Svet je estetski prijatan, ali i brutalan. U kombinaciji sa osvetljenjem, koje igra veliku ulogu, taj osećaj izolovanosti i sveta ostavljenog praznim prenosi se bez greške.
The Last Caretaker je odlična Early Access igra sa velikim daljim potencijalom. Igra ima mnogo toga da ponudi različitim grupama, ali ukoliko volite inventory management, fizikalnost i održavanje mehaničkih struktura, ovo je bez greške igra za vas. Iako mehanike nisu previše komplikovane, sve pod jednim krovom donose dosta kompleksno i duboko iskustvo. Ova igra će definitivno od vas tražiti da napnete moždane vijuge, da se skoncentrišete i analitički razmišljate dok izvršavate zadatke i planirate vaš sledeći potez u cilju spasavanja ljudske rase.
